Vlasi kroz istoriju!!!

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Protiv Džode su Crnorečani, nezadovoljni njegovim ponašanjem na mestu vojvode u Vražogrncu, novembra 1812. godine i juna 1813. godine podizali bune. U prvoj buni su učestvovali narodni prvaci: Dulkan iz Bora, Jovan iz Brestovca, Stojan iz Oštrelja (tadašnjeg Novog Sela), Dobra iz Zvezdana i Zdravko iz Rgotine. Drugu bunu je poveo čuveni pop Živan Svilenović iz Vražogrnca. Sovjet je navedene narodne prvake, predvodnike prve bune, pozvao u Beograd i ispitivao o Džodinom ponašanju, ali ni tada ni posle druge bune vojvoda vražogrnački nije smenjen sa svog položaja. Treba reći da su se takve pritužbe podnosile i protiv mnogih drugih vojvoda, i to zbog iskorišćavanja sirotinje kulučenjem na imanjima vođa, kupovina napuštenih imanja i drugih vrednosti, kažnjavanja, nasrtanje na čast žena… Interesantno je da, iako je bio nepopularan u Vražogrncu (ne zalazeći u razloge za to), narodno predanje u Krivelju pominje Džodu u pozitivnom značenju. I dan-danas stari ljudi u Krivelju kažu „Duće la Đoda” (idi, ako hoćeš, i kod Đode) ili „Đoda va šći” (Đoda bi ga znao).16 Uostalom, u naredbi vojnog popečitelja Praviteljstvujuščega Sovjeta Srbije vidi se da su se naporedo upotrebljavali i jedan i drugi naziv za istu osobu: Ćoda – Džoda.17
O Džodinom poreklu ima više tvrdnji, a istražujući Resavu od 1907. do 1926. godine Stanoje Mijatović je nepobitno utvrdio: „Ćordalovići slave Sv. Nikolu, doselili se sa Kosova, sa šest buljuka ovaca (od njih je bio Petar Đorđević – Džoda, vojvoda crnorečki).18 Ovde se za Džodu kaže da je vojvoda crnorečki, a tako ga nazivaju i neki drugi izvori,19 a pominje se i kao vojvoda ražanjski.20
Ni Džodina smrt nije bez vela tajni. Po slomu Prvog srpskog ustanka, napustivši bez borbe sa vojskom šanac u Vražogrncu, jer su Turci sa više strana prodrli u Srbiju, Džoda beži preko Dunava. Po nekim izvorima, ostao je u Austriji, drugi tvrde da se vratio u Srbiju, te da mu se gubi svaki trag, treći kažu da su ga Turci ubili u nekoj pećini blizu Strmostena… Najverovatnije da je ubijen i bačen u „bizdanju” (vertikalna pećina), nedaleko od Strmostena, koja je po tome prozvana Džodina rupa.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Nema, dakle, nikakve sumnje da je Petar Đorđević Džoda najpoznatija ličnost ovog kraja iz perioda Prvog srpskog ustanka, budući da je hajdukovao u ovim predelima, učestvovao u svim većim bojevima do oslobađanja Beograda, organizovao odbranu Krivelja, čuvanjem vražogrnačkog šanca kontrolisao ovu važnu saobraćajnicu, tako da zaslužuje da mu se na odgovarajući način oda zasluženo poštovanje. Svojim istraživanjima tokom rada na romanu Džoda, pokušao sam, kao i ovim tekstom, da dam svoj skromni prilog tom cilju.
NAPOMENE:
1. Vuk Karadžić, Skupljeni istorijski i etnografski spisi, Beograd 1898, str. 217.
2. Dr Vladimir Stojančević, Iz istorijske prošlosti istočne Srbije (1804–1833), Zaječar 1983, str. 17–20.
3. Vuk Karadžić, nav. delo, str. 218.
4. Milenko Vukićević, Karađorđe II, Beograd 1912, str. 356–357.
5. Dr Tihomir Stanojević, Hajduk Veljko Petrović, Negotin 1998, str. 17.
6. Vuk Karadžić, Životi srpskih vojvoda, Beograd 1967, str. 43.
7. Dragoljub Jovanović, „Crna reka”, u: Glasnik SUD, knj. 54, str. 223.
8. Dragoljub Jovanović, nav. delo, str. 221.
9. Iako Vuk ne pokušava da negira optužbe na račun vojvode Veljka Petrović (ovakve i slične optužbe su se odnosile i na druge srpske starešine), ne propušta priliku da kaže da se Veljko „često srdio što đekoje male vojvodice, koje su svoja vojvodstva manjom rabrošću ili novcima i s lažama dobili (kao npr. Džoda vražogrnački, Jova Porečki, Živko Kladovski, Milisav Zaječarski), imaju ime i čest kao i on…”
10. Sima Milutinović Sarajlija, Serbijanka, Beograd 1993, str. 326–332.
11. Sergije Kalčić, Vražogrnac II, Zaječar 1991, str. 5.
12. Milan Đ. Milićević, Pomenik, Beograd 1888, str. 694–696.
13. Dunav se izlio i prelazak Rusa je tekao sporo, što su Turci iskoristili da pregrupišu svoje snage prema Nišu. Rusi su oklevali i zbog rata sa Austrijom. Tek zajedno sa Rusima, Srbi su započeli potiskivanje Turaka iz Srbije.
14. Sergije Kalčić, nav. delo, str. 15.
15. Mesto danas nosi toponim La Šan’c i nalazi se između sela Krivelja i Vlaola.
16. Kazivanje Vidoja Nestorovića (rođenog 1945. godine) iz Krivelja.
17. Sergije Kalčić, nav. delo, str. 27.
18. Stanoje Mijatović, Resava, SEZ XLVI, knj. 26, str. 234.
19. Konstantin Nenadović, Život i delo velikog Đorđa Petrovića Karađorđa, knj. II, Beč 1884, str. LVI
20. Velibor Berko Savić, Karađorđe, dokumenti 1–3, 1988, str. 496.
21. Tokom Drugog svetskog rata, u blizini, kod mesta zvanog Javor, bio je četnički štab. Više osoba je ubijeno i bačeno u Džodinu rupu.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Poput slučaja sa Kočinom Krajinom, i ovoga puta se je izdešavao potpuno isti scenario gde je sav Vlaški i Srbski živalj, pred naletom Turaka iz Vidinskog pašaluka, izbegao glavom bez obzira i ponovo istim koridorima preko Homoljskih planina dalje u Banat i Bačku tj u nekadašnje Austrijske granice.

O ovim se stvarima i ovim činjenicama međ Vlasima ne priča ili je malo onih koji za sve ovo znaju. Samo zahvaljujući "zapisivačima" Srbske istorije, poput Vuka Karadžića, mnoge stvari i mnogi detalji su slučajno ili namerno zapostavljeni i bačeni u neki sasvim drugi zapećak istorije.

Ovde smo na ovom forumu obradili lik Petra Đorđevića - Đode, ali tek kao lika koji se je bavio hajdukovanjem. Da je Đoda imao presudanu ulogu u spasavanju Vlaško-Srbskog življa, te jedini čuvao odstupnicu Gurgusovčanima, i Crnorečcima da stignu preći preko Homoljskih planina i ravničarsko Braničevo i zatim dalje, je zataškana istorijska činjenica. Istorija jedino veliča Hajduk Veljka.

Toliko od mene što se tiče i ovog egzodusa Srba i Vlaha pred Turcima.

O zadnjem, nama poznatom egzodusu Vlaha u savremenom dobu , a koji je uslovljen ekonomskim, pre svega dešavanjima, ćemo nešto kasnije.

Da sačekamo neke komentare na do sada iznete činjenice.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Da nasatavim sa ovom započetm temom.

Svakako da je za današnje vreme najznačajniji i jedan od najtežih "ekonomskih egzodusa", migracije stanovništva, Vlaha sa ovih prostora, "tihi ekonomski egzodus" započeo nakon drugog svetskog rata. Na ovu vrstu egzodusa je prvo i nedvosmisleno uticala ekonomska situacija žitelja sa širih prostora Crnorečja , Homolja i Braničevskog kraja.

Da bi ste razumeli okolnosti koje su naterale sve starosedoce ovih krajeva da, svoju sreću i bolji ekonomski status, potraže kao gastarbajteri po zapadnim zemljama, pokušaćemo da u najkraćem pjasnimo te okolnosti.

Nakon završetka drugog svetskog rata ekonomski status ovih područja je bio katastrofalan. Kao i dobrim delom pre drugog svetskog rata, na ovim područjima nije bilo niti jedne naprednije industrijske grane, fabika ili tome slično koje bi omogućile ovom narodu sa ovih prostora bilo kakvo zaposlenje ili zaradu koja bi poboljšala status svakog domaćinstva.
Ono što je egzistiralo od industrije je manje više bilo vezano jedino za RTB Bor ili rudnik bakra. Zaječar je i ranije bila varošica, bez industrije ali sa ogromnim brojem manufakturnih i uslužnih radnji, tako da u osim ova dva grada sve ostalo je bilo preorijentisano na poljoprivredu i stočarstvo. Od toga se živelo i egzistiralo. Pojedini komunistički zakoni su i to malo od čega su živeli i privređivali obesmislili. Zakoni o uništavanju i zabrani držanja koza. Zakoni o uništavanju vinograda...... Ovim nebuloznim zakonima donesenim u smislu nekakve buduće odbrane zemlje, da sve zaraste i šume pokriju bregove da bi nešto sakrile od vojnih objekata je uništilo i to malo ekonomije ljudi od čega su do tada delimično živeli i opstajali. Bogati ,plodnom zemljom podunavska mesta su bila u još težoj situaciji. Poljoprivredne zadruge, koje su formirali komunisti, kao pomoć poljoprivrednicima , su se vremenom pretvarala u nekakva otkupna mesta poljoprivrednih i drugih proizvoda. Trgovinske seoske organizacije pre svega.

Ovakvo , i onako teško stanje je ljudi na ovim prostorima činilo još težim.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Odmah nakon drugog svetskog, ukazala se potreba u totalno ratom razrušenoj Nemačkoj , Austriji i još nekim zapadnim zemljama , za ogromnim brojem radnika i radne snage. Što za obnovom infrastruktura tako i za obnovom njihove industrije i svega drugog.
Pritešnjeni nemaštinom. Bez posla, Bez neke perspektive razvoja svih domaćinstava Crnorečja. Totalnom nebuoznim zakonom komunista o zabrani i istrebljivanju koza, vinograda i mnogo čega već, narod ovih krajeva je bio prinuđen da spas potraži u pronalaženju nekih poslova preko granice i daleko od rodne grude. I ma koliko bilo bolno odvajanje od svoje porodice, borba i težnja ka goloj egzistenciji i koru hleba, je nadjačala i naterala ih da se odvoje od svojih domova. Među prvima i pre svega meštane većine Timočke Krajine. Pre svega populaciju sa severne strane Deli Jovana, Homolja i delom Braničeva, da se sa vlaškom torbicom na ramenu odvoje od najvoljenijih.

Vredan narod , kakvi jesmo, spremni da se suočimo i sa najkomplikovanijim poslovima koje dotle nismo ni sretali, ljudi su sa ovih prostora postali veoma cenjena radna snaga na zapadu. Taj trend naši ljudi imaju i dan danas na zapadu. Ma koliko nas voleli ili ne voleli, znaju da cene korektan i pošten rad.
Pred svakom fabrikom je stajalo predstavnika te firme i merkali prolaznike. Cenili su po mnogo čemu da li je neki prolaznik gastarbajter. Molili su ih ljubazno i uvodili unutra firme nudeći im posao i radne papire. Žeđ za radnom snagom je bio ogroman.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Apsolutna je nepoznanica, koliko je 50-60 tih godina ljudi sa ovih prostora imigriralo za inostranstvo? Sela su bukvalno počela da pustoše sa muškim glavama. Sva sela su se pretvorila u sela žena i dece, staraca. Dešavalo se da ko prvi iz nekoga sela krene i skući se u nekom mestu na zapadu, za njim krenu i ostali iz tom mesta. Tako je i danas slučaj da u pojedinim mestima i gradovima na zapadu većinom gravitiraju skoro svi iz tog i tog sela. Ljudi su se pomagali u nemaštini. Pozivali svoje sugrađane i pomagali im da se snadju daleko od ognjišta. Drugi su ideali i principi vladali negoli danas.

Vreme šilinga, nemačke marke, švajcarskog i francuskog franka.... su zlatne godine za prosperitet ovih vrednih ljudi sa ovih prostora.
Od kuća od blata (blatarke), počele su da niču sve veće i veće kuće od tvrdog materijala. Valjda sva ona nagomilana beda i jad kao i želja da se ima što više i što veće, se je vremenom pretvorila u svojevrsnu utakmicu između komšija u selu. Ko će imati veću i lepšu kuću i okućnicu.

I sve je to imalo smisla dok naši gastarbajteri, muške glave, nisu počeli da prvo odvlače svoje žene za njima u tuđinu. Starci i bake su se brinule i o kući i o mladom naraštaju. Decu su neko vreme i dalje držali u Srbiji. Kako je vreme prolazilo i kako su se deca počela rađati i po inostranim zemljama. Krenulo je pomodarstvo da i decu iz Homolja dovode tamo gde su živeli i radeli majka i otac, tako se je i broj mladih sve više smanjivao po selima. Prirodni nagon za porodicom na jednom mestu i pod jednim krovom.

U želji za napredkom, dve , pa skoro i tri generacije su izgarale nad time da svaki šiling, svaku marku uštede i ugrade ih u svoje domaćinstva.
I tako je nastao srmoglavi napredak i razvitak većinom svih sela u spomenutim oblastima. Ali samo urbani. Nicale su iz dana u dan sve veće i sve lepše kuće, ograde, dvorišta sa lavovima na ulaznim kapijama, gipsanim labudovima po lepo uređenim dvorištima. Tih dve tri generacije nisu znale ni za more niti za bilo koji drugi životni luksuz. Samo da se stvori što više i bude što lepše.
Starih je ljudi vremenom ostajalo sve manje i manje. Prirodna starost čine svoje.
Sve kasnije razvijane industrijske grane koje su se nadomeštavale ovim krajevima: IHP Prahovo, Đerdap. Rudnik Majdanpek, .... nisu mogle više da utiču na ljude iz ovih krajeva da ostave zapad i vrate se za poslom u svoj rodni kraj. Veoma je malo onih koji su se na to odlučili i napustili poslove u inostranstvu i vratili se rodnoj grudi.

Vremenom je nastao sasvim obrnuti disbalas između sela , u nekada i sad industrijski razvijenijim mestima i mesta i sela u Braničevskom, Negotinskim krajevima. " Ko bi doli sad je gori", kao i u priči što se kaže. Vrednim Vlaškim rukama i snazi datoj zapadu, su procvetala sva sela Negotinskog, Homoljskih i Braničevskih mesta. I to je tako bivalo do zadnjih 20- tak godina.
Problem nastaje onoga trenutka kada sva ova deca koja su rođena u inostranstvu, ovde se školovala, obrazovala , učila prvo strani jezik pa tek onda maternji, nisu svoje živote opredeljivali tu gde su rođeni- u inostranstvu.
Deca gastarbajtera se , voleli mi to ili ne, sa ovakvim još stanjem u zemlji, nikada neće vratiti u svoja sela i tu nastaviti sa svojim životima. Po inerciji od roditelja, svi oni dobijaju i druga državljanstva. Postaju državljani tuđih zemalja. Rodna sela vide tek možda za letnje ferije i godišnje odmore. Nakon dve tri nedelje, kada ožive ljudima sva ova sela i napune se mladima i starima, pred kraj avgusta ponovo ostanu pusta i bez ljudi u njima.

I sada se skoro svi stariji gastarbajteri pitaju: Čemu velelpne kuće, ograde , krovovi ako deca i omladina sve ređe i ređe žele da , makar kao posetioci za vreme godišnjih odmora, odu u posetu u svojim selima? Tim prelepim vilama? Opustela od ljudi prelepa sela, prelepe građevine u koje su nemilice ulagale dve pa i tri generacije, su bez ljudi mrtav kapital.
Vrati se tek po neki penzionerski par. Tek da zamene nihove pokojne roditelje i čuvaju svo ovo mukom stečeno bogatstvo. U krvi i znoju zarađeno i stečeno. Mladi su opet na drugom kraju sveta. I opet se sve ponavlja kao spočetka priče i odlaska za inostranstvo. I opet su generacije odvojene. Neki opet na selu(penzioneri), a neki opet na zapadu.

Od svih migracija stanovništva , ma sa kog aspekta gledali, ovo je jedan od najtežih i najvećih. Najteži ekonomski egzodus koji je mogao da zatekne naše Vlahe . I sada, u zadnje vreme, ne samo nas Vlahe. Celu Srbiju isto zatica.

Oni koji su shvatili da njihovi deca i unuci se više neće sa zapada vraćati na svo ovo bogatstvo u njihovim selima su u velkoj dilemi: Šta dalje raditi? Šta sa svime stečenim sada uraditi?
I ma da se o tome ne priča niti po štampi piše, niti javno govori, pokreće se jedan novi trend - prodaja ! Nebrojeno je već primera da se za sitne pare (sitne u smislu koliko se u sve to ulagalo), ove velelepne kuće, do perfekcije uređena domaćinstva , bud zašto prodavaju raznim belosvetskim parajlijama. Većinom su to prekodunavski, rumunski bogati tajkuni koji sa ove strane operu svoj novac kupovinom nekretnina. Čijih nekretnina? Kojih nekretnina? Pa onih za koje su izgarale dve- tri generacije homoljskih vlaha. Sa devet znoja zaliveno, se prodaje ono što je stečeno godinama, desetinama godina.
To je sadašnja sudbina naših Vlaha i svih drugih ljudi sa ovih područja. Hteli mi to da priznamo ili ne. Voleli mi to da priznamo ili ne, sasvim je nebitno. Dešavanja govore više od svake druge reči. Sve je manje petlova koji jutrom probude svoje domaćine po Vlaškim selima Timočke krajine, Homolja, Braničevskih mesta.

Nama ostaje pitanje: Šta je to i ima li toga nečega što će sve ovo ikada jednom promeniti? Da li će sve ovo jednoga dana stati? Hoće li definitivno Homoljska sela se ponovo napuniti sa ljudima? Decom? Pitanja svih pitanja, na koja nam niko ne može dati nikakav odgovor. Na žalost zadnjih decenija slične su sudbine i skoro svih drugih sela širom Srbije

Eto toliko dragi moj iz mog pera za Vas što se tiče ovog četvrtog ekononskog - dobrovoljnog egzodusa,migracije Vlaha sa ovih prostora. Neke odgovore ostavljam Vama. Vama ili vremenu koje je pred nama?

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Toliko za sada o nekoliko migracija Vlasa sa područja Crnorečja , Homolja i Braničeva. O konkretnijoj, malo škakljivijoj temi - ko su Vlasi i njihovo poreklo, ćemo se vratiti na diskusiju i debatovanje kada se prenese ovde jedan tekst iz jedne druge teme. Videćete zašto je taj tekst značajan za nastavak ove teme o Vlasima.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Po zahtevu nasem adminu @futyta onaj intervju

Jedan intervju za Shopovi :
Piroćanac Jovan K. Igić – Jimmyjanus, koji je završio Fakultet političkih nauka, medjunarodno politički smer u Beogradu, radni vek proveo u Bezbednosno Informativnoj Agenciji, a potom i po liniji opšteg i privrednog kriminala u MUP R. Srbije, poslednjih godina bavi se proučavanjem i istraživanjem, kako kaže, skrivene, ili prećutane istorije Srba i Slovena u celini. U razgovoru za Pirotske vesti, o značaju istraživanja skrivene istorije Igić kaže da se danas malo u javnosti govori o tome, a mnogi naši sunarodnici, naročito u ovom delu Srbije, i ne znaju svoje korene, što je i jedan od njegovih motiva da se posveti istraživanju ove materije. Po njegovim rečima, svi mi živimo u falsifikovanoj i filtriranoj istoriji, sveta, pa i Srba i Slovena u celini. Igić za Pirotske vesti govori i o ulozi Vuka Karadžića u celoj toj priči, šopskom jeziku i Šopima.




-Jedan od osnovnih ciljeva skrivanja istorije je svakako manipulativno brisanje sećanja, da su staroslovenska plemena, u jednom periodu njihovog istorijskog razvoja bila najmnogoljudnija u Evropi. Da nas je dakle, bilo od Portugalije i Španije, preko Apeninskog poluostrva i Etruraca, sve do Baltičkog mora na severu, a preko Bliskog istoka i do sredozemnog pojasa Afrike. Medjutim, tendenciozno se i viševekovno prećutkuje da su upravo Srbo-Sloveni faktički stvorili tzv. Prvu Evropu, dakle njenu ukupnu civilizaciju i kulturu.
PV:Ko po vašem mišljenju falsifikuje istoriju Srba i zašto?

– Opšte je mesto da su istoriju odvajkada falsifikovali pobednici, naravno u skladu sa njihovim kratkoročnim i dugoročnim državnim interesima. Da budem još konkretniji, godinama unazad od Berlinskog kongresa 1878. godine do danas, to veoma uspešno čini tzv, vatikansko – nordijska istorijska škola, brišući iz vatikanskih, bečkih i berlinskih arhiva sve ono što ukazuje na srpsko-slovensko poreklo i uticaj. Na delu je dakle viševekovno obeskorenjivnje Srbo-Slovena, sa jasnom namerom prećutkivanja njihovog kontinuiteta od civilizacije Lepenskog vira i civilizacije Vinče, do današnjih dana. Kao, bili u neka drevna vremena pre oko 8.000 do 12.000 hiljada godina neki Lepenci i Vinčanci, i vatikansko-nordijskim udarcem dlanom o dlan, njih eto, navodno više – nema. Da li je to istorijska istina?

PV: Pojasnimo onda ko su zapravo Lepenci i Vinčanci?

– Prvo, Lepenci i Vinčanci, nisu nikakvi navodni starosedeoci na Balkanu, kako nam suptilno i samouvereno podmeće vatikansko – nordijska istorijska škola, nego su, nema više nikakve zapitanosti, nesumnjivo Srbo – Sloveni. Reći ću to kolokvijalno ovako, srbende brate, do daske! Dakle, upravo su Srbi, jer se ime Sloveni, javlja tek u V i VI veku, rodonačelnici prve Evropske, rekao bih slobodno i još uvek nepriznate svetske civilizacije. Upravo smo mi Srbi oplodili Evropu ne samo svojim genima, nego i kulturom, umetnošču, astronomijom, arhitekturom, metalurgijom, i slično.

Drugo, Lepenci i Vinčanci nisu nestali, jer tvrdoglavi i uporni kakvi jesu, nisu ni želeli da ispunjavaju vatikansko-nordijske želje, već su se pred najezdom drugih plemena mudro dislocirali širom Evrope. Jedna od njihovih najvećih i najtvrdokornijih plemenskih skupina, našla je tako pribežište na obroncima Stare Planine. Stara planina je zapravo bila njihova spasiteljka, jer reć „tara“ na sanskritu znači upravo navedeno – „spasiteljka“. Tako se zapravo, što bi se reklo u hodu, formiralo najstarije i najmnogoljudnije srpsko pleme, poznato pod zavičajnim imenom Šopi. Ono je u medjuvremenu postalo mondijalistički rasadnik navodno drugih naroda i drugih jezika u okruženju, koji se u svom prepoznatljivom psiho-narcizmu, trude iz sve snage da zaborave svoje pravo drevno srpsko poreklo.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

... PV: Imate li konkretnih dokaza za ovu vašu, rekao bih, smelu hipotezu?

– Naravno na dopunu već postojećih dokaza treba i nadalje raditi, ali bi u ovom trenutku tzv. dokazni materijal mogli svrstati u tri bazične grupe: lingvistička, genetska i mitska osnovna grupa. Počnimo redom! Kada je reč o lingvističkim dokazima neosporno je da je šopski dijalekt ta magična šifra za odgonetanje porekla i imena Srba, kao uostalom i ostalih balkanaca u bližem okruženju. Takodje je šopski dijalekt nedvosmisleni dokaz da su Srbi, i sadašnji Makedonci koji su nam genetski najsličniji – autohtoni, dakle starosedeoci na Balkanu. Evo u tom smislu i konkretnih primera, da dakle, ne postoji nikakvo srpsko-slovensko doseljavanje na Balkan, u nekakvom V, VI veku, već da je to ujdurma vatikansko-nordijskog ekspanzionizma u cilju zaposedanja naših teritorija i prirodnih resursa. Naime, još u II i III veku naše ere, kada su rimske kohorde hodale putem koji se i danas zove Via Militaris, staroplaninski Šopi sa Rimljanima nisu ni govorili ni pričali, nego su „oratili“! Nisu zatvarali vrata svojih dvorišta nego „porte““ Nisu tražili čorbu za jelo, nego „mandžu“! Nisu bežali od kiše, nego su se „kutali“- lat. „skutum“ – štit. Nisu čuvali svinje u oboru, nego u „kočinu“! Nisu pisali, nego su „škrabali“, lat scribo-pisati. Dalje i Šopi i kao i Rimljani, /a može slobodno i obrnutim redom, jer je po svemu sudeći šopski dijalekt, po fiogu Branislavi Božinović, inače poreklom Šopkinja iz okoline Knjaževca, najsličniji sanskritu, i kao takav realna osnova kasnije nastalom latinskom i grčkom jeziku, imaju sledeće istovetne reči: vidi – videre, semen-seme, ros-rosa, secare, sectio-seći, pati-patiti, crusta-krasta, vetus-star, na šopskom „izvejtel“ itd. Its. Na kraju sledi i „specijalni dokaz“ čuveno šopsko „kvo“, /kvo rabotiš, kvo prajiš i tsl/, koje oni koriste kao zamenu za novosrpsku reć „šta“ dok je sami Rimljani koriste kao odrednicu za „gde“ ili „kuda“!

Kada je reč o genetskim dokazima, poznato je makar onima koji prate ovu problematiku, da je ruski biolog Anatolij Kljosov, inače profesor na Harvardu u SAD, eksperimentalno dokazao da je lepensko-vinčanski gen, popularno nazvan „srpski gen“ star oko 12. 000 godina. Daljim genetskim istraživanjima potvrdjeno je taj „srpski gen“ najprisutniji kod stanovnika istočnog i jugoistošnog dela Srbije, dakle na širem prostoru Stare Planine, gde je većinsko šopsko stanovništvo.

I na kraju kada je reč o mitskim dokazima, jedino Šopi u svom okruženju imaju mitske priče o svojoj Prvobitnosti ili Prvorodjenosti. U kontekstu navedenog, jedan od staroplaninskih mitova glasi ovako. „ Prvog dana postanka, Bog je napravio prvog Šopa. Drugog dana napravio je drugog Šopa. Trećeg dana trećeg, i tako svih šest dana, po jedan Šop. Sedmog dana seo je pored Dunava da opere blatnjave ruke i gledajući zadivljeno u Šope, promrmljao sebi u bradu: „More, dobro ispadoše ovi Šopi, neću više da se mučim, nego ću po njihovom kalupu da napravim ostale ljude“.

Da zaključim. Svi ovi navedeni početni dokazi su relevantni, medjutim može im se verovati ili ne! Ali kada je reč o lingvističkim dokazima treba imati u vidu da je jezik biće jednog naroda, i da je u tom smislu šopski dijalekt sačuvao izgubljeno jezgro srpsko-slovenskog duhovnog bića.

PV: Kad smo već kod pitanja jezika, kakva je uloga Vuka Karadžića, u kontekstu njegove poznate reforme srpskog jezika. I konkretno zašto tom prilikom nije uzeo za osnovu upravo šopski dijalekt?

-E, ovde već ozbiljnije ulazimo u savremenu prećutanu istoriju Srba. Naime, uloga i značaj Vuka Karadžića u reformi srpskog jezika, rekli bi smo da jeste poznata, ali da li je baš sve tako, kako je nama prezentovano kroz školski obrazovni sistem? Zapravo pravo pitanje je zašto Vuk tokom reforme srpskog jezika, bukvalno nijedanput nije posetio šopske krajeve i ozbiljnije se upoznao sa šopskim dijelektom. Prećutkuje se o Vuku prvo, da je bio pripadnik masonerije, drugo, da je pri kraju života prešao u rimokatoličku veru, i treće da je ortodoksni plagijator. Plagirao je naime Savu Mrkalja, svog prethodnika u reformi srpskog jezika, preuzevši gotovo ceo njegov dugogodišnji rad. Plagirao je takodje, i poznatog nemačkog fioga Johana Adelunga, preuzevši bez ikakvih navodnica njegov čuveni književni moto: „Piši kao što govoriš. Čitaj kako je napisano“. Evo prodjite pored osnovne škole u Pirotu koja nosi njegovo ime i sami ćete se uveriti u to. A nije ozbiljnije sagledavao šopski dijalekt, ne zbog toga što nije bio dovoljno učen, nego zato baš što je odlično znao, da šopski dijalekt predstavlja odlučujuću kariku u lancu srpskog jezika, i da bi njegovim prihvatanjem za jezičku osnovu ostao neprekinut lingvistički spoj od Lepenskog vira i Vinče do danas. Prećutkuje se dakle, da postoje ozbiljne indicije da je Vuk Karadžić bio zapravo sve vreme vatikansko-germanski agent od uticaja, i da je u skladu sa tim sve odradio na način kako mu je savetovao Jernej Kopitar, koji mu je bio nadredjeni u masonskoj hijerarhiji, i produžena ruka pangermanskih težnji ka istoku. S tim u vezi Vuk je slavodobitno za duži vremenski rok, jezički obeskorenio Srbe, i na taj način „patriotski“ infantalizovao njihovu duhovnost da faktički još uvek ne znaju, ni ko su ni šta su.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

PV: Zato je drugi naš velikan Jovan Cvijić, obišao šopske krajeve, ostavivši o njima u svojoj knjizi „Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje“ veoma kontroverzne i indikativne zapise,koji ne služe baš na čast Šopima u celini.

-Potuno ste u pravu! Jovan Cvijić je po struci bio geograf i u najmanju ruku je diskutabilno zašto je Šope preveći njihov psihološki profil, a nije bio svakako psiholog, tako i toliko ponizio i ocrnio.Citiraću ga: „Danas se za ime Šop vezalo značenje prosta čoveka i divljaka… Vrlo se sporo umno razvijaju i taj se razvitak kod njih produžava i u poznijim godinama… često su nepokretnog duha, ukočeni i sumorni.“ Dakle, Cvijić je nenaučno diskvalifikaovao na ovaj nestručni način, celo Šopsko pleme, ne ogradiviši se da se to odnosi na pojedince ili deo plemena, jer ovakvih ljudi svakako ima svuda i na svakom mestu. Ali Šope je kao i u slučaju Vuka Karadžića trebalo po zadatu diskvalifikovati, i nametnuti im dugogodišnji kompleks niže vrednosti, da se ovako „mentalno tupi“ ni slučajno ne sete da su njihovi daleki preci stvorili civilizacije Lepenskog vira i Vinče, te da je njihov dijalekt praosnova srpskog i ostalih slovenskih i drugih jezika. Šopima je dakle trebalo po zadatku do kraja uništiti kulturu sećanja u čemu se nažalost dosta i uspelo. Pitanje je dakle ko stoji iza datih zadataka. Pa po ko zna koji put medjunarodna masonerija čiji jedan posto njihovih predstavnika u trenutku dok razgovaramo poseduje 99 posto svetskog kapitala, pa im je i to malo pa onda atakuju veoma perfidno i dugoročno i na srpske iskonske zemlje. Da konkretizujem, i Cvijić je bio pripadnik navedenog medjunarodnog bratstva. Kao njihov istaknuti član i čovek od poverenja bio je predsednik Srpskog kraljevskog društva, čiji su članovi bili takodje masoni ili bliski masoneriji. Trebalo je dakle „stručno“ i „naučno“ sakriti ispod tepiha, da su upravo ti „prostaci“ i „divljaci“, „nepokretnog duha, ukočeni i sumorni“ uprkos svemu, po najnovijim istorijskim podacima, bili okosnica i udarna vojna grupa u Prvoj srpskoj antičkoj imperiji pod vodjstvom Nino Belova ili Belovunca. U Drugoj antičkoj srpskoj imperiji pod vodjstvom Serbo Makeridova, po kome je i današnja Makedonija dobila svoje ime, u vreme pre oko 1200 god kada Grka nije ni bilo na Balkanu. Takodje Šopi su bili udarna pesnica i unutrašnji krug obezbedjenja Aleksandra Velikog, tvorca Treće antičke srpske imperije. Sva trojica na veliku žalost i Vuka Karadžića i Jovana Cvijića bili su ortodoksni Šopi, ili tačnije rečeno Srbo-Šopi. E pa baš ti Srbo-Šopi autori su i čuvenih antičkih spevova Ilijade /Ilija da, daje /, Odiseje / čovek koji „odi“ i „seje“ dakle Odisej, i Eneide/ u množini i rasčlanjeno na šopskom „ene ide“ U kontekstu navedenoh Homer je izmišljena ličnost na isti način kako je kasnije izmišljen i Viljem Šekspir, pa i zavidni deo vatikansko- nordijske navodne srpske nacionalne istorije.

PV: Šta je dakle cilj ovog našeg razgovora o skrivenoj istoriji Šopa?

Cilj ovog našeg razgovora je da se pre svega mladi ljudi upoznaju sa svojom velikom i sjajnom prošlošću, te da budu na isti našin ponosni da kažu da su poreklom Šopi, kao što to primera radi kažu Crnogorci da su Vasojevići ili Belopavlići. Takodje i da veruju, ali neka proveravaju, i proveravaju, jer po meni, čovek koji nema svest o svom poreklu ne zaslužuje ni da živi!

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Zahvaljujemo se Okitripu na repostu ovog članka iz Pirota,a vezam je za intervju sa gospodinom Jovanom K. Igićem. Da i ovde popunimo samo linkom sve ovo što je ovde od strane Okitripa preneseno.

Ovaj intervju je objavljen ovde : https://www.pirotskevesti.rs/zivot-d...istorija-sopa/

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Kao što se da videti i iz iizlaganja gospodina Igića, kao i bezbroj drugih koji prolongiraju, dokazuju i tvrde da je naša istorija nekakav prilagođeni pamfet, nametnut i kontraverzan, nećemo puno gubiti vreme na teorisanju i nagađanjima šta, ko i zbog čega? Svi putevi vode u Rim, tj ka jednom istom mestu kreatora naše istorije.

Da se vratimo na Vlahe i pokušaje da definišemo ovaj narod na sasvim drugi način pri tome nemajući nikakve skrupule u ma kom segmentu. Nacionalnom, političkom ili ma kom drugom. Tragamo za verodostojnošću porekla Vlaha, svakako nezadovoljni ma kojim objašnjenjima o Vlasima , a koje smo naveli kao kritike ovovremešnim kreatorima teorija o Vlasima, što je kulminiralo i stvaranjem neke vrste kvazi Vlaške azbuke.

Iz napred izloženih postova je veoma jasno da Vlahe treba smatrati jednim od Slavenskih, Srbskih plemena. Povezivati Vlahe sa Keltima je nesvrsishodno. Kada već govorimo o tome, o Keltima, gde opet ta neka teoretska istorija govori u prilog tezi da su Kelti zapravo i Keltska plemena sa severa i severozapada naselila ove prostore, pa su Vlasi nekakvi pra sledbenici tih Kelta, treba se zapitati sledeće:
A šta ako se sve nije dešavalo obrnutim redom? Šta ako su neka Slavenska plemena sa ovih prostora migrirala prema severu i severozapadu na sadašnjim franko nordijskim teritorijama? Pa stigli do Welsa? Izvrnute istorijske teorije nisu ni prve ni poslednje i ne bi nas trebalo začuditi ni ovakva mogućnost.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Kako sam pristalica toga da se : Ništa ne dešava slučajno i da slučajnosti nema, tako se je desio i ovaj, niotkuda članak i intervju koga je pronašao Okitrip.
Ako se samo vratimo nazad i pročitamo šta je sve navedeno o Državi Vlaškoj, o sumanutoj teoriji da je kneževina Vlaška oivičena i ograničena sa Vlasima samo do reke Dunav, a da sa ove strane reke Dunav nije moglo postojati Vlaha i da ih nije bilo, onda smo u totalnoj zabludi. Nekakve karte kojima se , iz raznih izvora, mešetari internetom. Karata koje su provizoriš na osnovu nekih veoma ttankih podataka o granicama, dovodi nas, koristeći se ovakvim kartama kao istinitim, do sasvim pogrešnih zakljkučaka. Nikada u istoriji čovečanstva nikakva državna granica nije u isto vreme bila i nacionalna granica. Možda se jedino ovoga puta svet suoči sa prvim takvim slučajem. Znate na šta se misli svakako.

Izlaganje gospodina Igića, koji forsira reč ŠOP i ni jednom jedinom rečju ne spominje reč Vlah je svakako u nekom drugom kontestu oko koga nećemo da nagađamo- zbog čega?
Svakako da se svi trebamo upitati zbog čega i danas figuriše ogroman broj toponima sa predikcijom - Vlaški na veoma velikoj teritoriji i Srbije i Bugarske i Makedonije. Slučajnost?
Zašto se Vlasinsko jezero, najbanaliniji primer ne zove kojim slučajem Šopinsko jezero? Vlaške planine, Vlaški izvori , Vlaške čuke,...... imate ovih toponima sijaset. Zagledajte se u sve starije pa i sadašnje topografske karte.

Ono što je najvažnije , pojedina izlaganja gospodina Igića o Šošpovima se identično slažu sa mojim saznanjima. Prvo i pre svega njegove reči u objašnjavanju migracija Srbskih plemena koja su jednoga trenutka naseljavala Staru planinu. Ako se opet vratimo na ono šta sam zapisao da su Vlasi iz nekakve matične države nazvanom Vlaška, postojali i sa ove strane dunava, ako sam naveo gde su Vlasi bitisali i bitišu i dan danas u ovoj sada Srbiji i ako sam spomenuo da je većina prekodunavskih Vlaha bilo stacionirano u ogromnoj većini na teritoriji današnje Bugarske, pa gde je to područje? Pogledajte karte pružanja Stare planine ili Planine Balkan pa ćete videti da se govori o istovetnoj geografskoj celini.

Indikativno je da se kroz nekakvu rekonstrukciju istorijskih događaja na tlu balkana i šire raznoraznim drugim imenima pokušava sakriti ono najvažnije - Slavenski narod. Zato ćemo sresti puno imena poput Dačana, Tribala, ........ gde ih skoro niko , ne da neće, nego sa namerom ne poistovećuje i ne kaže se - ovo su sve redom Srbska ili Slavenska plemena.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Zato sve što gospodin Igić iznosi o Šopima, sve se do reči i podataka može porediti sa rečju Vlah ili Vlasi. Sve vremenske transformacije lingvističke , mitske i genetske nikada ne možete negirati kada se tiče naziva Šop i Vlah. Raznim migracijama stanovništva ovo jedno od velikih Srbskih plemena (Slavenskih) je jedino najozbiljnije transformacije doživela u lingvističkoj sferi. Migracijama sa nekadašnjih prostora, ovo ogromno pleme je svoj jezik prilagodio onom stanovništvu koje je bilo u većini sa njihovim dolaskom i doseljavanjem. Ma koliko ta transformacija i prilagođavanje, pod uticajem i osvajača i njihovih jezika, mnogo je izvornih reči i izraza koje si i iste i li slične. O tome u intervuju dosledno govori i gospodin Igić kada priča o Šopima. I to je fahat. Jedini izvorniji jezik Vlaha je zadržan svakako u Rumuniji i eksplicitno u sadašnjim Rumunskim oblastima gde je egzistirala Vlaška kneževina a ne današnja Rumunija u ovom sastavu.
Ma koliko to nekima izgledalo kontradiktorno, stojim iza stanovišta da Šopi imaju isto poreklo kao i Vlasi ili obrnuto. Da Šopi imaju isto što i Vlasi ma koje aspekte upoređivanja koristili.

Kada gospodin Igić spominje, veoma jasne izopačenosti i zaobilaženje Vlaha i Šopa od strane mnogih poput Cvijića ili Vuka Karadžića , kao nekog mogućeg naroda, srbskih plemena , slavenskih isto plemena, tome se ne treba začuditi iz prostoga razloga jer sve ono što se ne naziva imenom Srbin, sve je za njih nižerazredno, glupo, primitivno, neobrazovano, divlje...... Ako trebamo tražiti razloga tome, svakako da je gospodin Igić dao svojevrsnu definiciju i ovoga - masonerija koja je igrala igru zapada. Zašto spajati ili tvrditi da mnogi narodi i narodnosti zapravo vode poreklo od istih korena od Vinče i Lepenskog vira pa do danas. Najbolje je neke nikako ne spominjati, neke prevesti u nekakve druge narode koji nemaju veze sa Slavenskim - Srrbskim narodom u celini. Što sva ta plemena razvući i obesmisliti kao neki drugi koji nemaju veze sa Srbima ili Slavenima, tim bolje jer se time čini usluga nordijsko - germanskoj školi i njihovoj kvazi istoriji o Srbima i Slavenima. Što više različitih plemena tim manje Srbskih - Slavenskih plemena. Prosto da se prostije ne može objasniti.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Vlasi kroz istoriju!!!

Koje god karte posmatrali , ma ko da ih je pravio one imaju svoje skriveno značenje u dodirnim tačkama o kome god pričali: Vlasima Srbima, Šopima Cincarima. I mada se poprilično manipuliše svim ovim nazivima, za očigledno jednu te istu skupinu naroda, gde se, umesto da se za jednim okruglim stolom sakupe stručnjaci iz mnogih oblasti i usaglase svoje stvavove, uglavnom se polemiše i razvajaju svakojaka mišljenja poput ovoga recimo:

Među domaćim i stranim istraživačima ima i onih koji snažno i argumentovano iznose svoja mišljenja da su se preci današnjih Rumuna formirali na prostoru današnje jugoistočne Srbije i severozapadne Bugarske. Argumente za takva mišljenja nalaze u timočko-prizrenskom dijalektu srpskog jezika na prostoru Torlaka i Šopova u Srbiji i Makedoniji kao i u belogračičko-brezničkom dijalektu bugarskog jezika na prostoru Bugarske. Svakako, taj takozvani romanski klin se delimično očuvao do današnjeg dana na prostoru severoistočne Srbije, gde i danas žive Vlasi. Naime, romansko stanovništvo je na prostoru Timok-Osogovo-Šara poput klina, počev od VI-VII veka razdvajalo takozvane „panonske“ Slovene, koji su dolazili sa prostora panonske nizije, od takozvanih „vlaških“ Slovena, koji su dolazili sa prostora srednjovekovne vlaške nizije. Širenjem bugarske i srpske državnosti na prostor Timok-Osogovo-Šara tokom srednjovekovnog razdoblja, deo romanskog stanovništva se postepeno iselio na sever, gde je romanizovao slovenska plemena, koja su zatekli u nekadašnjoj Decebalovoj Dakiji, dok se drugi deo romanskog stanovništva postepeno iselio ka jugu, gde danas žive Rumunima srodni Aromuni.

Celo vreme provejava reč "romanizovano stanovništvo"? Niko ne kaže koje je to stanovništvo koje je romanizovano? Veoma je teško preći preku ustiju i pameti da se tu radi o "ROMANIZOVANIM SRBIMA ILI SLAVENIMA ". Pre će se reći da su romanizovana plemena Dardanaca, Meza, Besa, Tribala, Skordiska, Pikenza, Timaha, Dako-Geta i mnogih drugih tračkih, ilirskih i keltskih plemena, nego li reći Slavenskih plemena.

Eto nekoliko karata nasumično odabranih tek da se vide dodirne tačke na Dunavu između spomenutih ovde Vlaha, Šopa,....