Tweet
Odg: Carigradski drum
....Protiv onih koji su odbijali da ucestvuju u ovim poterama i uopste . da vrse sluzbu bile su izgleda preduzimane vrlo stroge mere. Tako se u jednoj carskoj zapovesti iz 572 godine narecuje krusevackom sandzakbegu da takve martolose osudi na vesanje, a imena neposlusnih derbendziskih sela posalje u Carigrad. Slicna naredba upucena je godinu dana kasnije i vranjanskom kadiji. Tu se naime trazi da se od takvih lica oduzme posed ukoliko ga imaju, dok se ostali osucuju na vesanje. Hajduci su ponekad trazeni i po derbendima pa cak i slobodnim timarima. Ove potere su razumljivo tesko padale narodu , pa su cesto seljaci sami hvatali i predavali hajduke ili bi se jednostavno razbezali.
Pored ovih potera manjih ili vecih , koje su moze reci bile stalne, Turci su kada se pojave mnogi hajduci pribegavali jos jednom meri-teftisu. Po Vuku Karadzicu to je bivalo ovako: odredjeni Turci izidju u narod nameste se na jednom mestu i sabiju sav narod u obore kao stoku. Tu ga muce i ucenjuju trazeci da im se izdaju hajduci.
Turci su se protiv hajduka borili i secenjem suma pokraj puta.Ovo je bila jedna od obaveza derbendzijskih sela. Ponekad nisu zazirali kao sto beleze neki putopisci ni od palenja suma. Posebne mere megutim preduzimane su kao sto je vec pomenuto u vreme ratnih pohoda , prenosa carske hazne i drugih znatnijih dogacaja.
Kada Turci bi uhvatili hajduke obicno su osucivali na smrt.
U vreme mira na smrt osudjeni hajduci predavani su seoskom zabitu.U izvorima se obiccno ne navodi vrsta smrtne kazne; jednom smo nasli zabelezeno da je hajduk obesen, vec pomenuti Hajduk Pavle, koji se nazivao caremm, javno je obesen u Beogradu . U redjim slucajebima hajduke su po mubasirima slali u Sofiju ili Carigrad da e tamo nad njima izvrsi kazna. To se verovatno cinilo zbog odsustva poverenja u mesnu vlast ili kad su u pitanju bili znatniji hajduci.....
....Protiv onih koji su odbijali da ucestvuju u ovim poterama i uopste . da vrse sluzbu bile su izgleda preduzimane vrlo stroge mere. Tako se u jednoj carskoj zapovesti iz 572 godine narecuje krusevackom sandzakbegu da takve martolose osudi na vesanje, a imena neposlusnih derbendziskih sela posalje u Carigrad. Slicna naredba upucena je godinu dana kasnije i vranjanskom kadiji. Tu se naime trazi da se od takvih lica oduzme posed ukoliko ga imaju, dok se ostali osucuju na vesanje. Hajduci su ponekad trazeni i po derbendima pa cak i slobodnim timarima. Ove potere su razumljivo tesko padale narodu , pa su cesto seljaci sami hvatali i predavali hajduke ili bi se jednostavno razbezali.
Pored ovih potera manjih ili vecih , koje su moze reci bile stalne, Turci su kada se pojave mnogi hajduci pribegavali jos jednom meri-teftisu. Po Vuku Karadzicu to je bivalo ovako: odredjeni Turci izidju u narod nameste se na jednom mestu i sabiju sav narod u obore kao stoku. Tu ga muce i ucenjuju trazeci da im se izdaju hajduci.
Turci su se protiv hajduka borili i secenjem suma pokraj puta.Ovo je bila jedna od obaveza derbendzijskih sela. Ponekad nisu zazirali kao sto beleze neki putopisci ni od palenja suma. Posebne mere megutim preduzimane su kao sto je vec pomenuto u vreme ratnih pohoda , prenosa carske hazne i drugih znatnijih dogacaja.
Kada Turci bi uhvatili hajduke obicno su osucivali na smrt.
U vreme mira na smrt osudjeni hajduci predavani su seoskom zabitu.U izvorima se obiccno ne navodi vrsta smrtne kazne; jednom smo nasli zabelezeno da je hajduk obesen, vec pomenuti Hajduk Pavle, koji se nazivao caremm, javno je obesen u Beogradu . U redjim slucajebima hajduke su po mubasirima slali u Sofiju ili Carigrad da e tamo nad njima izvrsi kazna. To se verovatno cinilo zbog odsustva poverenja u mesnu vlast ili kad su u pitanju bili znatniji hajduci.....
svima i Bog vas blagoslovio
Komentar