Carigradski drum

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

postovani sportisti hobisti i ostali
Hteo sam odavno da pisem n'a ovu temu I tek veceras Sam nasao jedan tekst koji obuhvata skoro sve o cemu Sam hteo da pisem..

Carigradski drum..

Glavna balkanska uzdužna komunikacija na teritoriji Srbije i susednih balkanskih zemalja: Bugarske, Grčke i Turske. Povoljan geografski položaj Moravske doline, koja preko Nišavske i Maričke izbija na Carigrad, a preko Vardarske na Egejsko more, učinio je ovu prirodnu komunikaciju najznačajnijom na Balkanskom poluostrvu. Vezujući se dalje dolinom Save i Dunava za Srednju Evropu, ona je dobila ne samo međukontinentalni nego i svetskoistorijski značaj. Pohodi mnogobrojnih plemena i naroda koji su tokom istorije njome prošli to nesumnjivo potvrđuju. Stoga je i sasvim razumljivo što je put koji je prolazio ovom dolinom imao presudan uticaj na život i razvitak ovih oblasti.

Prvi put u dolini Morave izgradili su Rimljani 33, a istočni deo puta, kroz Trakiju, između 29. i 61. godine; nazivali su ga via militaris, via publica.

Tokom vremena ovaj put je menjao gospodare i ime, pa i pravac, skrećući, manje ili više, od osnovne rimske trase. Često je i zapuštan, ali je ipak kroz sve vreme sačuvao vrednost prvorazredne komunikacije. Ovim putem, ustankom u Srbiji protiv Osmanskog carstva, upaljena je i pronošena prva buktinja slobode na Balkanu: od Vračara, preko Ivankovca i Deligrada, pa do Čegra iznad Niša. Osamdesetih godina XIX veka izgrađena je u dolini Morave železnička pruga, a danas kraj ćudljive reke ide auto-put, čija se trasa skoro poklapa sa trasom starog puta.

Rimski put je išao od Beograda (Singidunum) desnom obalom Dunava do Kostolca (Viminacium), odatle je skretao prema jugu na Medveđu (Idimmum), Ćupriju (Horeum Margi), Bovan (Praesidium Pompei) i Niš (Naissus), gde je bila važna saobraćajna raskrsnica. Put je, zatim, išao preko Bele Palanke (Remesiana) i Pirota (Turres) na Sofiju (Serdica). Između Sofije i Plovdiva (Philipopolis) prelaze se najteža razvođa i klanci. Odatle se do Jedrena (Hadrianopolis) prolazilo kroz tvrđave i sela. Na daljem putu do Carigrada (Vizantion) značajnija mesta bila su Lile Burgas (Bergule), Čorlu (Tzurullum) i Heraklea (Heraclia).

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

.. Ukupno od Singidunuma do Vizantiona brojalo se 31 prenoćište, 43 stanice za izmenu konja i kola i otprilike 670 rimskih milja (a ona je merila od 1.480 do 1.500 metara). Sam put je po pravilu bio devet koraka ili šest metara širok i popločan velikim poligonim kamenjem ili posut peskom. Na strmim mestima bio je usečen u stenu, dok su preko reka, potoka i provalija vodili kameni, ređe drveni mostovi. Put se držao prave linije sa tolikom upornošću da je često išao nizbrdo i uzbrdo sa velikim usponom. Duž čitavog puta, na rastojanju od jedne milje, bili su postavljeni miljokazi (nedavno su pronađena čak dva; na području Bele Palanke i Sukova). Za obezbeđenje puta i udobnost putnika bio je podignut veliki broj građevina; prenoćišta (mansio), koji su se nalazili obično u nekoj većoj naseobini, na rastojanju od jednog dana hoda, i stanice (mutatio) za promenu konja i kola, koje su se zvale ili po obližnjem selu ili po broju miljokaza od posledneg prenoćišta. Osim toga, za nadgledanje puta služila su i mnogobrojna utvrđenja, sagrađena u obliku četvorougla sa okruglim kulama ili pojedinačne kule, kao i mnogobrojne naseobine rimskih veterana i drugih kolonista. Klanci su bili utvrđeni poprečnim zidovima i čitavim sistemom tvrđavica.

I u docnijem Vizantijskom carstvu to je bila glavna komunikaciona arterija. Od mnogobrojnih pohoda i seoba raznih plemena i naroda koji su koristili ovaj put, pomenućemo kao najznatnije samo Hune, Istočne Gote, Slovene, Avare i, kasnije, krstaše. U mirnim vremenima, pak, obavljao se njime intenzivan trgovački promet. Ono što je karakteristično za istoriju ovog puta u srednjem veku, tada se zvao carski put i moravski put, to je da se on skoro nikada nije nalazio pod vlašću jedne države. Što se tiče pravca puta, on se uglavnom poklapao sa rimskim. Francuz Bertrandon de la Brokijer, poslednji putopisac koji pripada srednjem veku, međutim, ide 1433. iz Niša za Kruševac, pa odatle kroz Šumadiju za Beograd. Istim putem išao je, deset godina kasnije, i Janko Hunjadi (Sibinjanin Janko).

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

... U vreme Turaka ova komunikacija postaje kičma evropskog dela Carstva i put kojim turske vojske idu u nove pohode i pobede. Carski put imao je tada više imena: šah rah, Istanbul yolu, Istanbul caddesi, otuda kod nas džada velika, veliki drum (uz neka druga imena). Put iz Beograda za Carigrad polazio je iz beogradskog Gornjeg grada. Posle Grocke se račvao; jedan krak je produžavao za Smederevo, a drugi je skretao na jug prema Kolarima, pa dalje na Hasan-pašinu Palanku (danas Smederevska Palanka), zatim na Batočinu, Jagodinu, Ćupriju, Paraćin, Ražanj, Aleksinac i Niš, a odatle preko Bele Palanke, Pirota i Caribroda (danas Dimitrovgrad), u Sofiju. I ovom trasom se najviše išlo (njom su putovala evropska poslanstva na Visoku Portu kroz ceo XVI i XVII vek). Međutim, uz nju se koristio i čitav niz puteva, i to kako antičkih i srednjovekovnih, tako i novih, koje su Turci vremenom izgradili. Tako se, pored ovog puta, do Ćuprije moglo ići i dolinom Jezave i Morave. Ovaj put je od Smedereva do Bagrdana gotovo sav ravan. Kasnije se manje koristi, ali se, ipak, nikad ne napušta. Od Ćuprije se moglo ići na sever i poznatim srednjovekovnim putem preko Medveđe na Požarevac odnosno Braničevo. Po narodnom predanju postojao je i “carski drum” koji je išao desnom obalom Velike Morave; od Paraćina, preko Ćuprije, ka Požarevcu. Dalje se u Niš moglo ići i preko Bovna, zaobilaženjem aleksinačke kotline (a korišćen je i kasnije, zbog poplava). I od Niša, koji je bio značajna raskrsnica puteva kroz sva vremena, do Bele Palanke postojalo je, tokom vekova, nekoliko trasa puta. Svi su ti putevi, u stvari, bili manje ili više loši (putopisci pominju antičke ostatke puta gotovo kao kuriozitet), pa nije teško zaključiti da su se pri izboru trase putnici najmanje rukovodili izgledom druma. Zato su suvi letnji meseci bili, u stvari, najpodesniji za putovanje.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

... Po jednom turskom zvaničnom popisu konaka (iz 1659), između Sofije i Beograda bilo je 13 konaka odnosno 74 sata putovanja.

Pored naglašenog vojnog značaja koji je drum, u većoj ili manjoj meri, imao u svim vremenima, u turskom periodu drum ima i nesumnjiv privredni značaj. Osobenost ovog položaja sastoji se u tome što se, osvajanjem Beograda (1521) i kasnije Budima (1541), cela ova prvorazredna komunikacija našla u granicama jedne države. Drugim rečima, u granicama jedinstvenog carinskog i privrednog područja koje se protezalo od Budima do Bagdada. Zato se, bez obzira na naglašeni vojni značaj koji je Carigradski drum u periodu pod Turcima imao, moraju istaći izuzetno povoljni privredni uslovi. Drugim rečima, Carigradski drum je istovremeno bio i put koji je povezivao Evropu i Aziju, odnosno Indiju i Daleki istok sa Zapadnom Evropom.

Ovakva uloga druma iziskivala je, neminovno, njegovu određenu organizaciju, a ona se, u stvari, sastojala u tome da se obezbedi normalno obavljanje prometa. Turci ovom poslu pristupaju veoma rano, da bi vremenom broj derbendžijskih sela, čije stanovništvo (ovde pretežno hrišćansko) bdije nad bezbednošću saobraćaja i stara se o samom putu, stalno povećavali. Isto tako, zbog porasta hajdučije, pribegavaju i nizu drugih mera, kao što je podizanje novih sela i palanki (manje utvrđenje izgrađeno od slabog materijala opasano rovom i plotom od brvana), na primer.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...Prvi saobraćajni objekti na Carigradskom drumu bile su menzilhane (menzulane), postaje, poštanske stanice ili konaci u kojima bi uglavnom tatari (ulaci), noseći tursku zvaničnu poštu, menjali konje. A meštani, najčešće seljaci, koji su bili obavezni da se staraju o dva ili tri menzilska (ulačka) konja, uživali su, za uzvrat, određene poreske olakšice. Na smederevskom delu puta menzilhane su bile u Grockoj, Kolarima, Smederevu i Saraorcima.

Svuda na turskim drumovima putnici, a to su bili uglavnom zvanični poslanici, trgovci, hodočasnici, nalazili su konak, pre svega, u karavansarajima i hanovimna, koji su se obično podizali po naseljima. Ovi prvi bili su samo obična besplatna konačišta, koje su gradili pojedini dobrotvori, a hanovi nešto nalik na gostionice; držala su ih, obično, privatna lica i u njima se plaćalo za konak i hranu. U Grockoj je, tako, postojao veliki karavansaraj koji je mogao da primi i do 200 konja. U staji je bilo oko 240 ognjišta, a pred njom dve sobe sa ognjištima i dva odeljenja sa senom i ječmom. Pred zgradom je bio i jedan bunar. U Kolarima je postojao jedan han, a u Smederevu han i karavansaraj. Snažan razvitak trgovine, do koga je došlo u XVII veku, učinio je postojanje krčmi na putu neophodnim. To je vreme kada se konačišta sve češće nazivaju hanovima i kada putnici u njima sve češće nalaze i hranu (koju su nabavljali po naseljima, a nuđena im je nekad i na samom drumu).

Kao najrasprostranjenije saobraćajno sredstvo korišćena su kola; mogla su biti zatvorena, seljačka i tovarna (u retkim slučajevima, za izuzetne putnike, korišćene su i kočije). I dok su putnička kola imala konjsku zapregu (najčešće od više konja), vojna i teretna kola vukli su teretni konji, bivoli i volovi. Za prenos tereta korišćene su i kamile (u Beogradu su se sretale sve do 1867). Izgleda da je čest postupak bio i uzimanje kola i konja od naroda, kao što je, uostalom, na naselja kraj puta padala i briga oko ishrane ovih putnika. Ovo prinudno sakupljanje kola i konja naročito je teško padalo stanovništvu u vreme vojnih pohoda, a tada se, putem dažbina i prinudne kupovine obezbeđivala i hrana, ljudska i stočna. Za vojne pohode vezane su i popravke samog puta i sečenje šume kraj njega. Prenos robe, u mirnim vremenima, bio je karavanski ili kolski. A karavani kamila koji su stizali sa istoka bili su obično veliki. Treba, takođe, istaći i ne mali značaj rečnih tokova, u prvom redu Dunava i Morave, koji su, u određenoj meri, dopunjavali promet na ovoj komunikaciji.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

.. Kada je u pitanju nastanak, razvitak i nestanak naselja uticaj Carigradskog druma bio je nesumnjiv. Dugi niz sela, zbog potrebe za obezbeđenjem prometa, dobija tokom XVI veka derbendžijski status, a ne mali broj među njima duguje drumu i svoj nastanak, da bi vremenom mnoga i nestala. Zbog porasta hajdučije i opšte nesigurnosti Turci će sve više podizati i palanke, a najviše ih je bilo baš na Carigradskom drumu, pa tako današnja Smederevska i Bela Palanka upravo toj potrebi i duguju svoj nastanak. Što se tiče neposrednog delovanja ove komunikacije na privredni i društveni razvitak Srbije u celini iz niza razloga, pa i zbog konfiguracije zemljišta, nije bilo mogućnosti da se, pored Beograda, Smedereva, Niša i donekle Pirota, razvije još neko znatnije zanatsko središte. A za prodor istočnjačkih i kulturnih uticaja Carigradskim drumom u Srbiju, može se reći da su se ti uticaji osećali, uglavnom, u većim mestima, gde je bilo muslimanskog stanovništva, pa se stiče utisak da se šarolika reka istočnjačkog života koja je tekla ovim drumom nije izlivala iz svog korita. Putopiscima na prolazu kroz Srbiju pada u oči pusta i obezljuđena zemlja, utoliko više što na njoj raspoznaju tragove nekadašnje obrađenosti. Kasnije, u XVII veku, dobiće ova slika još tamnije boje.

Nakon mira u Jedrenu (1829) Carigradski drum je smatran neutralnim zemljištem.

U novije vreme biće i glavni cilj poslednjih ratnih imperijalističkih poduhvata Nemačkog carstva Vilhelma II u Prvom, i Hitlera u Drugom svetskom ratu.

A danas predstoji izgradnja Koridora 10 (Salcburg-Solun). U pitanju je jedna od panevropskih saobraćajnih arterija sa svoja 4 kraka, od kojih jedan ide od Niša, preko Pirota, Dimitrovgrada i Sofije, za Istanbul.

Literatura

Konstantin Jireček, Vojna cesta od Beograda za Carigrad, Zbornik Konstantina Jirečeka, 1, SAN, Beograd, 1953.

Olga Zirojević, Carigradski drum od Beograda do Sofije (1459-1683), Zbornik Istorijskog muzeja Srbije 7, Beograd, 1970.

Carigradski put (drum), Enciklopedija Jugoslavije, 1, Zagreb, 1980.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Carigradski drum

Lepa temica Okitripe. Carigradski drum ? Kod ovih naših hobista je sve to spominjano na mnogo mesta, ali malo je ko shvatio poentu i da nije sav predmet dešavanja na centralnom koridoru već na ograncima glavne trase. Imaju oni svi jedan veo lep orijentacioni opis ali ne kapiraju na koji se deo tog Carigradskog druma sve to odnosi. Odnosno na koji lokalni krak koji se uliva u Via militaris, a lepo se spominje po tačnom nazivu. Kanic ga je veoma lepo opisivao sa detaljima, ali pod drugim nazivom.

Okitripe, pošto je tvoja ovo tema, probaj da u nastavku pronađeš i okačiš karte tih puteva. Bar one do kojih budeš mogao da dođeš i pronađeš. Moj samo predlog.

Svako dobro,

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

@futy
Tema je moja Ali svako moze da doprinese da pisé ili postavi slike.
Za ovaj vikend Malo cemo objasniti puteve I hanove I ostalo..
svima I Bog vas blagoslovio

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

svima ,

Veoma sam zauzet radi posla ...

.. Put iz Beograda za Carigrad polazio je iz beogradskog Gornjeg grada. Preko Stambol-kapiju vodio je uz dunavsku padinu jednui delom Jevremove ulice pa pored zgrade Narodnod Pozorista i Skupstine, starom Fiseklijskom carsijom do Tehnickog falkuteta tu je skretao prema selu Mirijevu.
Turski put nije se pravoliniski ko rimski vec je isao krivudavo.
Od Sela Mirijeva ( popis is 1521-1523 kao mezra Mirine) isao je dalje preko brda Lesja na selo Mali Mokri Lug.
Smatra se da je se ovde nalazila rimska Mutatio ad sextum . Pominje se prvi put u popisu iz 1560 : livada Piri-age kod Beograda na mestu Mokri lug. U turskim dnevnicima vojnih pohoda kraja XVII veka pominje se mesto Yemeklik ili Cesme tri sata udaljeno od Beograda, i danas se poznaje trag starog puta koji je za razliku od dasnjeg obilazio s druge strane Ekmekluka.
Vinca kao stanica na putu pominje se samo dva puta : 1566 nareduje se smederevskom kadiji da pripremi hranu i ostalo u selu po imenu Vinca, posto je ono odredzeno za stanicu u vreme vojnoh pohoda, drugi je austriski izvestaj s kraja XVIII veka gde se konstatuje da se iz Beograda moze ici za Vincu jedno ako duze traje suvo vreme. Zato je sasvim izvesno da je put od Ekmekluka obicno dalje produzavao za Lestane. 1521-1523 pominje mezra Dragalic kod brda Lestana. Krajem XVI veka zabelezenmo je da derbend Lestan cuvaju stanovnici Medosevca i Brbice, sto znaci da su se ova dva sela nalazila u blizini sela Lestana i nedaleko od puta. Samo selo Lestani nalazilo se po predanju u selistu pored reke Bolecice 1 kilometar od danasnjeg sela. Glavni deo ovog sela nalazi se pod brdom Bolec ( 1536 ima derbedzenski status). Ranije selo Bolec koje se danas proteze s obe strane Gurbet Dola bilo u danasnjem Selistu, na desnom obali Bolecice do groblja. Odatle je put isao na selo Plavince ( belezeno je prvi put 1476-1478), derbedzinsko selo Plavince dr.naziv Lupa Glava. Njive u ataru cela Zaklopace zovu Plavince, dok je Lupoglav lokalitet severozapadno od Grocke.
Sr.Popovic ,,Putujuci,, - kaze ,, Dogjem do Grocke na mesto tzv. ,,Kaldrmu,,. Kaldrma je kao svaka , no ova je znatna po tome sto je to drumska kaldrma, od najstarih vremena i koja i danas unekoliko postoji i koja pokazuje kakvi su negda bili drumovi.
Bash kod ove kaldrme, tu je bila znamenita pogibija cesarovaca u godini 1739 bitka je poznata pod imenom ,,Bitka kod Grocke,,. Inace je ova bitka najstrasnija bila kod brega zvanog ,,Lupoglava,,.
Zatim se stizalo u Grocku ,,belu varosicu,, Tuje obicno bijo prvi konak putnicima koji su isli iz Beograda i pretposlednji onima iz Carigrada. Prvi put se spominje u Dnevniku Sulejmanovog pohoda 1521 god. kao Hisarlik.
U popisu iz 1528-30 upisano je selo Grosko.
Beleze je svi putopisci jer su njoj konacili : Grocka , Hisarlik ili Hisardzik, Mala Palanka.
Rastojanje izmegu Beograda i Grocke racunalo se od 4 do 8 sati. Odatle je put vodio na Smederevo.
Od sredine druge polovine XVI veka ovaj put se napusta ne sasvim i ide se obicno jugoistocno na selo Kolare.
U popisu iz 1476-1478 pominje se kao selo sa jednom kucom. Po izlasku iz Grocke ide se neko vreme uz samu obalu Dunava ( ovaj put se zvao Derivo zbog brdovistosti derao volovima u jarmu vratove), zatim kroz grocanski tesnac u kome se verovatno nalazilo derbedzensko selo Dubocaj. Na daljem putu do Kolara nalazila su se jos dva derbendziska sela : Brestovik ili Brestovac i Kamendol.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

.. Za selo Dubocaj za belezano je prvi put u defteru iz 1572 god. Dubocaj je danas alija kod Grocke , dok sela Brestovik i Kamendol postoje i dan danas. Poslednjo selo u daljem putu do Kolara bilo je Landol koje u drugoj polovini XVI veka hranilo postanske konje. Postoji i danas severo-zapadno od Kolara prvobito selo je bilo najpre u Selistu u dolini ,, Potoka,,. Kod brega Bolodera put se delio : jedan krak je produzavao za Smederevo a drugi skretao na jug prema Kolarima. Rastojanjje izmegu Grocke i Kolara je bilo 4 sata i put je vodio kroz hrastovu sumu.
Od Kolara do Hasan-pasine Palanke koja je obicno bila sledeci konak putnicima i vojci islo se kroz sumu blatnjavim i krivudavim putem na kome nije bilo mnoog naselja: Lunjevac , Bacinac ( staro naselje iz popisa 1476-1478), Ajducka voda i Vlaski Do.
Vlaski Do je danas zaselak Azanje, kuce su rasporegjenje po blagim stranama Mezul potoka.
Hasan-pasina Palanka veliko selo na brezuljku s palankom, visokim cetvrtastim utvrdcenjem od plota i ilovace , nastala je na podrucju koje je od najranih vremena bilo naseljavano u blizini srednjovekovnog mesta Bele Crkve. U defteru iz 1572 god naziva se prvi put Palanka Ak Kilisa ( Kenisa) a iz beleske se vidi da je palanka osnovana na mezri Gornji Vitinci u blizini mezre Ak Kilise po kojoj je nazvana. Putopisci je pominju po raznim imenima: Ak Kilisa , Klenovac , Pallotna , Poturechie , Bela Crkva , Jani Palanka i dr. Kasnije je Turci nazivaju Hasan-pasina Palanka. Put je u Palanku ulazio preko kamenog mosta na .... koji postoji i dan danas. Sela u okolini Bele Crkve : Donji Vitinci , Crepovac i Cremosnik danas ne postoje - bilo ih je pet mostova na reci ....

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

... Od Hasan-pasine Palanke drum se dalje isao na jugoistok pored Krusnice sela Radovanja ( prv put zabelezano 1476-1478), Race ( prvi put se pominje 1729 god po austri. izvestajima put je izlazio na Raca han koji je bio cetvrt sat udaljen od sela Race), na Topolu ciji su stanovnici u drugoj polovini XVI veka zajedno sa stanovnicima Batocine,Radovanja i Dobrovice hranili menzilske konje.
Topola se verovatno nalazila kod danasnjeg sela Crno Kale, jedno polje u Crnom Kalu naziva se Topola. Odatle je drum silazio na Batocinu. U najstarijem turskom defteru za ovu oblast 1476-78 god zabelezeno je selo Batocina u Lepenici.
Od 60 godina XVI veka pominju je svi putopisci. Rastojanje izmegu Hasan-pasine Palanke i Batocine racunalo se 6 sati i put je vodio kros veoma guste i opasne sume.
Odatle se produzavalo na selo Dodrovodicu, isto i ovde stanovnici su hranile menzilske konje. Tu su sacuvani i ostaci starog druma dok naziv Strazevica podseca na karaule i strazare koje su radi obezbecenja bile podizane na putevima.
Zatim se islo na selo Grabovicu ili Grabovac koje sredinom XVI veka ima derbendziski status. Pominje se prvi put 1516 god. Danas u Lepenici nema uopste sela pod ovim imenom. Megutim u selu Brzanu postoji seliste Grabovica koje se nalazi u izvoru Grabovackog potoka kao i ostatci starog druma , i tu bi moglo biti selo Grabovica ( Grabovac) u austr. popisima iz 1718 god pominje se selo Grabovac.
1658 godine francuski putopisci Pule i Kikle pominju izmegu Batocine i Jagodine planinu Deve Bajiri ( Deve Bagrdan) koja tu pravi klanac. Zabelezan je 1695 god u Dnevniku vojnog pohoda, a 1700 god tu je podignuta palanka, koju pominju gotovo svi kasniji putopisci. Nadaljem putu do Jagodine nalazila se jos sela : Lukovica ( dans nepostoi verovatno se nalazilo negde kod sela D.Racnika, spada megu najstarije derbende u Srbiji) , Laniste i Bukovaca ( popis iz 1476-78 god.)

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

Postovani ovo sto sam pisao i sta cu da pisem i dalje ni su moji tekstovi.

Bog vas Blagoslovio

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...Jagodina je srednjovekovno naselje, u turskim izvorima zabelezana je kao selo Jagodina u kadiluku Brvenik. Sredinom XVI veka postaje kabasa i dobija derbendzenski status. Putopisci su je pominjali kao : Jagodina,Jagoda i Jagotna kao prijatno i dosta veliko mesto za lepom dzamijom , karavansarajem i sahat-kulom. U XVI veku Jagodina je zauzimala prostor izmegu zeleznicke pruge i druma za selo Ribare, tu je isao i Carigradski drum koji se odmicanjem i sirenjem mesta prema dzamiji i dalje prema danasnjem sredistu carsije i sam kretao. Najstari trag ovog druma u okolini Jagodine izgubljen je u polju. Kasnije se zna da je isao izmegu dzamije i menzulane.
Rastojanje izmegu Batocine i Deve Bagrdana iznosilo je oko 3 sata toliko isto je trajao put izmegu Bagrdana i Jagodine koji je isao najveci delom kroz sumu. Drum je zatim preko danasnjeg sela Mijatovca vodio na Cupriju gde je od najstarih bio prelaz preko Morave.
Uvreme Rimljana tu je bio poznati grad Horeum Margi, zitnica moravska koje je pored strategijskog imao i privredni znacaj, jer je Morava u to doba bila plovna sve do Nisa.U srednjem veku brod na Moravi naziva se Ravno. U najstarijem turskom defteru za belezano je selo Ravna u Lepenici i tu pored sela je zabelezano da se Morava prelazi brodom. Tokom XVI veka upisivan je iznos prihoda od skele. Od 1719 god naziva se Morava Palanka. Kasnije je po mostu dobila ime Cuprija , od Jagodine do Cuprije putovalo se oko 2 sata.

Pored ovog puta preko Hasan-pasine Palanke i Batocine do Cuprije se moglo ici i dolinom Jezave i Morave. Ovaj put od Smedereva do Bagrdana sa malim izuzetkom gotovo sav ravan od Bagrdana se penje i spusta kroz planinu Lipar do pred samu Jagodinu to je i najopasniji deo puta. Od Jagodine do Cuprije put je opet ravan.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

... 1553 godine je ovim putem islo Vrancievo poslanstvo. A Vranic kaze da od Smedereva do prelaza preko Morave put vodi gotovo ravnim pravcem predelom prostranim i rodnim i lepim sa obe strane pruzale su se sumovite gore.
Kasnije ovaj put se napusta ili se slabo koristi. Preko sela Radinca i Vranova put je isao na selo Varos cii stanovnici u XVI veku odrzavaju most na reci Ralji. Kod Ralje postoji lokalitet Varosevo i tu bi moglo da bude nekadasnje selo Varos.
XVI veku spominje se konak ispred sela Ralje i u Ralji. Dalje su se nalazila sela: Mala Krsna ( zabelezena 1476-78) , Skobalj pocetku XVI veku ima samo jednu kucu , Osipaonica , Lugavcina, Klenovac i Lozovik. Siromasno selo Vinica 2 sata hodanja odaljeno od Livade bez sumnje se nalazilo na mestu Vionica u ataru sela Goloboka. Na daljem putu do Livade nalazila su se jos sela: Milosevac ( zab. u dr. polovini XV veka) i Trnovca staro naselje.
Selo Livada odnosno Livadica u popisu 1521-1523 godine zabelezan je prihod sela Livadice u iznosu od 1.000 akci.
Selo Livadu kao konak ga pominje u svom putu za Carigrad A.Vrancic . Stanovnici danasnjih sela Livadice, Velikog Orasja ,Trnovce i Krnjeva bili naseljeni izmegu Velikog Orasja i Trnovce na mestu gde se danas zove Seliste. Kad su Turci dosli u ove krajeve stanovnisto se raselilo na skroviti mesta : jedni preko Morave i u lugu osnivaju novo naselje Livadicu, drugi osnivaju Veliko Orasje , treci u sumu oko Savanovca. Ovi poslednji su se raselili opet i jedni osnivaju Trnovcu a drugi osnivaju selo na mestu koje se zove Staro Krnjevo.
Po naredbi kneza Milosa preselili su se juzno od Zabara. Kasnije su se vratili na danasnje mesto ovo naselje se zvalo Donja Livadica ili samo Livadica dok ono kod Zabara je Gornja Livadica. Kod sela Trnjana odvajo se put koje je preko Krnjeva vodio u Hasan-pasinu Palanku. Put je zaim isao na MArkovac pa na derbendzisko selo Glava (nalazise u zaseoku Markovca , Crkvinama ili u njihovoj okolini).

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...Selo Lapovo zabelezano je 1516 god tu postoje i ostatci puta kao i ime Menzulana na putu izmegu Lapova i Brzana. Pored ovog puta kroz Moravsku dolinu, od Cuprije se moglo ici na sever i vec poznatim srednjovekovnim putem preko Medvece na Branicevo. Ovaj put je isao od Medvece dolinom Resave do Sedlara a odatle preko sela Manastira Vavedenja , Burilovca i Dobranje na Pozarevac. Sacuvani su i tragovi starog puta koji se tu zove i Karadjordjev put, jer je on tuda vozio topove iz Pozarevca za Cupriju. Koristio se i i put koji je od Medvece skretao dolinom Resave pa kod Svilajnca izbijao u Pomoravlje. Prvo selo na tom putu iduci od Cuprije prema severu bilo je Mirosava ( danas ne postoi zna se da je bilo na recici Morosavi i bilo je udaljeno cetvrt cata od manastira Ravanice. Sledece selo je bilo Cimari, Cimare ili Cimar ( ovo selo isto tako ne postoi zna se da je bilo jedan sat od Cuprije), sledece selo na ovom putu je Mostanica ( postalo je derbend u vreme sultana Mehmeda II) odatle je put preko Velikog Popovica i Medvece ( staro naselje gde je Kanic video ostatke puta) izbijalo se na Sedlare. Put je zatim preko Svilajnca izlazio u Pomoravlje. Svilajnac je isto tako staro naselje nalazi se u najstarijem popisu ovih oblasti pocetkom XVI veka ima obavezu da cuva derbend i hrani menzilske konje.
Pored vec pomenutog puta koji je isao levom obalom Morave i Jezave sve do Smedereva po narodnom predanju postojao je i ,,carski drum,, koji je isao desnom obalom Velike Morave: od Paracina preko Cuprije, Svilajanca i dalje ka Pozarevcu. Moravom je bio presecen i prekinut od Cuprije do Svilajnca. Postojanje ovog puta najbolje potvrdjuju derbendziska sela Zabari i Lucica. 1476-78 u Zabarima se drzi pazar i vasar desetak godina kasnije ovde boravi posada od 90 martolosa.