Carigradski drum

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...Lucica je u to doba kao centar nahije . Hafis-pasa je pre bitke na Ivankovcu porucio Srbima da hoce da ide u Beograd desnom obalom Morave.Oni su mu megutim odgovorili da su mu spremili konake, ali ne preko Pozarevacke nahije nego na Jagodinu i Hasan-pasinu Palanku , carskim putem kuda su i do tada isli veziri.
Prvi konak iza Cuprije ovde je R.Lubenau 1587 god naisao na ,,kameni put,, - bio je Paracin.
Kod Carigradskog mosta preko koga je isao put na desnoj obali potoka, Kanic je video ostatke jedno turskog utvrdenja koje je po njegovom mislenju podignuto na antickim temeljima. Anticke zgrade i tragove antickog puta otkrio je kod strazare 97 na zeleznickoj pruzi na lokalitetu Zmizd.
Paracin u turskim izvorima prvi put je zabelezan 1516 god : selo Parakin u nahiji Petrus ima pazar i vasar. Pominju ga svi putopisci nekima je ostavio lepe utiske a nekima ga smatraju kao rgjavo selo. Rastojanje izmegu ova dva mesta bilo je 2 sata.
Put je dalje isao pokraj sela Tekije i Lebine na selo Sikiricu. Upisana je prvi put u XVI vek a 1566 god u njoj konaci carska vojska. Odatle je put preko Bracina , Pretrkovca , Predebela ( danas ne postoji bilo je severno od Raznja) i Jovanovacke reke odnosno starog Supeljka, stizao u Razanj. Razanj se nalazi pod sumovitom brezuljkom , nazvan od domacih ,, raznjem,, jer se ovde isticu dve gore koje prave tesan klanac. Palanka u Raznju prvi put se pominje u 1594 god , u turskim dnevnicima sa kraja xVII veka ovo mesto se naziva Cifluk Kinaloglua . Rastojanje megu Paracina i Raznja je bilo oko 6 sati i na tom prostoru su se jos pocetkom XVII veka videli tragovi starog rimskog puta. Iz Raznja put se spustao na Jabukovac ( 2 puta se pominje kao konak 1536 god) a odatle je Moravskom dolinom isao na Vukasinovac gde se odvajao put za Krusevac. Ovo selo je prvi put upisano 1530 god.
Na daljem putu do Aleksinca nalazila su se sela Cicina i Boboviste ( ostatke rimskog puta) ciji su stanovnici u drugoj polovini XVI veka imali obavezu da hranu postanske konje.
Aleksinac kako palanka pominje se tek 1616 god , do tog vremena put je zaobilazio aleksinacku kotlinu i isao na Nis preko Bovna. Do kraja XVI veka ima status sela i u svim defterima se naziva samo Aleksinac , kao konaciste pomijnu ga svi poznati putopisci i u vojnim dnevnici. Opisi ju ga kao utvrdzeno mesto naseljeno vecinom sa Turcima . Rastojanje megu Raznja i Aleksinca bilo je oko 4 sata i put je bio kroz sumu. Iz Aleksinca put je vodio na derbendzisko selo Bujmir pa preko Dobrujevca koji je bio kod antickog grada Granirianis na Katun. Tu je Kanic video starog puta koji ga smatra rimskom. Selo je upisano prvi put u 1516 god. Sledece selo je Drazevac od 1536 god ima derbendzinski status . Put je zatim preko sela Trnave koje se verovatno nalazilo izmegu Gornje i Donje Trnave isao na selo Toponicu na istojimenoj reci. Ovo selo se nalazi u najstarijem popisu ovih oblasti. Zatim se islo na selo Trupale ( zabel. prvi put 1498 god. ). Kao mesto na putu spominje se u Dnevniku Sulejmanovog pohoda 1521 god.
Na daljem putu do Nisa nalazila su se sela Vrtiste i Medosevac ( zabe. oba sela 1498 god) Sredinom XVI veka selo Vrtiste i selo Trnavo imaju obavezu da hrane menzilske konje. Kasnije posto se stanovnistvo sela Trnave razbeglo ova obaveza prelazi na Medosevac.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

.. Iz Raznja se moglo ici u Nis preko Bovna. Ovaj put je obilazio aleksinacku kotlinu i koristen je u ranije vreme kao i kada se zbog poplava nije moglo ici dolinom Morave. Put je kod danasnjeg Deligrada skretao na istok pa preko Mozgova ( zab.1530 god.) silazio na Bovan. Ovde je u vreme rimjana bila tvrdzava Praesidium Pompei , preko koje je isao rimski-vojnicki put. Bovan je u srednjem veku bio znatno trgovacko mesto. Pominje se u jednoj povelji kneginje Milice. U turskom periodu Bovan je srediste istoimene nahije kasnije u njemu drze pazar i vasar. Nalazi se na ulasku u klisuru ispred Soko Banje na jednom kamenom brezuljku ( danas je samo rusevina) . Iz Bovna put je silazio zapadnim ogrankom Ozrena na selo Katun i dalje vec oopisanim putem za Nis. Trasa puta zapamecena je u tradiciji : Sedi vrh , Debeli vrh, Obla Glava, Konjska Poljana i pored sela Prugovac , Stanci i Dobrujevac.
Stara kaldrma sacuvala se samo na oko 5 km juzno od danasnjeg sanatorijuma za ocne bolesti ( neznam dali to jos postoi ja pisem ono sta citam ).

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...Na ovom putu izmegu Raznja i Nisa citav niz putopisca pominje Hasan-pasin karavansaraj; Hassan Bascha karavansaray, zove se tako jer ga je pasa istoga imena gradio. Tu je i seoce ,, Vilis pagus Hassan Bassa Caravansarai,,. Opisujuci Aleksinac Kikle kaze da se izvan palanke na onoj strani koja je prema Beogradu nalazi Gazi Hasan-pasin han, A.Pigafeta megutim kaze da je Hasan-pasa sagradio karavansaraj u Aleksincu , a L.Rim pominje Spahucoy ili Hasan Bassa crabasserye. U turskom popisu iz 1516 godine upisano je selo Smoljanovac.
Sredinom XVI veka temisvarski beglerbeg , Hasan-pasa gradi u ovom selu posto se nazali na putu koji vodi za Carigrad.
Svi ovi podatci ocigledno pokazuju da je rec o posebnom mesto u kome je Hasan-pasa podigao karavansaraj. Po Kikleu tu se nalazila i dzamija . Ovo selo danas nepostoji i koliko smo mogli da utvrdimo ni ime mu se nije sacuvalo. Megutim na osnovu svega izlozenog moze se sa puno sigurnosti zakljuciti da se ovo selo nalazilo u neposrednoj blizini Aleksinca i zbog toga je doslo do njihovog ,,zamenjivanja,,.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...Rastojanje izmegu Aleksinca i Nisa je oko 6 sati. Nis je bio znacajna raskrsnica puteva kroz sva vremena.
Nis je bio znacajna raskrsnica puteva kroz sva vremena. Na italijanskom planu Nis is XVI veka je oznacen kao raskrsnica puteva Strada di Belgrado i Strada per Vidin. Putevi ulaze u utvrdzenu varos sastaju se i produzavaju kao jedan put ka mostu, posto predze most i prodze kroz kastel on se opet deli na 4 puta od koi dva su glavna : Strada per Sofia i Strada per Scopie. Carigradski drum oznacen je i na planu Nisa iz 1737 god. Tu se trasa proklapa sa pravcima danasnjih (?) ulica Trinaestog februara i Jadranske do ulaska u tvrdzavu na kroz Beogradsku kapiju , drugim zatim izlazi iz tvrdzave na Stambol Kapiju prelazi most, prolazi kroz kastel koji je bio na danasnjem Trgu oslobodzenja i ide prema Sofiji pravcem danasnje ulice Vozda Karadzordza.
Od Nisa do Bele Palanke koja obicno je bila prvi konak posle Nisa , put je sve do izgradnje zeleznicke pruge 1889 god zaobilazio Sicevacku klisuru. Tokom vekova tu je postojalo nekoliko trasa puta. anticki put -ostatak ovog puta dug 140 koraka video je jos A.Vrancic - vodio je iz Nisa kroz ravan kotline u dolinu Kunovice, cije je zdrelo bilo dugo i vrtleno pa je preko platoa Ploce prelazio razvodze izmegu Kunovice i Crvene Reke i silazio u belopalanacku kotlinu. Tu se je bilo derbendzisko selo Kunovica koje je imalo status vec u vreme vladavine Mehmeda II.
Srednjo vekovni put da bi izbegao kunovicki tesnac koji postaje i zadugo ostaje opasno leglo hajducije, skrece od Nisa dolinom Kutinske reke, prelazi Suvu planinu preko njene najnize presedline , Zmijine livade , iznad danasnjeg sela Jaglicja, pa zatim pod severnom supodinom Suve planine vodi ravodzen izmegu Crvene i Jelasnicke reke i dolinom ove poslednje izlazi u belopalanacku kotlinu. Oba pta koristena su i u turskom periodu , antickim putem prolazila je obicno turska vojska i oni puitnici koji su imali veliku i jaku pratnju dok je srednovekovnim putem , koji je isao preko Draskove Kutine i Toponice i bio koristen dosta dugo prosao citav niz putopisaca XVI i XVII veka. Sela Draskova Kutina i Toponica posto se nalaze na opasnom mesto imaju derbendziski status. Pored ova dva puta Turci su koristili jos jedan koji su sami izgradili mozda vec krajem XV veka. On je bio znatno kraci i laksi od srednjovekovnog.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

... Od Nisa je kao i svi dotadasnji putevi isao do sela Brzog Broda. Na Grabovackoj reci imegu Brzog Broda i Nisa nalaze se ostaci od 3 rimska mosta. Sledeca stanica je bila danasnja Niska Banja. U turskim vojnim dnevnicima naziva se : Ilidza , Ilidza Nis i Banja ( Bana , Bane) i cesto se odreduje za konak. Put je zatim dolinom Jelasnice i pored sela Jelasnice isao na Carevo Podaliste-Studenu. Tu je prelazio snizeno ravodze Draguse i Studenske reke pa dolinom Draguse vodio na sela: Glogovac , Popov Han i Vrgudinac pa na Novo Selo koje je lezalo izmegu brda na jednoj uzvisici.
Sledeca stanica na putu gde su se putnici zadrzavali narocito u XVII i XVIII veku bila je danasnja Bela Palanka.
Neprecizni i ponekad protivrecni podaci putopisaca uneli su zabunu oko imena i istorije ovog mesta narocito u turskom periodu. Sasvim je sigurno da danasnja Bela Palanka lezi na rimskim temeljima i da se tu bila anticka Remesiana , po Tabula Peutingeriana, 38 km udaljena od Nisa. Srednjeg veka tu je bila varos Izvor. Bertrandon de la Brokijer belezi ,, I tu ima jedna varos koja lezi u podnozju planine i koja je bila sva razorena i zidovi poruseni i zove se Ismuk ( Izvor) . Izvor je bio konak 1521 god i 1566 god da se spremi zahira i ostalo sto trena u mestu zvano Izvor. Suva Klisura , Klisurica ili Kuru Cesma turskog doba nije bila na mestu danasnje Bele Palanke kako sto su izmegu ostalih pretpostavljali Matkovic i Jirecek dokazao je mahom na osnovu terenskog istrazivanja Jovan Cvijic. Godine 1638-39 god Turci na ovom mestu radi bolje zastite puta podigli su palanku koja je po svome graditelju prozvana Musa-pasina Palanka kasnije i Mustafa-pasina Palanka. U turskim izvorima ova palanka redovno se zove Musa-pasina Palanka, dubrovacki izvori iz XVII veka zovu je Pasina Palanka ili samo Palanka. Rastojanje izmegu Nisa i Palanke je oko 9 sati. Put je isao preko Kuru Cesme ili Klisure. Kuru Cesma , Klisurica ili Klisura , kako je nazivaju putopisci nikako nije bila na mestu kasnije Musa-pasine Palanke. Po francuskome anonimu iz 1621 god Kuru Cesma je bila udaljena od Mehmed-pasa Palanke sat hoda. Kikle kaze da je Musa-pasina Palanka u podnozju Suve Planine pored Suve Cesme. Megutim u turskom defteru s kraja XVI veka nalaze se dve Klisurice : veliko derbendzisko selo Klisurica i selo Mala Klisurica. Prvo je bez sumnje ta Klisurica putopisaca koja se po J.Cvijicu nalazila izmegu sela Klisurice i Klisure. To se mesto i danas zove Kuri Cesma ili Stara Klisura i na njemu se vide ostaci zidane cesme koja se takoge zove Kuri Cesma. Po predanju to je bila varos Stara Klisura koja je zbog turskih nasilja raseljena. Mala Klisurica i ona se sasvim sigurno nalazila tu u blizini oko ili cak i na mestu danasnjeg sela Klisure.
Sledece mesto je bilo derbendzisko selo Telovac, zatim se put peo na jedan iznadanak Belave , prolazio kroz Suvodo, isao podnoznjem Belave i Asarluka i ulazio u lepu varosicu Pirot preko kamenog mosta na Bistici. U turskom periodu kod sela Suvodol odvajao se od starog druma jedan put i isao juznom stranom pirotske kotline selo Sredorek. Mozda se naovom putu nalazilo selo Ponor. Danas se pomalo poznaju rusevine sela i hana na mestu Hanistu. Iz Sredoreka put je isao podnozjem rusevine sela Celtasa pa je sa jugoistoka preko Rogoza ulazio u Pirot ili je ipak isao dalje ne skrecujuci u Pirot pored juzne terase Nisave. I dan danas se poznaju tragovi ,, Karavanskim drumom,,, ovaj drum je napustao Pirot pa je razumljivo sto neki putopisci kazu da Pirot ostaje ulevo.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

... Iz Belopalancke u pirotsku kotlinu moglo se ici i dolinom Nisave. Ovaj put je izgleda isao levom obvalom Nisave sve do sela Sinjca , zatim je prelazio na desnu obalu pored Crnokalista, Temstice , Budindola i Momcilovca, severnim podnozjem Asarluka preko Bistrice ulazio u Pirot. Postojao je i put koji je od Civlika isao istocnom obalom kotline pa preko mesta koja se zovu Zlo Cudo i Zmejanci ispred Sljivovika, produzavao preko Belog Polja za Pirot. Rastojannje izmegu Bele Palanke i Pirota je oko 8 sati.
Sto se tice pravca puta u samoj pirotskoj kotlini moze se reci da su od pojave rimskog Turres-a pa sve do duboko u XVII vek tu postojale dve trase centralnog puta : jedna koja je isla juznim rubom Pirotskog Polja obilazeci mocvarno Barje s juga i druga koja je u podnozju Asarluka ulazila u Turres obilazeci tako Barje sa severa ( ova druga trasa je bila veoma vazna u anitcko vreme). S prestankom rimske vlasti ona se zapusta i put ide uglavnom rubom Pirotskog polja obilazeci Barje s juga, to je i osnovni razlog zasto se Pirot nespominje u sledecih vekova sve do turskog vremena. Nova trasa Carigradskog druma preuzima ulogu izvlacenja Pirota prema jugoistoku i istovremeno postaje kicma mesta koja je ostala do danas. K.Rim i S.Svajger iza Pirota videli su poplocan put kaldrama je tokom vremena znatnim delom propala. Nedaleko od Pirota nalazilo se ulacko selo Berilovac (obavlja ovu sluzbu od prvih decenija vladavine sultana Sulejmana). Sledeci prelaz putopisci spominju prelaz Sukove, gde je i istoimeno selo.
Odatle je put isao Nisavskom dolinom sve do Caribroda. Tu je u vreme Rimljana bila mutacija Ballanstra. U turskom periodu pominje se pocetkum XVI veka selo Mali Caribrod a 1525-1526 god ulacko selo Veliki Caribrod i Mali Caribrod. Ovo prvo je imalo obavezu da grani menzilske konje. Pod imenom Caribrod pominju ga svi putopisci a u dnevniku vojnog pohoda na Beograd 1521 god naziva se Tekvur Binari ili Carsko Vrelo. Tu su putnici i vojska ostajali na konaku. Rastojanje izmegu Pirota i Caribroda je oko 4 sata. Kod Kalotina put je napustao dolinu Nisave i skretao prema jugoistoku na poznatu klisuru Jezevicu ili Dragomanski Klanac. Kroz ovaj klanac vodio je tesan konjski put koji je jednim delom bio poplocan. Selo Dragoman je prvi put zabelezano XVI veka tu su putnici i vojska konacili. Put je zatim ulazio u Sofijsko polje. Na daljem putu do Sofije nalazila se sledeca sela : Aldomirovci , Vlasi odnosno Eflaklar ili Eflaklar Konagi , Slivnica ili Halkali Binar i Belica ( krajem XVI veka velika belica ( Belica Buzurg) i mala belica ( Belica Kucuk). Pominje je i nekoiko putopisca kao selo sa drvenom crkvom na visini)
Pred Sofijom D.Ungand pominje i Nikopolis nasnji manastir Sv.Nikole kome su pripadala susedna sela.
U Sofiju se ulazilo velikim kamenim mostom na tri luka. Tu su se putnici radi odmora obicno duze zadrzavali. Rastojanje izmegu Caribroda i Sofiji iznosilo je 12 sati.
Po jednom turskom zvanicnom popisu konaka iz 1695 godine izmegu Sofije i Beograda bilo je 13 konaka odnosno 74 sata putovanja.
Tacnije od Sofije do Halkali Binara 5 sati , do Caribroda 6 sati , do Pirota 5 sati, do Musa-pasine Palanke 5 sati do Nisa 8 sati , do Aleksinca 6 sati , do Raznja 6 sati do Paracina 6 sati, do Jagodine 4 sata , do Batocine 6 sati , do Hasan-pasine Palanke 6 sati , do Kolara 5 sati , do Hisarlika 4 sati i do Beograda 4 sata.



Postovani uglavnom sa ovim tekstom ( koji nije moj) su prikazani znacajne tacke tog ,,Carigradskog Druma,,
Ko ima karte nek postavi ako hoce , ako nekome sam pomogo oko necega srecno mu bilo i hvala svima koji ste barem na tren procitali nesto od ovoga ili samo posetili ovu temu.

Bog vas Blagoslovio

svima

[buda12 Posmatrač Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori buda12]

Odg: Carigradski drum

Svaka cast kolega veoma zanimljivi podatci i poucne stvari, bar za one koji imaju vremena da na tenane procitaju sve pozdrav i svako dobro

[Germanicus Posmatrač Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Germanicus]

Odg: Carigradski drum

Svaka cast kolega veoma zanimljivi podatci i poucne stvari, bar za one koji imaju vremena da na tenane procitaju sve pozdrav i svako dobro

svima

Ovim nebih hteo da ometam našeg kolegu u daljim izlaganjima carigradskog druma , ali mi je jedno zapalo za oko Budo , a to je Budindol , ima li neke logike ili je čista slučajnost , hahaha

[buda12 Posmatrač Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori buda12]

Odg: Carigradski drum

Ima logike, ne zovu mene za dzaba buda hehe

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

Svima ovih Dana cu da nastavim za ovaj put poznat kao Via militaris ili Via d.....

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

... svima ,
Da nastavim sa pisanje , ovog puta cu da pisem o hajducije .

Normalno obavljanje prometa svake vrste u najvecuj meri ugrozavala je hajducija je je gotovo stalno bila prisutna na drumovima Osmanskog Carstva. Na pocetku treba istaci da se ne moze govoriti o hajduciji kao o pojavi vezanoj samo za turski period nacionalne istorije. Ona je postojala , za to imamo dovoljno potvrda i u ranijim drzavama stvaranim na Balkanu. Kad je rec o turskom periodu pojava hajducije je zaista po mnogo cemu osobena. Ukoliko se do tada ona svodila , uglavnom na pljackaski nacin privrecivanja, bezanje zakona i slicno, u novonastalim promenjenim uslovima zivota hajducija ne samo da postaje intenzivnija vec se obogacuje i u novim oblicima, sto menja njenu sustinu i oplemenjuje je na izvestan nacin. Ne u celini i ma koiko to da ni je jednostavno treba razlikovati razne vidove hajducije nastale iz razlicitih uzroka i sa razlicitim ciljem. Jer uporedodba sa klasicnim razbojnistvom ili kako je to kasnije narod jos nazivao losom hajducijom, postojao je u manjom ili vecoj meri , stalni bunt pokorenog naroda isto tako izrazen u vidu hajducije. Zbog toga u osiromasenoj istoriji naseg naroda tih vremena poglavnje o hajducima zauzima mnogo cemu izuzetno mesto.
Hajducija bice opisana kako pojava prometa na carigradskom drumu i njen intenzitet , mesta na kome se javlja i nacin na koji Turci na nju reaguju.
Kada je rec o intenzitetu hajducije ,mogu se doneti samo opsti zakljucci. Hajducija jaca uporedo sa slabljenjem Carstva, kao sto joj pogoduje ratno i uopste neporedno stanje. Izvesno je da su od samog pocetka svoje vladavine u nasim krajevima Turci imali da vode neprekidnu i cesto veoma tesku borbu sa hajducima kao osnovnim elementom nereda i nesigurnosti...

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...Gotovo da nema putopisa u kome se ne pominju hajduci cak i ako je putopisac imao srecu da se ne susretne s njima. Po Francuszu Kikleu, hajducki napadi bili su sasvim obicna stvar. Ako se sudi po zvanicnim turski vestima , hajduci su operisali vise u planinskim podrucjima u unutrasnjosti zemlje i oko rudnika i ostalih carskih dobara , a manje na samom Carigradskom drumu. Ovaj odnos ne mora da bude realan s obzirom da je ovde rec o ogranicenom vremenoskom periodu - dokumenti pripadaju XVI veku.
Treba istaco da je na pojavu hajducije uticala i cinjenica sto je Srbija dugo vremena bila granicna oblast. Hajducke cete i krajeva Dunava uvek su mogle da predzu u Srbiju kao sto su hajduci iz Srbije krajevi preko Dunava pruzali sigurnu zastitu pred turskim poterama.
Dernsvam je zabelezio da su jednom hajduci presli preko Dunava i kod Grocke pobili 150 janicara koji su pratili neki top. O ovim prelazima pise i Pol Riko : ,,Hajduci dolaze ovde u velikom broju iz Transilvanije , Moldavije i sa drugih strana da bi pljackali putnike. Oni ubijaju iz puske ili ih smrskavaju velikim kamenjem koje sa vrha planina otiskuju na njih, tako da ni najjaci karavani nisu sigurni od njihovih napada.Rekli su mi da je u jednom od ovih dervena ( jer ih ima vise na putu za Beograd) 18 hajduka na ovaj nacin je ubilo 300 trgovaca i da su im uzeli sav novac i tovar,,-
Anonimni pratilac barona de Kormanena smatra da se ovim hajducima iz Vlaske i Erdelja pridruzuju i dosta domacih ljudi. Njih moze da bude ponekad i do tri stostine i vrlo je opasno naci se na ovim mestima kad oni saznaju da ce tuda proci neki ugledni Turcin ili poklisari Dubrovacke sinjorije za koje znaju da nose svoj harac sultanu. Zato putnici prolaze kroz guste sume Srbije sa velikim strahom uprkos cesto mnogobrojnoj pratnji.
Za Lukavicu , goru u dolini Morave na putu za Jagodinu , Vrancic kaze da u njoj uvek ima hajduka, u vreme prolaska Gerlaha bilo ih je osamdeset.
Za Levac se u narodnoj pesmi kaze da je ,,Gnjezdo Hajducko,,...

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...U jednoj turskoj naredbi, 1577 godine upucenu smedervskom sandzakbegu , rec o planini Lukavici. Tu se naime odrecuje 30 matrolosa da cuvaju jednu ,,veliku planinu u jagodinskom kadiluku koja je stalno leglo hajduka,,.
Putevi koje vode prema Raznju vrlo su nesigurni, to su hajducki putevi na koima treba bidi oprezan , savetuje Evlija Celebija, i Gerlah kaze da su ovde hajduci jedno napali carske poslanike i oteli im darove koje je car slao sultanu.
Planine oko Bovna,Bukovik i Ozren naziva Ungnadov putopisac hajduckom sumom. Zacuvanje citave oblasti od hajduka a prvenstveno carskih hasova , turske vlasti odredile su bile 30 martrolosa. Na daljem putu bila je arocito opasna planina Kunovica, izmegu Nisa i Bele Palanke....

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

...Dubrovacki poklisar javlja 1635 godine iz Prokuplja: ,,Posto se kaze da i u Kunovici ima zlikovaca,uzecu nekih desetak ljudi za vecu sigurnost,,- U pismu dobrovackih poklisara od 1652 godine , pominju se mnogo leseva lica ubijenih i opljackanih na koje su poklisari naisli i u sumama pomenute planine Kunovice i u sumama planine Jezevice izmegu Caribroda i Sofije. Puleov susret sa hajducima 1658 godine bez sumnje je bio sudeci po polozaju u klisuri Jezevici, tada su usred karavana , hajduci ubili i opljackali jednu licnost od velikog ugleda koja je isla za SOfiju. Kikle isto tako pominje hajduke na ovom prostoru.
Bez teskoca nije prolazila ni turska vojska , pisac Dnevnika Sulejmanovih pohoda belezi da su 1532 godine prilikom prolaska rumelijske vojske kod Ak Kilise nevernici ucinili mnoge teskoce, nekoliko su se sputili i na drum.Turci pred pohod na Bec 1566 godine odredili su mubasir da goni hajduke u oblasti Paracina, Bane,Kucajne,Svrljiga i Krusevca.Isto tako da zastrasuje raju ,Turci su priredili javno smaknuce nekog hristijanina Pavla a uhvacen je u Sremu koji je bunio narod i izdavao se za cara i vojvodu. Zapovesti da se ocisti put od hajduka izdate su i pred pohod na Bec 1683 godine . A godine 1697 godine pri prolaska carske vojske poslato je vise od 2000 pesaka i konjanika da cuvaju put od Hajduka izmegu Nisa i Beograda.
Nezna se mnogo kako su tada prolazili trgovci , kuriri, hodocasnici i ostali putnici . A Pule kaze da se putnici sacekuju i sakupljaju da bi se obezbedili od drumskih pljackasa koji se ovde u velikom broju sjedinjuju i u grupi od dve do tri stotine postavljaju zasede u izvesnim tesnacima u kojima ih je nemoguce izbeci.Ovom sakuplanju bez sumnje su najcesce pribegavali trgovci buduci da su oni bili u vecini slucajeva meta hajduckih napada. Godine 1521 ubijeni su jevrejski trgovci kod Smedereva , 1580 godine optuzuju se stanovnici derbencijskog sela Brestovika ( kod Grocke) da su ubili 10 trgovca. Karavan s kojim je putovao A.Pule bez sumnje sastavljen od trgovaca napali su hajduci u klisuri Jezevici, o katastrofi jednog velikog trgovackog karava bilo je u njemu 300 trgovaca ostavije je i belesku Pol Riko. Po Eviliji Celebiji , Musa Pasa je podigao palanku istog imena , izmegu Nisa i Pirota , zbog toga su 1638/39 godine hajduci tu napali jedan veliki karavan i odneli 12 sanduka i pobili mnogo sledbenika Muhamedovih...

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: Carigradski drum

... Pri zakljucenju mira 1576 godine A.Vrancic je kao izaslanik austijskog cara , pored ostalog trazio da Turska preuzme mere da se stane na put zlocinima hajduka i martolosa i da se pobrine za sigurnost trgovine i poslanika. Iako je nosenje vatrenog oruzja u principu bilo dozvoljeno samo janicarima i spahijama, izgleda da se u praksi od ovoga cesto odstupalo.Mada Dobrovcani su na primer dobili posebne fermene kojima su stekli pravo da jasu konje,nose oruzje , zavijaju glavu i oblace se na turski nacin. Iz pisma misionara Kasica vidi se da su oruzje nosila cak i lica koja nisu znala njime rukuju, sto navodi na zakljucak da nosenje oruzja nije prestavljalo izuzetnu pojavu. Dubrovacka kolonija u Sofiji 1651 godine javila da su jednog kururira koji je isao iz Sofije zli ljudi (hajduci) u Kunovici izbili i uzeli mu novac. Godine 1717 , Dris je zabelezio da su hajduci nedavno ubili sultanovog kurira ali nisu dirali u njegovu pratnu niti su od njega hteli nesto da uzmu.

Turci na pojavu hajduka reagovali nizom represalija, u prvom redu poterama.Kako je hajduka bilio uvek i potere su moze se reci bili stalne, one su organizovale i tada kada su bila u pitannu dva hajduka ili pa jedan.
Megu lokalnim organima vlasti , gonenje hajduka spadalo je uglavnom u nadleznost sandzakbegova i kadija. Oni su organizovali potere uz pomoc ostalih mesnih funkcionera : janicarskih serdara, cehaja, ajana,zabita i dr. Mehzare je ponekad slalo celukupno stanovnistvo jedno mesta ili kraja, samo muslimani ili hristijani ili pojedinci : seljaci , trgovci cak i zene. I to preko kadija ili neposredno, u svim slucajevima obicno je bila rec o vec pocinjnenom delu, ubistvu ili pljacki. Licnost koja se upucivala da organizuje potere i gonjenje hajduka nazivala se mubasir ili mufetis i bila je iz redova dvorskih ljudi : kapidzibasa, bostandzibasa, mirahora , ara , causa. Ppnekad je za mubasira odrecivan alajbeg, spahija,bisvi kadija i dr., on je dolazio s carskom zapovescu ili bujuruldijom begleberga u kojoj se od mesnih nosilaca vlasti trazilo da mu pruze pomoc narocito u hrani. U poterama su inace ucestvovali pored martolosa jos i derbendzije i akindzije, a kada je to bilo potrebno angazovalo se i citavo civinlno i vojno stanovnisto.