BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

нагло слабљење византије после смрти цара манојла комнина
1180. године имало је за последицу знатне промене у браничевској
области. угари нападају београд и браничево већ 1182. и пустоше
њихову околину. следеће године, у савезу са српским великим
жупаном стефаном немањом, који се ослободио вазалства према
византији, опет нападају београд и браничево и преко ниша допиру
до софије. византијску власт у источној србији нарочито у области
тимока озбиљно је угрозио велики жупан немања 1183. године,
после смрти цара манојла комнина.
заједно са угарима освојио је
софију, а затим је сам зузео више византијских градова. међу њима
су у источној србији, срљиг, кожељ и равно, град који се
изједначује са данашњом ћупријом. српска војска при том је могла
проћи долином црног тимока. није јасно којим је редоследом велики
жупан освајао византијске градове. његов циљ је свакако био
сламање византијских војних упоришта и запоседање територија на
истоку. после немањиног пораза на морави 1190. године источне
области данашње србије поново су прикључене византији.
10
од почетка xiii века, две државе, угарске и бугарске, боре се
да учврсте своју власт у браничевском крају. неколико деценија
трајаће сукоби између њих и браничево ће често мењати господара.
угари су били запосели браничево, али убрзо га 1205. године
преотима бугарски цар калојан. следеће године помиње се у њему
бугарски епископ. десетак година касније, браничево је са кучевом
опет у угарској власти, али око 1230. оно се поново јавља као
бугарско. у повељи којом цар асен ii дозвољава дубровчанима да
слободно тргују по његовој држави помиње се и браничево. али већ
1232. године опет је потчињено угарској.
у ово време, угари су, свакако преко браничева, вршили
нападе на србију. стефан првовенчани у биографији свога оца
немање помиње намеру угарског краља андрије и латинског цара
хенриха фландријског да га нападну и поделе његову земљу.
угарски краљ га је требао напасти “од северних страна“ тј.
браничева.
11
драматичне промене настале су после најезде татара. они су
1242. при повратку са јадрана на црно море, прошли сливом тимока
и спустили се у доње подунавље. бугарска је од тада била принуђена
да плаћа данак татарима. у татарској најезди становништво у
тимочкој области било је десетковано

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

од средине xiii века преовладавао је у источној србији утицај
угара. бан новоосноване мачванске бановине ростислав михаилович, зет угарског краља беле iv имао је свакако под својом
влашћу и браничево, пошто се активно мешао у бугарске послове и
узео бугарску царску титулу. угари ће покушати да учврсте своју
власт оснивањем посебне браничевско-кучевске бановине, али је она
била врло кратког века - до 1272. године. угарској власти у
североисточној србији учинили су крај два брата дрман и куделин,
који су се одметнули и почели самостално управљати браничевом, а
свакако и кучевом. угари покушавају да их савладају 1285. године,
али без успеха.
архипископ данило у биографији краља милутина приказује
доста опширно њихову улогу и пропаст “...нађоше се нека два
велможа који су се укоренили у држави земље браничевске у месту
званом ждрело, и од многих времена ту утврдивши се као
самовласни,не бојећи се никојега насиља, браћа..., наиме дрман и
куделин....“
прелазак браничева под српску власт одиграла се под следећим
околностима. после кратке владавине над читавом србијом (1276-
1282), краљ драгутин је предао власт млађем брату милутину. за
себе је задржао само крајеве око рудника, ариља и доњег лима. две
године касније добио је на управу мачванску бановину са београдом
и усору у северној босни (1284). драгутин, који је сада управљао
пространом облашћу на северу, покушао је да јој придружи и
браничево. али тај покушај се завршио потпуним неуспехом. дрман
и куделин прешли су у напад и опустошили његову област. драгутин
се обраћа брату милутину за помоћ, па заједничким снагама успевају
да сломе отпор дрмана и куделина. браничево улази у састав
драгутинове државе око 1291. године.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

После дуге владавине Византије, Бугарске и Угарске,
Браничево је најзад доспело под српску власт и под њом ће остати
све до пропасти средњовековне Србије. Али заузимање Браничева
није прошло без извесних потреса. Видински кнез Шишман провалио
је ускоро у Србију и доспео до Пећи. Милутин је успео не само да га
сузбије већ и да заузме Видин и нагна га да призна његову врховну
власт. Даља последица освајања Браничева и победа над Шишманом
била је да су се умешали Татари, под чијом се влашћу налазила
Бугарска и који су вероватно и Дрмана и Куделина сматрали својим
људима. Краљ Милутин морао је да отклања припремани поход
Татара давањем за таоце свога сина Стефана (Дечанског) и
„великоимените властеле земље српске“.
После смрти краља Драгутина 1316. године, његову област
заузео је Милутин. Мачву и Београд није могао трајно задржати -
њих освајају Угари 1319. године али је Браничево остало и даље под
Србијом. Српска граница устаљује се у овом крају на Дунаву.
Цар Душан је област поред Дунава дао на управу Бранку
Растислалићу, веома угледном властелину, али се поуздано не зна
које су то области биле.
Његову велику самоасталност и високи
положај потврђује сребрни новац који је ковао, са натписом слуга
Бранко и шлемом цара Душана. Новац је пронађен у остави
склоњеној у близини Госпођинског вира у Ђердапу. Кад је слуга
Бранко умро, цар Душан је исте области поверио његовом сину
Радичу.
Када је после смрти цара Душана 1335. започело распадање
српске државе услед тежње властеле за самосталношћу, у Браничеву
су завладали Растислалићи. За време цара Душана помињу се три
брата Брајко, Радослав и Бранко, који су доспели до великог утицаја.
Растислалиће налазимо већ на почетку 1361. као гоподаре Браничева,
где издају своје царине под закуп Дубровчанима. Уколико је више
слабила централна власт у Србији, утолико је расло и
осамостаљивање Растислалића. Можда је већ 1361. главни
представник ове породице био Радич Бранковић, син Бранка
Растислалића. Радич је у сваком случају више година владао
Браничевом; крај његовој владавини учинио је кнез Лазар. “Распа
кнез Лазар Радича Бранковића у Браничеву“ - бележе наши
летописци, вероватно 1379. године.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Тако је Браничево поново ушло у састав српске државе коју је
кнез Лазар с муком обнављао, одстрањујући супарничке феудалце.
Његова власт простирала се сада над већим делом североисточне
Србије, пошто знамо да је он даривао Раваници села не само у
Браничеву, већ и у Пеку и Звижду. Држао је свакако и читав Пореч,
што се види по томе што је Раваница добила и „вир Госпођин на
Дунаву“. Манастир Горњак имао је од Лазара “вир више Пореч и
Гребен“. Тако је вероватно и град Вишесав, који Ст. Новаковић
ставља на Дунав код Гребена, дошао под власт кнеза Лазара.
У току обједињавања државе, кнез Лазар је у Браничеву 1379.
победио Радича Бранковића,15 изгледа потомка слуге Бранка. Иако
нема расположивих писаних извора, може се макар приближно
одредити, на основу других података, шта је захватала држава кнеза
Лазара на Дунаву. Како је непобитно археолошки установљено, кнез
Лазар је подигао тврђаву ВИШЕСЛАВ на излазу из Ђедапа, код
острва касније познатог под именом Ада-Кале16. Наспрам града на
левој обали Дунава био је манастир ВОДИЦА, коме је кнез Лазар био
ктитор.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

у нашој историографији вишеслав се понекад погрешно
смешта у околини доњег милановаца, а у новије време негде код
тополнице на поречкој реци, што суштински мења границе.17
вишесав је несумљиво, тврђава подигнута ради одбране земље од
турских напада, а можда и због одбране монаха новооснованог
манастира водице. геосратешки положај вишесава на излазу из
ђедапа, на месту на коме се брани прилаз у ђердапску клисуру од
истока и прелазак са једне на другу обалу дунава, јасно показује да
му је припадала област источног ђердапа. слично су смештени и
други градови у жупама отвореним према истоку - пирот, сврљиг и
град непознатог имена у црној реци, северозападно од бољевца. сви
су ослоњени на планине и клисуре иза којих се налази унутрашњост
државе, одакле се једино може упутити помоћ. положај вишесава
доказује да су не само цело поречје већ и кључ и области до тимока
улазили у састав државе кнеза лазара. то се потврђује и
археолошким налазима дуж обале дунава, до тимока. те су области
морале бити у саставу немањићке србије, вероватно међу крајевима
слуге бранка. после тога, држање тог дела обале дунава указује да
су и јужне области, у сливу тимока, такође биле под непосредном
српском влашћу.
продирање турака после косовске битке одразило се и на
прилике у источној србији. упад турака на угарску територију
изазвао је угарску војску да продре на југ. код града витовнице,
турци су били побеђени 1391. године. рат је вођен и следеће године,
али се угари потом повлаче пустошећи ове области све до дунава.
у xv веку ове области су делиле судбину осталих делова
деспотовине. после пада видина у турске руке 1396. године,18
у
њему је основан крајишки санџак. као и санџак основан у софији
после 1384. године имао је задатак да отвори пролазе најпогоднијим
правцима за нападе у средиште деспотовине. зато су у видински
санџак временом укључене и оне области које нису биле у саставу
некадашњег видинског царства. тада су и нахије могле имати
неприродне географске границе, па је нахија сокобања, на пример,
заузимала делове црне реке. у непознатим околностима турци су
основали крајиште – коридор од видина до тврђава сврљиг и
соколац. одатле је султан муса 1413. године, заузео болван,
липовац и сталаћ. област црне реке и неке друге нису укључени у
турску државу. да би спасао смедерево и остале делове земље.
деспот ђурађ (1427-1456) био је принуђен да 1438. године турцима
преда градове вишесав и ждрело, али је само одложио пад
смедерева. касније, када је склопљен мир са турцима. деспотовини
су враћени разорени вишесав и подунавље до тимока, али не и
црна река. деспотовину су турци коначно освојили 1458-1459.
године тада је освојен и вишесав.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

У првом турском попису Видинског санџака из 1455. године
налази се Црна Река, али не и Кључ.19 У попису из 1483. нашао се и
Кључ. Поречје, међутим, остаје и даље изван пописа Видинског
санџака и Браничева. После освајања Београда 1521. и пошто је
подигнут Фетислам, Турци су успели 1524 да освоје тврђаве Северин,
Оршаву и Ин. Тврђава Ин је можда једнака тврђави Три куле, које се
налази на левој обали Дунава наспрам Пореча. Потом је Пореч
подељен између два суседна санџака, Видинског и Смедеревског, али
није сасвим јасно како20. Најчешће се мисли по Поречкој реци, али
није искључено да су Три куле и лева обала Дунава припали Видину,
а десна обала-Смедереву. Од некадашње Деспотовине, Пореч је
последња област која пада у турске руке.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

ОБЛАСТИ И ГРАДОВИ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

У Браничево према југоистоку спадале су Шетоње, и Ждрело.
Горњи ток Млаве рачунао се у Хомоље. У Браничево као област
обично се помиње и Кучево; по изворима оно нам је познато од
почетка 13. века. Покушали су да организују бановину Браничево и
Кучево 1272. Челник РАДИЧ имао је у Кучеву села. У Кучајни треба
тражити средњовековни Железник. Звижд нам је познат само из
повеља кнеза Лазара; он је Раваници даровао села Крушевицу,
Пасучац и Каону, а Горњаку, Волују и Крушевицу.
Пек и Браничево наводе се у Раваничкој повељи напоредо као
посебне области; није могуће тачно повући границу између њих.
Од градова је било најзначајније било Браничево по коме је
област добила име. Град се развио код рушевина античког
Виминацијума. Већ почетком XI века помиње се као средиште
епископа. Доцније налазимо о њему више помена. У време
крсташких ратова, Браничево се наводи као место преко кога су
прелазили крсташи. Као погранична тврђава Браничево је често било
предмет сукоба између Византије, Угарске и Бугарске доцније
између Србије и Угарске. Његов положај давао му је и економски
значај. Дубровчани га још у XV веку називају “врло богат град“
(oppullentissimum oppidium Branizevo, 1437. године).
На Дунаву источно од Браничева развио се град Храм (Рам).
Кад је после пада Србије 1459. постао погранични турски град према
Угарској, свакако на месту старијег мањег утврђења. Источно од
Храма налазио се утврђени град Голубац, који је, са суседном
тврђавом на левој обали Дунава, Ласловаром бранио прилазе
Ђердапској клисури.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Од других градова у Браничеву најпознатији је Ждрело на
излазу из Горњачке клисуре, крајем XIII века средиште браће Дрмана
и Куделина. О њему је остало помена и у угарскум повељама
(castrum Izzdril, 1392.) остаци овога града данас се једва познају.
Има остатака неких градова о којима немамо никаквих
историјских података; код села Божевца, Градац код Калишта (кале,
град „Градиште“. Градац у близина Петровца, Градац код Куле. Кула
се помиње већ крајем XIV века као („трг“) под тим именом. Осим
тога налазимо градске рушевине код Каоне и Кучајне. Ублизини
Жрела налазио се и градић Витовница (castrum Vytiniche, 1390.)
Североисточно од Бољевца налази се локалитет под називом
Велико Градиште у народу познатом као Латински град. Ова
градинаје потпуно неиспитана и вероватно је средиште Црне Реке у
XIV и XV веку. Код Латинског града су се укрштали путеви за
Видин и за Пореч. Није искључено да би он био град Липовац, за
који се мисли да је био источно од Алексинца, у близини Болвана.
Оба ова града освојио је Муса 1413. године Не зна се ко је подигао
грађевински најзначајније храмове у Црној Реци. У првом турском
попису Видинског санџака из 1455. године забележена су четри
манастира; Луково, Врело, Лозица и Лапушња. Помињу се и у
потоњим пописима, у којима се јављају и други манастири или цркве,
од којих данас још стоји Крепичевац.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

svima da se ukljucim u ovu temu malo .

Cu da postavim tekstove u vidu slikama sa jednu knjigu mozda vec nesto ovde pisano ce da se povtori od onoga sta ste vec pisali.

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

neznam kako se vidi kod vas ali ja nemogu da kliknem na sliku da se uveca :(

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

[Okitrip Deo inventara foruma Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Okitrip]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice