BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

[La_Luna Banned Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori La_Luna]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Oboje je zlo: i svima vjerovati, i nikome.

[La_Luna Banned Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori La_Luna]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Oboje je zlo: i svima vjerovati, i nikome.

[La_Luna Banned Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori La_Luna]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Oboje je zlo: i svima vjerovati, i nikome.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Eh,takvi smo kakvi smo...a ono sto je neosporno bar smo LEP narod.

Smenjivali su se na ovoj teritoriji u kratkim vremenskim razmacima ( koliko god se trudim,nikako da ih prikupim )
kao sto i sami znate,razni.

Gledajuci siri vremenski period,,,,,sudarala se na ovom podrucju Gornja i Donja Mezija,,,,,bitisovala cela drzava Drmana i Kudelina,,,pa je cak i Koca Andjelkovic
bas tu vojevao...

Šta reći @La_luna osim da sam lično zadivljen nekim podacima koje zaista nisam do sada znao. U toliko pre ova tema odskače od mnogih drugih suvoparnih tema, gde se nešto krene pa se stane na pola puta. U svakom slučaju je ovo primer gde se i čime dokazuje da neke stvari za neke oblasti jako malo znamo ili smo jako malo upućeni. Ovo svakako nisu nekakve filozofske misli nekih naših olega i ispredanje priča već , jasno se vidi, autentični podaci kojima su se bavili stručnjaci iz svoga domena.
Ostaće večno pitanje i moja konstatacija , koja ne mora da bude ispravna : Zbog čega se zabašuruju , zapostavljaju , neki veoma važni i nedvosmisleni podaci makar o periodu srednjega veka, koji su nama najbliži vremenski? Zbog čega se neka mesta ili lokacije forsiraju, možda i previše, sa ili bez opravdanosti u korist nekih za kojima eto postoje adekvatni i detaljni podaci?
Odgovore svakako ne možemo mi ovde dati, možemo ih samo naslućivati u nekom svakako lošem kontestu.

Kada ste ovde spominjali Koču Anđelkovića, verujem da je jako malo uopšte ljudi upoznato, a neki su upoznati zahvaljujući mojim podacima koje sam iznosio prilikom ličnog viđenja sa nekolicinom ljudi, pa i nekih sa ovoga foruma, a to je da je nedvosmisleno dokazano da je Koča na ovom području "delovao".
Samo onima kojima sam taj podatak dao, jasno je štaje Koča sa ovog područja odneo, tačno se zna i koje godine i datuma, i gde je to iz Braničevskog okruga odneseno i ostavljeno.
Da ne bih remetio zahuktalu temu, hteo sam samo @La_Luna da Vam potvrdim da je zaista Koča imao aktivnosti u ovom kraju. E sada sa kojim zadatkom i sa kojom namerom, je sasvim drugo pitanje koje nema veze dalje sa ovom temom o Braničevu.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

A možda i ima

[La_Luna Banned Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori La_Luna]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Oboje je zlo: i svima vjerovati, i nikome.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Vidiš La_Luna kako, danas nemaš ni Č od čojstva, a još manje od junaštva. Koča je završio zadnji na kocu a nije propevao ono što mu je povereno. Baba Novak je završio takođe na ražnju pa nije propevao. Data reč i zaduženje pred svojim narodom su platili njivoim glavama. Uporedi ovo danas sa svime ovime pa ćeš videti šta smo i koliko danas vredimo?

O Koči sam rekao više nego li iko ovde na ovom forumu i tu je stavljena tačka.

Ako voliš kažeš da čitaš i istražuješ eto ti nešto da se razonodiš za sebe samo. Pronađi nešto za Karapandžu. On je bio savremenik Koče i on ti se isto šunjao i tvojim krajem. Nisam do skora znao podatak da su Karapandžu u našim krajevima zvali "Stnga" jer je bio levak, služio se levom rukom. To mi je otkrio jedan divan prijatelj i hvala mu na tome jer sam se sam dovijao da pronađem podatke o tom Stngi ne znajući da se zapravo radi o Karapandži.
Možda ćeš pre nešto naći ako u tim krajevima budeš tražio spominjući Stngu, jer ga kao Karapandžu izgleda niko nije ni znao.
Eto ti domaćeg zadatka, jer kako sam već spomenuo njegov oreol kretanja se u mnogome poklapao sa Kočom, a bitisao je i po Braničevu

Zahvaljujući nekim našim mudracima koji su nam diktirali i pravili podacima našu istoriju, mnogo je onih značajnijih ljudi zabarušeno u korist nekih koje smo slavili i slavimo ih i dalje bez nekog posebnog osnova ili saznanja. Isti ti je slučaj i sa Hajduk Veljkom u odnosu na DJodu. Da li si se ikada zapitao zašto je česta vlaška uzrečica (bar u mom kraju ) - DUĆE LA DJODA ?
Ako te interesuje priča o DJodi mogu ti je preneti jer se tiče odbrane od Turaka na granici ka Braničevskom okrugu. Znači ima dodirnih tačaka sa Braničevom, da ne odskočimo mnogo od teme.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

@La_Luna, da ne postoje samo arheološke prevare, već i dosta istorijskih prevara, to je sasvim izvesno. Obzirom da smo ovde na ovom forumu dobrano obrađivali veoma mnogo tema, pored ostalih su ovde obrađene i teme i likovi o kojima sam ti sugerisao u predhodnom postu. U koliko te interesuje svakako se možeš posvetiti čitanju ovih tema kako bi sklopio neke kockice. Mada će ti se činiti da je to sve geografski daleko od Braničeva i toga kraja, nije baš tako.
Preporučujem ti teme:

O Hajduk Veljku : http://www.zakopanoblago.com/forum/s...-Petrovi%C4%87

O hajduku Petru Đorđeviću Đodi, koja je usko povezana sa Hajduk Veljkom , i tu se da kako može videti jedan od primera Istorijskih obmana najviše zahvaljujući Vuku Karadžiću pre svega: http://www.zakopanoblago.com/forum/s...4%87-%C4%90oda

Zatim temu o Karadži , koju sada svakako trebamo dopuniti sa novim saznanjima o ovome hajduku pod imenom "Stnga" što eto nismo do sada znali.

http://www.zakopanoblago.com/forum/s...5%BEa-o-njemu-!

Ako se brižljivo pročitaju samo ove teme, da se lako primetiti koliko je i tih istorijskih podvala i nakrivih nam prezentovanih činjenica dopingovano, a da mnoge stvari ostaju eto da ih mi obrađujemo na ovakvim forumima, što je priznaćete poprilično žalosno.
Srećno Vam čitanje.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Kako svi vidimo, u ovoj temi je došlo do brisanja mnogih postova našeg člana foruma @La_Luna. I mada je delimično ova tema izgubila nešto od komentara, ostala je suština, a to je istorijska priča o Braničevu u mnogim aspektima. Bez obzira na sve, mi ćemo nastaviti sa ovom temom, ako ne zbog drugoga, ono zbog svih ostalih naših članova. Tako ću ja opet povući nogu na ovoj temi posle malo duže vremena.

Elem, ma kome sve izgledalo čudno, mnoge istorijske činjenice vezane regiju Braničevo, je sa istorijske tačke gledišta, ništa manje zakukuljeno i zamumuljeno kao i mnoge druge regije širom Srbije. Mnogi "stvaraoci" sveukupne naše istorije i istorijskih činjenica, dokaza i tome slično, je više nego očigledno da su mnoge istorijske činjenice ispremeštali, sakrivali iz nekih razloga, teorisali, menjali teze, .....pa čak i ko zna iz kojih razloga čak i neka nekada važnija mesta dešavanja dislocirali na sasvim deseta mesta bez ikakvih argumentacija ili konkretnih dokaza. Takav je slučaj primera radi i sa mestom, naseljem, utvrđenjem ,..... - ŽELEZNIK.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Kod spominjanja Železnika, kao mesta, lokaliteta je bilo mnogo sporova a pre svega oko same lokacije ovog mesta. Neko je stavio tačku na sve to i mesto Železnik definitivno postavio lokacijski u ataru Niškog sela Miljkovac na obali Toponičke reke.
Analizirajući verodostojnost podataka o Železniku, kao nekompetentna ličnost da bilo šta tvrdim ili poričem, jednostavno sam na osnovu mnogih konkretnih , ali konkretnih istorijskih činjenica, nikako mi nije jasno ko je, po čemu, i sa kojim istorijskim dokazima sklopio priču i odredio mesto i lokaciju Železnika u Miljkjovcu?

Do duše u sveobuhvatnim nagađanjima o mogućooj lokaciji tog Železnika je bilo teorisanja i da je taj Železnik čak smeštavan između Kosmaja i Avale kod Beograda. Kako je definitivno završio u Miljkovcu, meni nije poznato pa bih zamolio Vas drugari da mi to neko objasni?

Ako pak sa druge strane, prateći mnoge letopise, hristovulje, Dubrovačke podatke, pa čak i nekek podatke o o nekoj sprezi Železnika sa Novim Brdom, spominjanje Železnika kao rudarskog mesta, rudarskog naselja, ....većina tih podataka, koje na žalost niko nije mogao da falsifikuje, navodi na rudarsko mesto Železnik u blizini Majdanpeka, a koje je uzročno posledično vezano za tadašnje Braničevo. Naravno Majdanpek se tu spominje ne kao Majdanpek već kao Kučajna.

Hajde da u ovim zimskim danima i noćima malo bistrimo ovaj toponim - Železnik iz poznatih i dostupnih podataka, a sve sa namerom da istresemo poznate podatke o Železniku.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Prve pisane tragove o Kučajni srećemo kod - pazite sad, nigde drugde nego kod - arapskog geografa Masudija u X veku. Umro je tačno 957 godine. Arapin Masudi spominje Kučajnu kao veoma važno trgovačko mesto u trgovini metalima nazvavši ga imenom Klašanin. Kroz sva druga dokumenta gde se spominje rudarenje u kasnijem periodu, od kada su "uvezeni Sasi" kao rudadski majstori svoga zanata, to ime Železnik se vezuje za eksploataciju olova, srebra i gvožđa ( po tome Železnik- železo-gvožđe).
Prateći mnoge parametre vezane za Železnik , je veoma jasno da je ono pre svega bilo vezano za rudarstvo.
Tako recimo u jednom sačuvanom pismu nekog dubrovčanina iz 1358 godine piše da "data in Selensich in Cuceva". Piše da je on uzeo neki tovar olova od nekog "Conte Vojslao".

Moramo znati da se u vreme najizrazitijeg rudarenja u srednjevekovnoj Srbiji Kučajna nije nikada spominjala već se uvek prvo spominjao "Železnik kod Kučajne" ! Železnik je dominantan termin u to vreme nego li Kučajna ili Majdanpek kasnije nazvan pod uticajem Sasa.
Trebamo znati da su Sasi došli u Srbiju tek između 1241 i 1250 godine iz južne ugarske bežeći ispred Tatara. Kralj Uroš ih je prvi udomio na tlu tadašnje Srbije kao izuzetne poznavaoce rudarenja. Daljnje širenje na jug prema sadašnjoj Makedoniji (pardon Severnoj Makedoniji) je usledilo tek nakon kralja Uroša.

U podacima koji Železnik smeštavaju u Miljkovac se spominje da je to utvrđenje kod Miljkovca nastao u vreme kneza Lazara i da je izgrađen tek kao neka vrsta odbrane od Turaka. Pri tome ne vodeći računa o tadašnjim mogućim granicama tadašnje Srbije u vreme Lazara. Čak se spominje da je to utvrđenje sagradio neki "nepoznati vlastelin"? Pa jeli vlastelin neki ili Lazar??

Dubrovački trgovci 1433 godine spominju Železnik gde kažu pored ostaloga da je taj rudnik i rudarsko naselje opustošilo i da ne idu više da trguju srebro i gvožđe sa njima. I opet spominju Železnik kod Cucaena, Cuciena - kasnije nazvano Kučajna. Analogno Dubrovčanima stoji sledeći podatak. Ako stoji nepobitna činjenica, da je Sultan Murat, po originalnim podacima 1439 godine načisto popalio Kučevo i braničevo, sasvim je jasno zbog čega su Dubrovčani spomenuli neku godinu pre toga da više ne trguju sa Železnikom. Ta naravno da su se koju godinu pre toga zbog opasnoszti od turaka, sve na vreme razbežalo iz Železnika, tako je i taj rudnik i prestao sa radom.

Kako god okrenuli i kojim se god podacima ravnali, a niti jedan nije potpuno i doslovce tačan ,veoma je jasno da i uprkos toponimskoj vezi i današnjih dana sa mnogim toponimima u okolini Majdanpeka (rečica Železnik), neko je iz nekih razloga taj Železnik smesto mnogo dalje na jug.

Da se sada našalimo malo - pa svi naši tragači gravitiraju na jug. Što ne bi i rudnik Železnik bio na jugu, ali tek kao nekakvo samo utvrđenje ? Ako je železnik tamo kod Miljkovca, kojim čudom ga Bugari ne spominju u njihovim hronologijama srednjega veka ako znamo da je to područje veoma dug vremenski period bio pod Bugarima? Tu nešto ne pije vodu?

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

I mada ne postoje nikakvi podaci da se u Braničevsdkom kraju ili u Kučajni eksploatisalo olovo i gvožđe iz koga su izvlačili veliku količinu srebra i zlata, ipak se u dokumentima nemca Hasa Deršvama(1555) spominje da je, prolazeći Carigradskim drumom, sreo stotinu volovskih kola sa olovom i nečim drugim i da su ta kola vlasništvo Sultana. Da su se ta kola zaputila put Sofije i Carigrada. Ali i najvažniji podatak Hasa je da je ovo olovo "srpsko" olovo. Takođe spominje da ovo olovo potiče od rude iz okoline Braničeva uz put spomenući opet rudnik Kuczevina(auf Doič ).
Kako god bilo da bilo eto nama je servirano da je taj Železnik u Miljkovcu i kom pravo kom krivo?

http://www.srpskaistorija.com/u-poku...grad-zeleznik/

A dali baš svi istorijski izvori o Železniku ćute???

Toliko za sada od mene i još nekim istorijskim možda nepravdama vezanih za Braničevo i okolinu.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Obzirom da se je u ovoj temi diskutovalo o vremenu Đurađa Brankovića, Lazara i drugim srednjevekovnim vladarima, gde su čak i neke crkve zatrpavane, smatrao sam da je najbolje da se nešto više o istorijatu srednjevekovnog Braničeva nešto više kaže a da bude sakupljeno na jednom mestu.
Od mnogih radova na ovu temu odbrao sam jedan deo izvoda Branislava LJ. Filipovića, pa Vam taj deo prenosim u celini.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

ИСТОЧНА СРБИЈА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Подаци о данашњој источној Србији за рани средњи век су
врло оскудни. Можемо само назрети њену судбину у главним
контурама на основу посредних вести. После пропасти Авара ова
област потпада под власт Бугарске, која је почетком IX века почела
нагло да се шири према западу. Око 818. године, потпали су под
власт Томочани, а убрзо су Бугари прeко северне Србије доспели до
у данашњу Славонију. Око два столећа траjала је бугарска власт над
браничевским крајем. Како су Бугари прихватили хришћанство 864.
године основана је епископија са средиштем у Браничеву. Већ 879.
помиње се „моравски Агатон“ као учесник на црквеном сабору.
После пропасти првог бугарског царста 972. браничевски крај
је за кратко поново потпао под власт Византије. Убрзо, међутим,
долази у састав државе цара Самуила. Кад је његово царство било
уништено 1018. године, и кад је Византија опет поново завладала
читавим Балканским полуострвом, Браничево остаје дуже време под
њом. Из тог доба имамо нешто више података о браничевској
епархији у саставу аутокефалне охридске архиепископије.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice

Овај крај се помиње и у вези са устанком Петра Дељана 1040-
1041, који се издавао за унука цара Самуила и покушао да обнови
његову државу. Покрет је започео у Подунављу. Од “Мораве“ или
Браничева, Дељан је дошао у Београд где је проглашен за „цара
Бугара“, а затим преко Ниша кренуо у Македонију.
У време крсташких ратова, када су крсташке хорде почеле да
надиру према Византији и даље Светој Земљи, Браничево се нашло
на њиховом путу. Крсташи из Средње и Западне Европе који су се
кретали копном користили пут преко Балканског полуострва који је
од Београда, преко Браничева, Ниша и Софије ишао за Цариград. У
опису путовања крсташи не наводе име Браничево, али се помиње да
су прошли кроз “бугарске шуме“ (sylvae Bulgarorum), или огромне и
врло простране бугарске шуме (ingentia et spatiosissima nemora
Bulgarorum), а тако је називана данашња североисточна Србија
Од двадесетих година XI века па све до краја XII века,
Византија је опет била на Дунаву; Београд и Браничево били су
погранични градови царства према Угарској. У ратовима између њих,
налазећи се на исходу главног пута који је водио ка Дунаву,
Браничево се више пута помиње. Као повод рату између византијског
цара Јована Комнина и угарског краља Стефана II (1128-29) наводи
се да су Браничевци попљачкали неке угарске трговце. Угари су
заузели Београд преко Браничева и опустошили крајеве до Ниша и
Софије. Јован Комнин стиже с војском у Браничево где је у исто
време стигла и византијска црноморска флота. После византијске
победе код Храма на левој обали Дунава, према нашем Раму, угарски
краљ и византијски цар састали су се на острву код Браничева и
склопили мир, који су Угари нарушили, те заузели и спалили
Браничево. Јован Комнин поново дође с војском, заузме и обнови
град. Али су Византнци имали неприлика због болести и оскудице у
храни и морали су се повлачити према “Злим степеницама“ за које се
мисли да означавају данашњу Горњачку клисуру.