Скобаљића град на планини Кукавица

Picture 071.jpg
Поглед са Скобаљић града ка варошици Вучје

На југу Србије, између Лесковца и Врања, угнездила се планина Кукавица. Обронци планине са севера се спуштају у Лесковачку, са југа у Врањску котлину. На западу је река Ветерница, а на истоку Јужна Морава са Грделичком клисуром. Највиши врх Кукавице је Влаина, висок 1442 метра, а други су Ваљовска чука (1207 м), Тумба (1192), Фурниште (1370 м) и Буковска чука (1386 м).
И ако се са сигурношћу не зна како је Кукавица добила име, према једној легенди, назив потиче из времена Турака и великог страдања српске војске у боју на Косову, после кога су српске мајке, удовице, сестре дуго кукале за погинулима.


skobaljic_grad.jpg
Остаци Скобаљић града

Не зна се ко је био српски властелин који је подигао овај град чија је улога била да чува приступе путевима преко планине Кукавице и са других страна према богатом Новом брду. Не може се рећи да је Никола Скобаљић био оснивач новог утврђеног града, али је вероватно да је он касније постао заповедник, који га је одржавао, дограђивао и организовао одбране. Овај велики јунак, о коме и данас постоји веома живо народно предање, много је ратовао са Турцима и никада није поражен.
Легенда каже да ни рођен није као остали људи, већ га је родила девојка из села Вине, која га је зачела једући живу рибу, звану скобаљ. Зна се да су га Турци живог ухватили, да га је издала кума и да је уморен на најсвирепији начин. Народ се с тим никада није помирио. Према предању, када су га Турци опколили, његов коњ је узлетао према небу и однео народног јунака у легенду.
Сећање на овог неустрашивог човека, чувају: Скобаљића град, Скобаљића црква, Скобаљића кладенац, Скобаљића воденица, Виноград Скобаљића,… Иако у овим крајевима нема и није било потомака са презименом Скобаљић, а историчари верују да је пореклом Дубровчанин, Никола Скобаљић је остао Јунак са Кукавице, планине која је добила име по плачу мајки чији се синови нису вратили са Боја на Косову.

Извор: Србијанац.рс



Кањон планинске реке Вучјанке

kukavica1.jpg

Кањон живописне планинске реке Вучјанке, сматра се јединственим чудом природе у Србији. У свом кањону на дужини од 2 километра има пад од 300 метара, па је корито пуно вирова, водопада и слапова, а провлачећи се кроз кроз теснаце и брзаке, прави букове који се у овом крају зову Ђокини вирови.Поред природних лепота многобројне су културно-историјске знаменитости којима обилује овај крај. Најважнији међу њима је средњовековни Скобаљић град. Импозантне рушевине града на брду изнад реке, датирају још с краја XII века. Хидроелектрана Вучје, сазидана давне 1903. године.
centrala 1.jpg
Хидроелектрана је и данас у функцији са машинама старости око 100 година.Географска област Поречја обухвата средњи и доњи ток реке Ветернице, леве притоке Јужне Мораве. Осим овог дела, Поречје обухвата и долине Ветерничких притока: Сушице, Накривањке, Вучјанке, Горинке, Брзанке и Букоглавчанке. Све долазе са северне стране планине Кукавице.
kahjon 2.jpg
Освежавајућа, прохладна и чиста вода Вучјанке је омиљено место за купање међу житељима целог овог подручја. Река Вучјанка је десна притока Ветернице, у коју утиче код лесковачког градског насеља Вучје.
Дугачка је 18 километара, а извире на планини Кукавици на око 1100 метара надморске висине. У свом средњем току Вучјанка прелази у кањон дубине до 300 метара. На последњој четвртини кањона налази се хидроцентрала, друга по старини на Балкану и од ње до Лесковца и дан данас води очувани далековод.

Извор: Србију волимо