СРПСКО-ТУРСКО ПРИЈАТЕЉСТВО
ПАМТЕ КОРЕНЕ: 9 милиона Срба данас живи у Турској
Од 1543. до 1612. Године, Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеникаistanbul-aja-sofija-plava-dzamija-bosfor-grand-bazar-putovanja-1363818187-285713.jpg
Истанбул, Аја Софија, Плава џамија, Босфор, Гранд базар, У Турској живи девет милиона Срба
Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била - открива Драган Милосављевић, председник Друштва српско-турског пријатељства „Инат“
Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година. Теза да је 500 година дуг принудни брак Срба и Турака оставио за последицу предрасуду да су нам Турци највећи непријатељи, била је инспиративна за Милосављевића, чије изјаве преносимо ин виво, у целини целости.
Ко је кога јахао
Једном сам рекао једном професору из Анкаре да је довољно што су нас јахали више од 400 година, а он ми је одбрусио: „Питање је ко је кога ту јахао, ви Срби сте имали извршну власт као велики везири, какви султани!“ Тако је само у периоду од 1543. до 1612. Године, Србија допринела вођењу царства с 13 великих везира, седам њихових заменика, 23 везира, осам адмирала (капудин-паша), бројним гувернерима провинција и с безброј великих дефтердара (шефова финансија) и највиших административних службеника.
Турци преузели неке српске речи
У Србији никад раније није постајала ни назнака да би овакво Друштво пријатељства било могуће. У Београду живи око 1.000 Турака, а претпоставља се да их на Косову и Метохији има још око 30.000, мада су многи од њих поделили судбину комшија Срба.
У српском језику има око 8.000 турцизама, а у турском 1.000 србизама. Док смо ми преузели од Турака: инат (чврсто веровати), орган, душек, („тузла“ на турском значи „со“), Турци су од нас наследили речи: кашика, душман…
Турска је за Србе била Америка
У 15. и 16. веку у Србији није била толико развијена свест о нацији. Српски великаш никако није мусавог и дроњавог кмета доживљавао као брата по крви! Вера се мењала као што се данас мењају политичке странке, а у ислам је масовно прелазило ситно племство.
У средњем веку Турска је била исто што и данас Америка. Турска царевина је у свом саставу имала 32 земље, никад није спаљивала вештице, а Јевреји су ту налазили спас. Прва велика миграција Срба у Турску одиграла се у време Берлинског конгреса.
Српки језик говорили и султани
Наша историја прећутала је да су на просторима турске империје у службеној употреби била чак четири језика: турски (за свакодневне разговоре), арапски (језик религије јер је њиме написан „Куран“), затим персијски (књижевни језик) и – српски, као језик дипломатије и војске. И султани су говорили српски јер сесматрало да само необразовани не говоре овај језик.
Амбасадори знају само где је добра јагњетина
У Министарству дијаспоре само знају где има добре јагњетине! Ови наши амбасадори нису ниједну визиткарту донели, а камоли да су склопили неки добар посао.
Хрвати су подигли своју текстилну индустрију захваљујући Турцима, а ми смо ту шансу пропустили. И то због виза. Нико не зна да Турчину за долазак у Србију треба гарантно писмо и још да га чека пријатељ на аеродрому, иначе ће га наши вратити.
Визе су уведене деведесетих за време рата, а њихово укидање влада још није стигла да стави на дневни ред. Ма чак и Турчину који има Шенген треба транзитна виза кроз Србију.
Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година.
Београд у Истанбулу
Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!
У Истанбулу скоро три милиона људи пореклом из Србије
Мит о Чикагу као највећем „српском“ граду после Београда опстао је само захваљујући чињеници да је деценијама било политички некоректно рећи да та титула заправо припада Истанбулу. Јер, на обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали „потурицама“
Наравно, није реч о класичној емиграцији коју су деценије за нама потерале у печалбу, већ о исељеницима који су стотинама година тамо, исламске вере и турских имена, али чврсто везани за шаку земље са које су им прадедови отишли…
Верујте, чак и чвршће од многих од нас који још стојимо на њој! Апсолутно су свесни свог порекла, са невероватним поносом то истичу, сматрајући себе почаствованим због тога што су им корени у Србији! Пазите, некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била…
У Истанбулу три, у читавој Турској девет милиона води порекло из Србије
Ако вам је фрапантна бројка од три милиона у Истанбулу, шта рећи на податак да је то тек трећина од укупног броја колико их је у Турској?! Говоримо о девет милиона душа, а то није моја претпоставка, већ податак, нешто о чему се овде ћути.
Говоримо о „армији“ у најмању руку великих пријатеља Србије, који би и те како могли да нам помогну. Што је најважније они то и желе. Међутим… Е, то „међутим“ је управо оно што нас је кроз историју скупо коштало! За српске власти ти људи никада нису били сматрани српским исељеницима због догме да су Срби само они православне вере.
Зато што је то и даље табу тема и јеретичко питање, данас и имамо нацију Бошњака. Можда би и карта Хрватске данас била драстично другачија да је дозвољено изјаснити се као Србин католик?!
Караџић живи у насељу Бајрам Паша
Обилазећи својевремено једну од највећих истанбулских општина Бајрам паша и разговарајући са људима који у њој живе, а 90 одсто од 350.000 колико их има је нашег порекла, пришао ми је човек да ми поносно каже да су се његови некада давно презивали Караџић и да зна коју су славу славили, да са генерације на генерацију преносе српски језик и да му никада неће бити јасно због чега не може да буде оно што смо поменули - Србин муслиман?!
Разговарао сам са људима који потенцирају да су из: „Аски Србистана“, што у преводу значи: Старе Србије. Питам их знају ли одакле су тачно пореклом, а они углас: „Скопље“ - наставља да нас шокира наш саговорник.
13 великих везира пореклом из Србије
Корпусу потенцијалних лобиста, јаких привредника спремних да улажу, уопште људи који су више него вољни да на сваки начин помогну држави у којој су им корени. А, 95 одсто наших Истанбулаца су у најмању руку добростојеће занатлије и успешни привредници, чија предузећа запошљавају и по неколико стотина људи.
Колико су тамо цењени говори и податак да се део Истанбула, омиљено излетиште, зове „Београдска шума“. Једна од свега четири капије на некадашњем бедему око града носи име „Београдска“, али… А шта ћемо са чињеницом да је чак 13 великих везира било са наших простора?!
Замислите колико Србија губи, око три милиона Турака ради у западној Европи. Кад би само милион прошло кроз Србију на путу за отаџбину, зарадили бисмо више него да имамо нафтовод. А да не причам да споразум о слободној трговини с Турском стоји на разматрању већ 10 година - прича Милосављевић, чије друштво свакодневно добија понуде за пословну сарадњу с турским фирмама.
Инат најпознатија турска речу у Србији
Изгледа да је бивши амбасадор Туске у Београду Хасан Октем био у праву кад је, предајући акредитиве тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, у шали рекао да је инат најпознатија турска реч у Србији. Док Србија не хаје за бројну дијаспору у Турској, њени потомци нису заборавили завичај, па се код Истанбула простире Београдска шума на 6.000 хектара, а град се дичи црквом Београдске Богородице. Док Београд има Стамбол капију, у Истанбулу је подигнута Београдска капија!
(Михаило Меденица, Друштво српско-турског пријатељства "Инат")
Skupi
Najava
Skupi
Još nema oglasa.
СРПСКО-ТУРСКО ПРИЈАТЕЉСТВО ПАМТЕ КОРЕНЕ:
Skupi
X
Skupi
Potpuno se slažem da se gleda trenutno stanje a da se prošlo vreme treba zaboraviti. Ispravno što bi se reklo, ali o nekim drugim stvarima neko uporno pokušava da se ili ne spomene ili da se zabašuri, a to je pitanje - Šta je nas sve dovelo do stanja u kome zapravo danas jesmo ?
Ja bar nikako ne mogu da shavatim da nas eto -mrzi ceo svet i da za to imaju nekog razgola!? Koji je to razlog ?
Verovatno kada se neke stvari iz ovog teksta, samo trezvenom glavom posmatra u nekim detaljima, jako je očigledno da je pre svega srpska diplomatija ili politika (zovimo je kako hoćete) unazad mnogo decenija pa i vekova, sama sebi doprinela da se mnoge stvari dešavaju i danas kako se dešavaju.
To niko neće otvoreno da prizna i ja to sa jedne strane otpuno razumem.
Prijateljstvo ili neprijateljstvo sa nekime se ne stvara na nivou država u jednome danu ili jednoj godini. Taj proces između država , izmedju naroda, pa i između nas samih se gradi ili razgrađuje godinama decenijama i vekovima. Kakvi su odnosi vremenom stvoreni, najbolje se može videti danas.
Nabrojte jednu od susednih sadašnjih zemalja sa kojima imamo čiste odnose? Nema ih! Zašto ih nema? Da li je za stanje u kome jesmo danas, baš uvek i zaista krivi oni drugi a da smo mi samo nevinašca koju eto terorišu svi ostali na svetu?
Izgrađena svest da jedna tačka na Balkanu koju svi hoće da porobe, koju svi mrze, ....... je sistematska posledica ispiranja mozgova nas samih od strane ma koje naše vlasti, te mislimo onako kako većina nas uglavnom misli rukovodeći se danas trenutnim stanjem pri tome ignorišući ma kakvu krivicu iz prošlosti koja se može pripisati nama samima. Ne, mi nismo nikada krivi, uvek su nam drugi krivi i mi smo sveti narod koga ceo svet eto mrzi.
Veoma je teško ustrojiti i verovatno ćete mene sada smatrati nekakvim Judom kada ovako nešto kažem ?
Da smo sami sebi veći neprijatelji od ma kojih drugih sa strane, je samo nekakva uzrečica.
Bežimo li mi od činjenice koju nam poturaju pod nos Turci, i kroz ovaj tekst, a što je nepobitna činjenica da su u tadašnjoj Srbiji na najveća mesta postavljani ne Turci - nego baš Srbi? A kakvi su ti Srbi bili prema Srbima, prema svome narodu je priča za sebe. Bili su deset puta gori od bilo kog Turčina !
To se može videti kroz milion primera tokom cele Turske vladavine na teritoriji Srbije.
Zašto to mi sami sebi nećemo da priznamo? Zašto se krijemo iza nekih istina, je sasvim drugo pitanje koje nećemo sami sebi da priznamo.
Da kojim slučajem nisam lično bio u Istambulu, gde sam rad farmerica bio u trgovini na pijacama Ak Saraj i Kapoli čaršija ( valjda se tako zovu), nikada ne bih znao ili verovao nekim delovima ovoga teksta. Verovali ili ne 80- tih godina u vreme moga boravka u Istanbulu i na ovim atraktivnm tada pijacama, je verovatno svaki deseti - ne Srbin ili srpskog porekla već je svaki tek možda deseti Turčin koji drži bilo zlataru bilo neku drugu prodavnicu ili tezgu na ovim pijacama.
Ma na koliko mesta sam stao i ma u koji dućan svratio, svako od vlasnika ovih, da ih nazovemo prodavnica, je nudio i davao njegovu vizit kartu na kojoj je veoma jasno i glasno napisano njegovo i Tursko ime i prezime, ali bez stida ili ičega drugog i Srpsko ime i prezime.
Samo na činjenicu da sam kao kupac došao iz Srbije je kod svih tih trgovaca izazivalo neobjašnjivu radost To se nije moglo falsifikovati kod desetine ili stotine njih ili podvesti pod nekakvim tendecioznim folovima kako bi eto bio njegov kupac potencijalni.
Od svakoga od njih sam bio pozvan da sednem par minuta u njegovoj radnji, bez obaveza da išta kupim od njega, ali da me počasti čajem ili nekim drugim pićem i samnom prozbori koju na Srpskom jeziku. Napominjem to nije jedan slučaj u ova moja dva odlaska u Istanbul , već na stotine slučajeva .
Svi su oni u ono vreme i dalje imali (bar sam tako shavatao) oba državljanstva. U najvećem broju slučajeva su bili sa prostora današnje Makedonije. I jeste smatrali su sebe Srbima u ono vreme a ne Makedoncima ili nečim drugim I tačno je kako piše u gore tekstu, Skoplje je bilo za njih sedište i centar Srbije.
I ovime su se svi ti ljudi tamo DIČILI ! Bivali su ponosni što su Srbi i bez obzira što je verovatno gro njih milom ili silom proterano, iseljeno, samih odlazili iz Srbije nakon povlačenja Turskih snaga iz Srbije i šireg područja. Taj njihov ponos su javnmo isticali Javno su i slobodno govorili i Turskim jezikom i blago izmenjenim srpsko- makedonskim dijalektom.
Šta mi mislimo o tolikom broju ljudi i potomaka sa ovih srbijanskih prostora ?
Genralno mislimo onako kako većina nas misli.
Kako misle ti ljudi u Istambulu o nama sa ove strane? Sasvim dve suprotne i dve dijametralne stvari.
Pa ako je to fahat i činjenica, kako onda očekivati da Srbi sami i Srbija sama bez kontakata, bez poslovne investicione , industrijske,...... saradnje sa okolinom ide napred ?
Ako mrzimo i ono što nemamo razloga da mrzimo. Ako i dalje srljamo u nekakav srpski šovinizam i nacionalizam, koji je u nas usađen vekovima i koji se usađuje i dan danas šta trebamo očekivati? Da nas i ona ddruga strana voli?
Veoma je teško i nemoguće po današnjem shvatanju biti Srbin a ne biti pravoslavne vere. To je u osnovi najveći naš problem, a koji se prožima kroz gore priloženi tekst. To samo jedno znači? Da smo od dobijanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve postali i poseban narod i posebna vera.
Svako onaj ko nije ravoslavne vere - nije Srbin ! I tu je kraj svakih drugih kometara na ovu temu. Takav status je nama nametala crkva, nje se držimo kao pijan plota i tada i sada a verujem i sutra.
I nije kriv neko drugi za to što je siromaštvo zavladalo u Srbiji neki Srbin. Nije kriv neki Milošević, Tadić, Dinkić, Mrkonjić , Dačić ,Jovanović,Vučić..
Krivi su Turci što su u većini slučajeva postavljali da u njihovo ime tadašnjom Srbijom vladaju isti takvi Dinkići, Vučići, Miloševići, Tadići itd,itd
Jesu li nama Turci krivi što neko danas nema posla ili su bez zaposlenja na ivici bede i nemaštine????
Teško, veoma teško da to neko hoće da otvoreno prizna samome sebi, ali će zato po cenu života braniti nekakvog Dinkića, Tadića, Jovanovića... jer smo takvi kakvi jesmo i to ne od skorijeg vremena. Takvi smo vekovima i nikada se nećemo promeniti. Rođeni da do istrebljenja veličamo i branimo pojedine likove i bez sasvim zdrave logike da idemo u ponor. Za sve nam se kriv ceo ostali svet jer se eto urotio protiv nas jer smo nekakvi Srbi koje treba istrebiti. Pa nisu nama Turci poslednjih decenija postavljao državnike i funkcionere ove države pa sada i za to treba da nekoga krivimo!? Sada takve postavljamo običnom olovkom i na izborima. Ko nam je kriv što ili nemamo izbora ili svaki puta idemo iz greške u grešku ili pak više i nema nikog živog ko osim sopstevnog džepa dalje od toga ne vidi ostatak živog sveta u Srbiji?