Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије
Разарачем „Београд“ у Енглеску је превезена
највећа количина злата
rep-zlato.jpg
ПРЕМА расположивим подацима, уочи Другог светског рата Краљевина Југославија је поседовала 84.574 килограма чистог злата.
Увиђајући опасност по земљу, кнез Павле је одобрио да већи део златних резерви буде пребачен у Енглеску у мају 1939. године. Транспорт је извршио разарач "Београд" и тако је у Енглеску банку стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. У овој банци Народна банка Краљевине Југославије је већ имала 225 златних полуга, па је укупна резерва у Великој Британији увећана на 44.886,61 килограм чистог злата.
Након почетка Другог светског рата (1. септембра 1939), док се очекивао напад на Велику Британију, Савет земаљске одбране Југославије је донео одлуку да се злато хитно пребаци у Сједињене Америчке Државе. Уз велики ризик, у Њујорк је транспортован из Енглеске 33.683,51 килограм чистог злата. У трезору Енглеске банке до краја рата остало је 11.203,10 килограма.
Народна банка је организовала још два транспорта. У мају и јуну 1940. из Швајцарске, преко Атине, у Њујорк је упућено 344 сандука, односно 14.168,16 килограма чистог злата.
Уочи бомбардовања Београда, Народна банка Краљевине Југославије је код Федералних резерви у САД имала 47.851,67 килограма чистог злата.
Треба истаћи да је Народна банка 18. марта 1941. године, на тржишту злата продала за девизе 20.002 килограма чистог злата у корист депозита код Бразилске банке у износу од 11.225.000 долара.
У трезорима у земљи остало је 10.701,11 килограма злата. Још 1939. године из Београда је евакуисано све злато: у ужички подземни трезор 9.611,30, док је у сарајевској филијали Народне банке остало је 1.089,80 килограма.
Министар финансија у Симовићевој пучистичкој влади, Хрват др Јурај Шутеј, наредио је 7. априла 1941. да се злато из ужичког трезора (204 сандука) премести у Мостар. Кад је 10. априла у Загребу проглашена НДХ, ово злато је 14. априла хитно пребачено у Никшић и склоњено у пећини Требјеса. Ни ту није остало, већ је 15. априла пребачено на аеродром Крапино поље, ради пребацивања у иностранство. Злато које је остало у Сарајеву заплениле су усташе.
Усред априлског дебакла, пучисти су се одлучили за бекство из земље, а 14. априла у манастиру Острог патријарх Гаврило је благословио и одлазак младога краља Петра II .
А 15. априла 1941. најпре су евакуисани пучисти цивили, а 16. априла официри пучисти, па је после полетања последњег авиона за Грчку (тромоторни бомбардер "савоја маркети СМ - 79", којим је пилотирао ваздухопловни капетан Иван Доминко), у коме се налазио главни организатор пуча и бекства из земље, генерал Боривоје Мирковић, на никшићком аеродрому остало 190 сандука државног злата. У авионе је укрцано (због мале носивости и премного клијената за бекство) свега 14 сандука (674 килограма злата). Пучистичка влада је понела осам сандука (385 килограма) а генералитет шест сандука (289 килограма). У Мирковићевом авиону било је највише сандука са златом - три. Близу грчке луке Превеза, генералов авион је погођен и разбио се приликом принудног слетања. Мирковићу су биле сломљене обе ноге. На грчку територију је било пребачено 216 политичара, пучиста, не рачунајући њихове жене, ближу и даљу родбину.
Злато које су пучисти донели у Енглеску морали су да депонују у Енглеској банци. Прерачунато у доларе, то је износило 4.000.000 долара за количину од 385 килограма, по једнима, а по другима 245 килограма чистог злата. Од те суме су исплаћиване плате пучистима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и месечне принадлежности краљици Марији, краљу Петру II и његовој браћи, краљевићима Томиславу и Андреји (сви су добијали исту суму као и председници влада до 1952. године).
Али то није било све. Пучистичке владе: генерала Симовића, Слободана Јовановића (две), Милоша Трифуновића, Божидара Пурића и Ивана Шубашића, имале су на располагању депозит Народне банке Краљевине Југославије у банци Федералних резерви у Њујорку у износу од 24.587.814,08 долара. На том рачуну је после рата остало неутрошено свега 662.757,13 долара. Депозит у Бразилској банци (11.225.000 долара за продатих 20.002 килограма злата) нигде се не спомиње.
Према свему судећи, пучисти су у емиграцији потрошили 27.925.056,95 долара.
Шест сандука, које је узео генералитет, било је одмах предмет спора међу самим пучистима и због њих су падале тешке оптужбе за време такозване Каирске афере.
Шта се догађало са златом које је остало у Никшићу?
Италијани су узаптили 176 сандука или 8.393,22 килограма чистог злата. Немци су у манастиру Острог запленили четири сандука или 188,45 килограма.
Четници су пронашли и узели један сандук.
Озна је пронашла пет сандука и предала их Јосипу Брозу.
После дугогодишњих напорних истраживања Репарационе комисије после Другог светског рата и реституција утврђено је да је остало 49.033 килограма злата у власништву ФНРЈ. Нигде се не може наћи податак да је од Хрвата тражено да врате ону тону злата коју су њихове усташе узеле из трезора Народне банке у Сарајеву.
Може се са сигурношћу казати да је у Црној Гори украдено 100 килограма злата и то највише после бекства пучиста из Никшића.
Од предратних 84.574 килограма чистог монетарног злата, после рата је преостало 49.033 килограма. Шта се десило са 35.541 килограмом државног монетарног злата?
Усташе су, видели смо, украле 1.089,80 килограма.
Ко је, после пучиста, највише узео?
Одговор је: Американци!
Ево како.
После рата САД су процениле да је конфискована имовина њихових грађана у Југославији вредна 17.000.000 долара. Реално, то је била сума између три и пет милиона долара. Американци су захтевали да Југославија то исплати из својих златних резерви које су биле чуване у Федералним резервама. Професор др Милан Бартош је сачинио приговор да је реч о депозиту у нужди, али је приговор одбијен. И тако су наши савезници Американци из југословенског депозита од 47.851,67 килограма монетарног злата узели себи 15.649,22 килограма.
Тешко је веровати да су Американци једноставно, као гусари, опљачкали Југословене. Нису они наплатили само имовину коју су комунисти конфисковали америчким грађанима 1948. године. Као плутократска, трговачка нација, они су наплатили све оно што су у виду помоћи (оружје, униформе, храна, возила, авиони...) за време рата испоручили Брозовим партизанима и Михаиловићевим четницима.
Ни то није било нешто ново. После Првог светског рата, наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле које су биле испоручене српској војсци пред пробој Солунског фронта, а да не говоримо о топовској муницији већег калибра. Чак и пертле! Опанци на ногама тих јунака више нису били употребљиви. И плаћене су савезницима њихове пертле!
Американцима је после Другог светског рата успело да наплате све бомбе које су пред крај рата бацили на српске градове. Сваку бомбу, сваки литар горива за своје летеће тврђаве које су донеле смрт многим Србима, углавном цивилима у Подгорици, Београду, Лесковцу, Бихаћу... Практични Американци су и за то имали покриће: бомбе на Србе је тражио Јосип Броз, преко свог генерала Коче Поповића.
КРЕНУЛИ САМО СА ЛИЧНИМ ПРТЉАГОМ
rep-zlato-mala.jpg
Карађорђевићи нису побегли са народним парама. Краљ Петар II је из Никшића одлетео само са личним пртљагом.
Кнез Павле је, са породицом, као што знамо, 27. марта 1941. године у поноћ укрцан у воз који га је одвезао у Грчку где је био предат Енглезима који су га интернирали у Кенију. Он је из Белог двора изашао само са личним пртљагом под строгом паском пучиста (браћа Кнежевићи су жалили што га тог дана нису убили).
Често се у нашој писаној и електронској штампи могу наћи коментари да су Карађорђевићи све стекли на народној грбачи и да су они паразити којима ништа не треба вратити - ту се подразумева оно што су им комунисти отели. Као што смо видели, такве оцене су неосноване и заснивају се на пропаганди коју су 60 и више година комунисти лансирали против својих непријатеља.
Време је да наш народ спозна истину.
ПУЧИСТИ
Пучисти су потрошили много новца, скоро 30 милиона ондашњих долара (урачунато је и оних шест сандука које су са собом понели официри). Толико је коштало њихово избеглиштво у Енглеској и Америци. Толико је у злату коштала пропаст Краљевине.
ИЗВОРИ
Аутор је као извор за писање текста користио:
* Казивање за НИН Душана Јаковљевића, дугогодишњег помоћника савезног министра финансија, 2001-03/01;
* Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1941-1945, Архив Србије и Црне Горе, "Службени лист СЦГ", Београд, 2004.
* Будо Симоновић: "Тајна острошког блага", фељтон у "Новостима", јануар 2008.
* Генерал Боривоје Мирковић, лични архив, Архив САНУ бр 14667.
ПИТАЊЕ И КОМЕНТАР:
Карађорђевићи "кренули само са личним пртљагом" али:"Од те суме су исплаћиване плате пучистима и службеницима у њиховим владама у Лондону, као и месечне принадлежности краљици Марији, краљу Петру II и његовој браћи, краљевићима Томиславу и Андреји (сви су добијали исту суму као и председници влада до 1952. године)" Значи: у Америци је било 47.683,51 кг минус оно што су "наплатили" у износу 15.649,22. Где је још 32.034,29?
У попису Брозове имовине коју сада потражују његови насленици налази се 600 хиљада аустријских златника са ликом Фрање Јосифа. Одакле Брозу толики златници. Наравно да су они део тог злата Краљевине Југославије. Па видимо да је њему лично предато неколико сандука тог злата. И сада ти његови наследници без имало стида траже да то наследе.
Skupi
Najava
Skupi
Još nema oglasa.
Златне резерве Краљевине Југославије
Skupi
X
Skupi
CIA ТВРДИ ДА СЕ 1,25 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА ОПЉАЧКАНИХ ОД ПОБИЈЕНИХ СРБА НАЛАЗИ У ШВАЈЦАРСКОЈ
Документи CIA показују да геноцид над Србима није био српска измишљотина, већ сурова стварност. Адвокати су на основу тих материјала већ 1. августа 2000. доставили Федералном суду у Сан Франциску доказе да се у Швајцарској банци налази благо у вредности од 1,25 милијарди долара, које је отето од побијених Срба. – CIA је доставила списак усташких функционера и команданата који су ликвидирали и пљачкали Србе у НДХ.
Највећа српска асоцијација у дијаспори, Конгрес српског уједињења, позвала је пролетос све српске организације у дијаспори да преко суда траже од усташа и Ватикана повраћај имовине отете од побијених Срба у усташким логорима и затворима.
За тај процес ангазовани су амерички адвокати Џонатан Ливи и Том Истон, који су пред Федералним судом у Сан Франциску покренули парницу против Хрватског ослободилачког покрета, Ватиканске банке и реда Фрањеваца. У тужби која је поднета адвокат Леви, заступник Срба широм света, тражи од Ватикана и хрватских католика надокнаду за све што су усташе украле српском народу. У овај процес, у међувремену, укључили су се и Јевреји и Украјинци.
CIA нам је дала врло вазна документа, којима се мозе доказати одговорност усташа и Свете столице за прогон и пљачку Срба у НДХ – рекао нам је адвокат Ливи. У рукама адвоката Ливија налазе се четири важна документа . CIA – Они показују да је Доминик Мандић, велики економиста и генерални секретар Фрањевачког реда, био најближи сарадник фратра Крунослава Драгановица, организатора “пацовских канала” за пребег усташа из Хрватске
Документи ЦИА показују да геноцид над Србима није био српска измишљотина, већ сурова стварност. Адвокати су на основу тих материјала већ 1. августа 2000. доставили Федералном суду у Сан Франциску доказе да се у Швајцарској банци налази благо у вредности од 1,25 милијарди долара, које је отето од побијених Срба. – CIA ми је доставила списак усташких функционера и команданата који су ликвидирали и пљачкали Србе у НДХ.
На том списку је Љубо Милош, који се хвалио да је лично убио 4.000 Срба. Ту су и др Мирко Пук, Иван Кувеџић, Вјекослав Блашков, свештеник Виљем Цецеља, др Јован Бален, Јанко Тортић, др Едо Булат, Милан Занић, др Јозе Думанчић.
Трећи документ CIA говори о улози Макса Лубурића, команданта усташких кољачких одреда у НДХ.
Сва документа америчке тајне службе носе ознаку “државна тајна”, што говори да су Американци јако добро знали шта су усташе чиниле Србима и Јеврејима. Питање је зашто су до сада о томе ћутали – каже адвокат Ливи.
Документи показују да је Швајцарска банка од усташа примала злато и сребро отето после геноцида над Србима. Влада САД је пронашла и друге трезоре у Швајцарској у којима су усташе склониле отето благо. Само део тог блага враћен је Титу. А један део пребацен је у Аргентину, да би се њиме финансирало скривање усташа пребеглих из Хрватске.
CIA има извештај из кога се види да је 1952. године, на пример, српско злато из Буенос Ајреса довожено у Швајцарску и стављано у трезоре Швајцарске, али и Ватиканске банке. – Први документ ОСС (Војне обавестајне слузбе САД) из 1944. јесте извештај америчког шпијуна Јаксековића из Загреба, који потврђује да је из Хрватске државне банке у Швајцарску националну банку у Цириху пребачено јуна 1944. године 500 килограма злата.
Други документ ОСС говори о томе да је Доминик Мандић 1946. године лично носио у Ватиканску банку опљачкано српско и јеврејско благо. На основу тог улога усташе су подигле у Швајцарској кредит од 2,5 милиона франака. А касније је др Анте Павелић, приликом бекства из Хрватске, подигао још 350 милиона франака. Из тога се види да су Срби и Јевреји животима и златом “плаћали” опстанак Анте Павелића и усташког покрета после 1945. године – тврди адвокат Џонатан Ливи.
Адвокати Ливи и Истон су суду у Сан Франциску предали прошлог месеца додатну тужбу, у којој на основу првог амандмана Устава САД опет оптужују Хрватски ослободилачки покрет, Ватиканску банку и Фрањевачки ред, али и Швајцарску банку и многе аустријске, аргентинске, шпанске, италијанске, португалске, немачке и америчке банке за скривање усташког опљаћканог блага. Од банака је затражено да документују судбину српског злата и сребра, које су опљачкале усташе, и обезбеде репарације њиховим жртвама.
извор:Vestinet 25. јануар 2014.
ПАЦОВСКИ КАНАЛИ: Кољачи НДХ
се спасли плаћајући српским крвавим златом!
По извештају ЦИА из 1951. Павелић је унео 250 килограма злата и дијаманата у Аргентину
ПРАВО и правда нису исто. Зато прича о злату које је усташки режим НДХ опљачкао од Срба и Јевреја у Другом светском рату неће бити тема ни на предстојећем српско-хрватском процесу пред Међународним судом правде. Амерички судови одбили су тужбу својих грађана, Срба, Јевреја и Украјинаца, потомака жртава геноцида у НДХ. Они су тужили Ватиканску банку (званични назив је Институт за верске послове) и фрањевачки монашки ред због „прања“ нацистичког блага. Оптужбе нису оповргнуте, али је после интервенција Ватикана у Стејт депарменту утврђено да банка Свете столице ужива имунитет.
Спасавали Ајхмана, Бормана, Менгелеа...
Ипак, на видело је изашло довољно доказа о лицемерју хладноратовске политике: драгоцености које су опљачкале усташе коришћене су за финансирање ватиканских пацовских канала којима су злочинци склањани у Јужну Америку.
Да би спасли нацисте, као што су Адолф Ајхман, Мартин Борман, Клаус Барби, Јозеф Менгеле, Франц Штенгел „корисне“ за хладни рат, америчке и британске службе направиле су срамни пакт с хрватским свештеником Крунославом Драгановићем, обелоданио је Џон Лофтус, бивши официр америчког контраобавештајног корпуса.
Он је Драгановића, креатора закона о покрштавњу Срба у НДХ, именовао као кључну личност пацовских канала, који је у спасавању више од 30.000 усташа и нациста непосредно сарађивао с државним секретаром Ватикана, кардиналом Монтинијем, потоњим папом Павлом Шестим. Одабрани свештеници одлазили су у заробљеничке логоре и усташким и нацистичким злочинцима помагали да побегну с лажним идентитетима.
Они су штампани у фрањевачкој штампарији ватиканског Папског хрватског завода Светог Јеронима, сигурној кући и штабу пацовских канала.
Британци помогли бекство Павелића
Злочинци нису отишли празних руку у избеглиштво. По извештају ЦИА из 1951. Павелић је унео 250 килограма злата и дијаманата у Аргентину. Фрањо Цвијић, шеф Државне банке НДХ, америчким обавештајцима је признао да је усташки режим 1945. располагао с 1.700 килограма злата и 40.000 килограма сребра. Америчка Централна обавештајна група (ЦИГ) је 6. маја 1947. известила да су Павелић и његова пратња у јануару исте године изашли из Аустрије са златним полугама у два камиона „које су Хрвати предали британским окупационим властима и тако се спасли“.
Финансијски експерт Емерсон Бигелоу из Јединице стратешких служби (УСС) у извештају од 21. октобра 1946. закључује: „Нема сумње да су Британци помогли бекство Павелића“.
Сведок на суђењу против Ватиканске банке, бивши амерички агент Вилијам Гауен, испричао је да су Британци или Хрвати у британским униформама дотерали десет камиона с драгоценостима у Рим. Он није био сигуран у идентитет превозника злата, јер је у то време већ била организована група „крижара“. Бивше усташе су спремани да као „антикомунистички борци“ иду у Хрватску и подигну устанак, а агенти Контраобавештајног корпуса САД у извештајима наводе да су они имали британску војну опрему. Посредник који их је повезао с британским службама био је поп Драгановић, а униформе, оружје и средства везе купљени су златом опљачканим од Срба и Јевреја. Тужба са суђења похапшеним „крижарима“ у Загребу 1948. наглашава да је терористе у Југославију упутила „једна страна обавештајна служба“.
Туђман трговао залихама крвавог блага
Амерички обавештајци увек су сумњали да усташе имају још неоткривених склоништа опљачканог блага. На то је указивало и откриће Озне у јануару 1946. у фрањевачком самостану на загребачком Каптолу. Испод исповедаонице пронађено је 36 сандука с предметима од племенитих метала опљачканим од жртава у усташким логорима. Углавном су то биле ситнице згодне за трговину на црном тржишту: златници, сребрњаци, сатови, прстење, ланчићи и златни зуби.
Да залихе крвавог блага нису потрошене ни до деведесетих, открило је сведочење Фердинанда Јукића, бившег оперативца Туђманове тајне службе. Он је недавнио открио да му је Туђман у време рата лично дао дијаманте, вредне око 40 милиона долара, да их прода или замени за оружје. Јукић је драго камење однео на процену у једну аустријску јувелирницу где га је „високо позиционирани Јеврејин из Израела, који је прегледао дијаманте, упозорио да престане да тргује таквом робом, ако жели да сачува живу главу“. Јукић је тврдио да је драгуље Туђману донео кардинал Кухарић, па је посумњао да су они потицали из блага опљачканог од Јевреја у НДХ.
Европска и ватиканска банка
Потомци жртава геноцида у НДХ који живе у САД, нису одустали од тужбе против Ватиканске банке и фрањеваца као „перача“ крвавог усташког блага. Пошто су се калифорнијски судови огласили ненадлежним, заступник тужбе, адвокат Леви, 1. јула 2010. поднео је захтев Европској централној банци да покрене истрагу о прању новца и нацистичког злата у Ватиканској банци.
ИЗВОР:
http://www.kurir-info.rs/pacovski-ka...clanak-1215599