KOSTA MILETIĆ
PRVI SRPSKI AERONAUT

Da li naša javnost zna ko je prvi vazduhoplovac - prvi “aeronaut” u Srbiji? Mnogi ne znajuko je taj čovek. U dečjim čitankama nema njegovog imena, a zarad istorijske istine i pravde, trebalo bi ga biti! Prvi školovani pilot balona u Srbiji, odnosno prvi “aeronaut”, kako ga naziva jedan vojni pisac s početka ovog veka, bio je inženjerijski kapetan srpske vojsкe nа početku 20. veka u Srbiji se o vazduhoplovstvu uglavnom pisalo u štampi i govoril teorijskim raspravama.Tada je u srpskoj vojsci, pored mnogih konzervativnih glava, bilo i oficira koji su shvatali značaj tehničkog i tehnološkog razvoja za vojsku i predviđali uvođenje vazduhoplova u naoružanje. Procenjujući da dolazi era tehnike, tadašnji ministar vojni - pukovnik Miloš Vasić, uprkos snažnim otporima, uspeo je da izdejstvuje državni kredit za školovanje nekoliko oficira tehničke i drugih struka, i jednog u vazduhoplovnoj školi u Rusiji.
Na konkurs 24. decembra 1900. godine za vazduhoplovnu školu su se javila četiri kandidata. Najbolje rezultate na ispitima 12. januara 1901. godine je pokazao Kosta Miletić, i on je određen za vazduhoplovnu školu u Rusiji, gde je otputovao 21. januara.
Kosta Miletić je rođen 21. septembra 1874. godine u Aranđelovcu. Posle završenih sedam razreda gimnazije stupio je 1892. godine u 25. klasu vojne akademije, koju je završio 2. avgusta 1895.godine, kao peti u rangu. Dve godine je proveo u pešadiji, a zatim raspoređen u inžinjeriju. Odatle je poslat na školovanje za vazduhoplovca. I u drugim armijama prvi letači su regrutovani iz redova oficira i podoficira uglavnom tehničkih rodova.
Ruska Tehnička vazduhoplovna škola bila je u Volkovom Polju između Petrovgrada i Carskog Sela. U toj školi je Kosta Miletić bio od 1. februara 1901. do 30. oktobra 1902. godine. Školovanje je završio sa odličnim uspehom, kao drugi u rangu. Vazduhoplovna škola u Petrovgradu spremala je tehničke vazduhoplovne oficire za izradu-konstrukciju balona i aparata, i pilote za vezane i slobodne balone. Pored toga osposobljavala je stručnjake za dresuru i negovanje golubova pismonoša i organizovanje stanica golubije pošte, koje su tada bile u sastavu vazduhoplovstva. Miletić je proveo šest meseci u stanici golubije pošte ove škole i osposobio se, pored upravljanja balonim, i za taj posao.
Tokom školovanja u Rusiji Kosta Miletić je i praktično pokazao svoje znanje i osposobljenost i u upravljanju balonom i u radu sa golubijom poštom. Na velikom manevrima Ruske vojske septembra 1902. godine bio je pridodat Kijevskoj armiji, kojom je komandovao general Kuropatkin. Tada je, leteći sa ruskim oficiom Orlovom, upravljao slobodnim balonom i tom prilikom postigao rekord sa visinom od 1.100 metara i deletom od 180 kilometara. Pri tom je slao poruke golubijom poštom. Manevrima je prisustvovao i ruski car, koji se pohvalno izrazio o uspehu srpskog oficira. Po završetku vazduhoplovne škole u Petrovgradu, Kosta Miletić se vratio u Srbiju. Tadašnji ministar vojni, general Milovan Pavlović, rasporedio ga je na službu u inženjerijsko odeljenje Ministarstva vojnog. Tu je vredno radio na primeni stečenih znanja i vrlo brzo je sačinio elaborat za formiranje balonskih jedinica i stanica golubije pošte sa svim potrebnim proračunima. No, nadležni starešina je elaborat primio k’ znanju i bacio u arhivu, a Miletića premestio za komandira pionirske čete u Nišu. To je bio metod da se sposobnim oficirima ubije volja za progresom. No, Kosta Miletić je bio tvrd orah.Vojni pisac, pukovnik Borivoj Nešić u januarskom broju lista “Ratnik” iz 1904.godine, pozitivno je ocenio rad kapetana Koste Miletića i njegove planove u vezi uvođenja vazduhoplovstva. S tim u vezi piše: “Naša je želja da za ovu korisnu novinu, koja je u primeni kod sviju veći evropskih država, zainteresujemo i nadležne faktore, da bi se o njoj počelo misliti i pokušala primena i kod nas. Primena aerostata (balona, Z.G.) ne bi bila vezana za velike troškove. Proračuni koji je podneo ovoj komandi naš prvi aeronaut, inžinjerijski kapetan Kosta Miletić, prvo osnovno uvođenje aerostatske komande kod nas ne bi stalo srpsku državu više od osamdeset hiljada dinara...” Međutim, “nadležni” ni ovoga **** nisu “odrešili kesu”. Od 1. janura 1904. do 1. maja 1905. godine Kosta Miletić je bio ordonanas Kralja Petra Prvog Karađorđevića. Tada je imao prilike da se često sreće i razgovara sa tadašnjim Ministrom vojnim generalom Radomirom Putnikom i uspeo je da ga zainteresuje za vojno vazduhoplovstvo. No, nije mu se sviđao posao na dvoru i tražio je da ide u trupu. Premešten je za komandanta bataljona. Razočaran što se njegovim planovima o uvođenju vazduhoplovstva i znanju koje je stekao na školovanju u Rusiji ne pridaje pažnja, zatražio je da se razreši od aktivne vojne službe. To je sprečio tadašnji ministar vojni general Stepa Stepanović, koji ga je takođe dobro poznavao, i rasporedio ga je na rad u teničkom otseku Inženjerijskog odeljenja glavnog generalštaba, kakao bi se bavio vazduhoplovnim projektima. Posle toga uspeo je da 1908. godine osnuje prvu srpsku stanicu golubije pošte u Medoševcu kod Niša. U generalštabu je Kosta Miletić dobro sarađivao sa još jednim velikim vazduhoplovnim entuzijastom Nikolom Derokom.
Kosta Miletić je bio angažovan na pripremama za kupovinu prvih balona za srpsku vojsku 1909. godine i na formiranju balonskog odeljenja. Lično je učestvovao u kopovini balona kod nemačke fabrike August Redinger iz Augzburga. Tada su kupljeni jedan vezani zmaj-balon “Draken” i dva sferna balona, od kojih je jedan nazvan “Srbija”, a drugi “Bosna i Hercegovina”. Prilikom prijema balona 19. aprila 1909.godine kapetan Kosta Miletić je leteo na balonu “Srbija” sa srpskom zastavom. To je bio prvi let jednog srpskog vazduhoplova sa srpskim pilotom i srpskim obeležjima. Pored kupovine balona bilo je još niz drugih poslova da bi vazduhoplovstvo funkcionisalo. Gasna komora naručena je kod firme “Dilman” iz Berlina, poljski čekrk u Petrovgradu u Rusiji, vodonična centrala kod firme “Erliken” u Švajcarskoj. Sav taj vazduhoplovni materijal stigao je u Srbiju 1909. i 1910.godine, ali je ležao neupotrebljen u podrumu Vojne akademije, jer nije bilo para za izgradnju vodonične centrale. Kada je počeo prvi balkanski rat 1912. godine, Srbija je imala balonsko odeljenje sa tri balona i dve stanice golubije pošte. Kosta Miletić se dobrovoljno javio da ide na front. Za uspešno komandovanje bataljonom i pokazanu hrabrost u Kumanovskoj bici unapređen je u čin majora. Odmah posle toga pozvan je u glavni generalštab radi priprema za formiranje srpskog vazduhoplovstva. Naređenjem ministra vojnog, vojvode Radomira Putnika od 24. decembra 1912.godine, ustanovnjena je Vazduhoplovna komanda srpske vojske, koja je u sastavu imala: aeroplansko odeljenje (eskadru); balonsko odeljenje; vodoničnu centralu; i golubiju poštu. Za njenog komandanta postavnjen je major Kosta Miletić. Odmah posle toga on je predano radio na rešavanju niza pitanja i problema koji su pratili novoformirano vazduhoplovstvo, koje je bilo među jačim u odnosu na susedne države, jedno od prvih 15 u svetu, a četvrto po upotrebi u borbenim dejstvima. Organizovao je obuku i trenažu pilota, uređenje aerodroma i drugih objekata infrastrukture, nabavku rezervnih delova i potrošnog materijala, rad na definisanju taktike upotrebe balona i aviona. Kada je na osnovu sporazuma srpske i crnogorske vlade radi pomoći crnogorskoj vojsci na frontu kod Skadra formiran Primorski kor pod komandom generala Petra Bojovića, za vazduhoplovnu podršku formiran je februara meseca 1913. godine “Primorski aeroplanski odred”, prva borbena jedinica srpskog vazduhoplovstva, sastava tri aviona i četiri pilota. Major Kosta Miletić je bio na čelu tog odreda i ostao sa njim sve vreme.
Major Kosta Miletić bio je na čelu srpskog vojnog vazduhoplovstva u balkanskim ratovima i u najtežem periodu Prvog svetskog rata. Dao je od sebe sve što je mogao. Posle povlačenja srpske vojske na Krf, izvršena je reorganizacija vazduhoplovstva. Tada je formirana Aeroplanska eskadra, Aeroplanski depo i Aeroplanska radionica. Na čelu Aeroplanske eskadre bio je major Kosta Miletić. Na sopstveni zahtev vratio se 1916. godine u unženjeriju. Posle rata, 1921. godine je pezionisan u činu pukovnika.
Od 1. novembra 1936. godine, bio je na čelu udruženja rezervnih avijatičara Kraljevine Jugoslavije.
Umro je u Beogradu 1953.godine