ЦВЕТИ И БЛАГОВЕСТИ.

На Цвети, а често и Благовести које зову негде и Благовец, девојке сабирају се из једног села на једно место: па пре зоре иду на разне воде и у ове бацају разног сувог цвећа од ког и венце плету па певају.
------


Ој ти Бане Трасило,
Ој ти силни Трасило!
Из тог боја Серберског,
Немути нам водице,
Твојом силом Трасилом
Твојим коњма Крагујма,
Твојом силом богатом.


-------


Пораниле девојке,
Пораниле лепојке.
Рано ране на воду,
На то рано ранило,
На ту воду велику,
На Марицу Србицу;
Где но војске долазе
И војводе Банови.
Војске воде прелазе,
А Банови муте је,
Понајвише Трасисил
Онај вељи Буревил.
Немут воде Трасиле!
Не пер коња мркова
На тог бојног дората.
Воде су нам потребне,
За те наше венцове.
Наше венце и цвеће
И те наше рабрене,
За јунаке млађане
Нежењене те војне,


-------


Ој ти Виде Видоје!
Наш ти славни Жупане!
Подран Виде урани!
На те воде студене.
На Мориша лађана
Оног србског бистрана;
Где но цуре долазе
Своје венце бацају.
Своје венце и цвеће
За војнама пуштају.
Цуре воду мутиле,
Пута теби помеле,
Да неидеш Видоје
У те земље далеке.
У те боре Трасила
Где се роде Крагуји.
Где се роде те утве,
Шестокрили утани.


-------


Јарко сунце с' родило,
А зорица изашла,
Трасил коња тркао
Про Марицу прешао,
Марицу је мутио,
Дев'ма воду мутио.
Нећу деве водице
Оне гадне мутице;
Веће хоће бистрице,
На Бистрицу отишле.
На Бистрицу Мароша,
За њим драги да маре.
На Бистрици Видоје
На Марошу Драгоје.
Покрај коња заспао,
А водице непио.
Будиле га девојке!
„Устан устан Видоје!
Ладне воде написе,
Своју војску преведи,
А за овим Трасилем,
Трасиљ воду преброди,
Своју војску преведе,
Теби воду замути,
Војски путе помете.