ЈЕДНА ПРИЧА О ИСКРЕНОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ


Oву причу о искреном пријатељу сам написао инспирисан једном поставком на форуму,, krivelj,,. Коју је поставио члан тамошњег форума под именом,, Stolicak,, мислим да треба да је има и на овом форуму. Јер имати искреног пријатеља је право богатство ,које се неможе платити .Зато хоћу да испричам причу из живота о искреном приатељству ,ликови и место дешавања су истинити.
Прича почиње у Црној Гори, место Утјеха или познатије као(Долина маслина). Упознам човека звао се Гадафи, родом из села изнад Долине маслина иначе на привременм раду у Немачкој,наше дружење је било да се само може замишљати, вечерње и ноћне седењке уз пиће и мезе док сунце не најави нови дан, наравно нема теме коју нисмо дотакли па и тему о пријатељству е ту није дозволио да било шта кажем док не заврши причу и прича крене.
У свом селу још сам имао остарелог оца и док сам био на одмору са друштвом сваки дан до зоре терамо кера, једног јутра ме сачека отац и пита с ким дочекујем зору ,набројах четри другара из села ,, јел сине имаш ли међу њима бар једног искреног пријатеља,,.Какво питање оче па сва четворица су другари до коске ако треба било шта паре или било каква помоћ одмах има да скоче за мене,,онда си ти пребогат сине ја ево већ на крају свог живота мислим да имам само једног искреног пријатеља јер никад нисам био у ситуацији да то и прверим, а са тим се није играти. Пошто тебе немогу да убедим , да човек у животу тешко може да има више пријатеља а поготову ови твоји пајташи ,од њих немаш ни ,, п ,, од пријатеља ,хајде да их ставимо на пробу па да видимо шта ће бити,,. Прихватим наравно очев предлог, да измислимо причу да смо се посвађали са комшијом и за моје другаре, као ја сам убио а за његовог друга да је он убио и да ми треба помоћ .Да сакријемо леш нико да незна а опет да неби се неко наљутио ,ако дође да помаже закољемо јагње , испечемо и поставимо сто за госте.
Тако све урадимо и кад је било око пола ноћи ,кренем ја од једног до другог пријатеља , зовем да ми помогну око леша , куцам код првог изађе на врата, како му поменух убиство тако поче да врда.Знаш немогу око тога ,тражи било шта друго али немој да ме мешаш са убиством, окренем се и одем код другог, овај врда исто ко први. Тако би и са трећим и четвртим , вратих се ко покисо и признам оцу да ја немам искреног пријатеља.,,Ништа сине имаш време још си млад надај се свом будућем искреном пријатељу а сад иди до мог исписника и понови причу коју си причао само реци да сам га ја убио ,,.Кренем на други крај села било је око један иза поноћи кер залаја ја на врата и лупам, изађе сањив старац у гаћама како му поменух убиство и припремљену причу тако ме повуче за крагну и рече,,треба ли нешто од алата ако нетреба иди кући и чекајте ме сад ћу ја само да се обучем.Стигох кући и испричах оцу шта је поручио његов исписник ,непрође много време неко лупа на врата али онако тихо ја изађем упалим светло, испред куће кад очев исписник улази гаси светло и пита где је леш, рекох у собу смо га унели .Уђе унутра а мој отац клече на колена ,плаче и извињава се свом исписнику због свега ја брзо дигох чаршав са стола и открих печено јагње. Није му било нимало право али сузе мога оца учинише више него било које речи изречене те ноћи.
Отад мој пријатељу има већ десет година нема више ни мог оца ни његовог исписника отишли на пут без повратка а ја још немам искреног пријатеља.Зато запамти како рече мој стари пријатељсво се гради и чува као око у глави.
Остали смо само позаници Гадафи и ја али његова прича ми је остала за сва времена,ево реших и са вама да је поделим.