ПРВА

Пуче пушка у гору зелену
Те погоди Ђуру у оба ока
Чим га згоди, одма душу даде
Бре недајте девет браћа
Ископајте му гроба девет метра
Пободете му крстата барјака
Вржете му коња за јелу зелену
Дан да једе, два да жалеје
Коњ Зеленко повикује
Те си Ђуру опомењује.
Запис: 1976.године село Пржоње(Горњи Орах) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


ДРУГА

Беше ведро па се заоблачи
Из облака ситна киша роси
Па зароси аргати по поље
И пороси 'ајдуци по гори
Сви 'ајдуци барјаци завише
Само барјак Ђура не завија
Ђура има девет брата мила
Сви су под њим погинули.
„И ја под њим дабогда погинуо
Нека кисне пуст остао
Девет брата су погинула.“
Пуче пушка из гору зелену
И погоди Ђуру међу очи.
Запис: 1975.г. село Преданча
Марица Младеновић, рођена Стојановић(1925.г) и њенаа мајка Љуба Стојановић(1900.г), девојачко Јовановић из села Преданча
Забележио: син и унук Мирослав Младеновић наставник

ТРЕЋА

Беше ведро па се заоблачи
Из облака ситна киша роси
Па зароси аргати по поље
И пороси 'ајдуци по гору
Сви 'ајдуци барјаци завише
'ајдук Ђура барјак не увија.
Повикаше 30 'ајдука:
„Уви Ђуро крсташа барјака
Да не кисне свила и кадива
Нека кисне пуст остануо
Имао сам девет мила брата
Сви су девет под њим погинули
Ега да бог и ја да погинем.“
То говцори Ђура харамбаша.
Пушка пуче из зелену гору
Лоше пуче, право погодила
Те погоди Ђуру међу очи
Мртав Ђура проговара:
„Изнесите ме на Дел
Па ископајте гроба мегданију
Побете ми четори до пет крстача
Вржете ми коња на крстачу
Дан да једе, три да болује.
Ставите му траву чемерику
Да жалеје Ђуру арамбашу.“

Казивачи: Илић Војислав (1910.г),Илић Владимир(1881.г) ваљач и солунац; Стојановић Стојан(1881,г) солунац и народни гуслар који је певао ову песму по славама; Љуба Стојановић(девојачко Јовановић) рођена 1900. године и ћерка: Марица(1925.г) удата Младеновић-сви из село Преданча
Запис: 1975.године
Забележио: Мирослав Младеновић(1948.г) наставник син Марице и унук Љубе Стојановић