Ево две приче из народа о расковнику:

Деда Дина из Копривнице крај Ниша је рођен крајем 19.века и поживео добрих 95.година.Он је био први који ми је објаснио да постоји више врста расковника. Расковник је спој између светлости и таме ,добра и зла,овземаљског и оноземаљског...
Мене занима онај који сва врата откључава,то је мушки расковник.Рекао ми је да он расте до 20 центиметара висине,да му је лист сличан листу детелине,само издуженији а цвет у облику ракете беле боје.
Постоји и женски који чува и затвара врата.Он је нешто нижи од мушког,цвет му је у облику лале с тим што је свака латица различите боје-дугине боје.Расте у шуми далеко од људи, где певац не пева,где куче не лаје.Ако не знаш како да га нађеш а знаш где се неко обесио,иди следеће године на то место и наћи ћеш га . Тада сипај око њега освештено црно вино и користи дрвене алатке док будеш чистио земљу око њега.Пре самог чупања ,добро затвори уши јер јако писне, могу да ти прсну бубне опне.
Чувај га у воску.
Мој пријатељ из Влашког краја испричао ми је следећу причу:
Деда је знао многе приче о расковнику и са својим унуком,мојим пријатељем, нашао је легло јежева.Јежићи су још сисали.Када је мајка отишла да тражи храну,њих двојица су оградили јежеве кочићима. Чекали су је да се врати.Деди је искрсао неки посао,морао је по стоку.Унук је остао. Имао је спремљену секиру коју је хтео да употреби да би убио јежицу и узео јој расковник.У неко доба изашао је напоље „по ради себе“,срећом по њега јер је чуо лупњаву и ломљаву. Кочеви су одлетели на све стране.Када је дотрчао,није нашао ни јежицу ни јежиће.
Не препоручујем да тражиш и имаш расковник ако не знаш како се поступа са њим.