Galerija slika

Okitrip · 15-11-2019, 03:45

Odg: Kelti

Srbi i Kelti imaju više od 4.000 zajedničkih reči koje su ili potpuno iste, ili veoma podsećaju jedne na druge. U prestonici Velsa Kardifu, dugo je predavala slavistiku ugledna profesorka Ranka Kuić koja je proučavala ovaj fenomen. Ona je autor više od 5.000 strana studija o fenomenu „Srba kao Kelta“. Bila je zagovornik teze da smo narod istog porekla, odnosno, da u najmanju ruku potičemo iz istog korena.Što je i tačno... Mi imamo planinu Taru, a svi irski kraljevi bili su krunisani na planini koja postoji u ovoj zemlji, a nosi isto ime! Mi svoje Užičane zovemo Ere, dok je staro, izvorno ime za Irsku takođe – Era.
Srpski nacionalni instrumenti su frula i gajde. Mada trubu danas tretiramo kao narodni instrument, ona na naše podneblje stiže tek u 19. veku. Sa harmonikom je slično. Sa druge strane, u Irskoj je ova tradicija identična. Tako sam u različitim keltskim izvorima pronašao podatke da se na beogradskoj Karaburmi nalazi najveće antičko keltsko groblje u Evropi. U Srbiji postoji legenda o četiri keltska konjanika koja su ujahala u planinu Juhor i nikada nisu izašla iz nje. Do pre nekoliko godina, ova priča je tretirana kao obična legenda. Međutim, predanje je dobilo potvrdu posle jedne hajke na lisice u ovom kraju. Kada su lisicu isterali iz jazbine, preplašena životinja iznela je u čeljustima deo uzengije, koja je bila sastavni deo opreme jednog od konjanika. Naravno, keltske... Arheolozi su uskoro imali naučnu potvrdu koja je jedno staro, narodno predanje pretočila u naučnu istinu.Grad se zvao Vetrena,a po istoriji koju je pisao Beč i Berlin , Kelti nisu silazili južnije od Save i Dunava,vreme je da se istorija menja....Srbi da je pišu.
Nedavno je kod Zrenjanina otkriveno nepoznato keltsko groblje,očekuje se da će ovo nalazište potvrditi da prisustvo ovog naroda kod nas potiče iz mnogo dublje prošlosti nego što zvanična nauka pretpostavlja.Strastveni istraživač, Ranka Kuić, našla je zaista impresivne podatke i veze između našeg i velškog naroda.U knjizi Crveno i belo, srpsko-keltske paralele iznosi nekoliko dirljivih, ali i neverovatnih podataka. Njihov jezik je, kako je zabeležila, izuzetno težak, i sada ga je u velikoj meri potisnuo engleski. Ipak, sačuvana je njihova drevna poezija koja uveliko podseća na naš kosovski ciklus. Njihovi junaci Kamri, uoči velike bitke sa Englezima u kojoj su brojčano potpuno podređeni, hrle u boj „za slobodu zlatnu, jer više vole carstvo nebesko“, a u isto se zaklinju i Lazarevi vitezovi. I jedni i drugi pre bitke prisustvuju večeri tokom koje polažu zakletvu knezu na vernost.A Skordisci, keltsko pleme koje ima velike direktne veze baš sa Kamrima, pre oko dve hiljade godina osnovalo je prvo naselje na teritoriji današnjeg Beograda. Kuić je veoma ponosna i na, kako kaže, epohalno otkriće nadgrobnog spomenika u okolini Prizrena, gde su se na trodelnom natpisu našli istovremeno latinski, keltski i srpski zapisi! To je vreme iz doba Kelta, dakle od pre dva milenijuma, a jasno je čitljiva srpska reč „praotac“.
Skordisci su bili najčešće konjanici koji su jezdili našim planinama prema Delfima i odatle nazad, pa mnogi naši toponimi nose njihova imena. Pošto Velšani u svom starom jeziku koriste višesložne reči, ne možemo da odvojimo dovoljno mesta za precizno objašnjavanje svih pojmova, ali evo objašnjenja za neke od njih. Bagrdan (od reči koje se čitaju kao Bad-Gre-Din) znači „mnoštvo čopora konja i ljudi“, Juhor je „granična oblast sa jelenima“, mesto Kladovo na keltskom se čita kao Kladva, a ono je oznaka za groblje... Ovu tezu je gospođi Kuić potvrdio legendarni arheolog Dragoslav Srejović. Apatin je u prevodu „sinovljeva tvrđava“, Knin je „grad mladih“, Mislođin „grad štedljivih“, Negotin „tvrđava ratnog pohoda“, a Paraćin „otporna tvrđava“. U Škotskoj postoji reka Bojana, a naziv joj potiče od reči „boan“ koja se odnosi na pleme Boi. Dunav je mogao da bude „reka boginje Danu“,
I u Velsu, na kamrijskom jeziku, za dostojanstvenika kažu „ban“ isto kao i kod nas, naš i njihov „dim“ su isti, reč „breg“ se čita i piše na potpuno identičan način, naša „krv“ je njihova „krav“... Kada u kamrijskom jeziku neko „skrene“ kažu da je „dilead“, dok je kod nas „dileja“. Naša „dizgina“ kod njih je „dizgvina“. Prilog „gore“ ili „gornji“ kod njih je samo „gor“, a „gunj“ je „gun“. U Srbiju se tokom sumornih dana spušta magla, a u Velsu „maglad“. Palica im je „paled“, a gozba „gozb“. Reči za purpur potpuno su identične, a planeta im je „planed“. Iste reči koristimo i za rad, a i kod njih se dete, baš kao i kod nas – rodi.Reči Bagrdan, Juhor i Blagotin,Bagrdan predstavlja mnoštvo čopora konja i ljudi, Juhor je granična oblast sa jelenima, a Blagotin bi trebalo da se nalazi ispod predvodnikove tvrđave.

Okitrip · 15-11-2019, 03:46

Odg: Kelti

KELTSKI HOROSKOP

Kelti su drevni narod koji je živeo u skladu sa prirodom. Drveće je u njihovoj kulturi zauzimalo posebno i počasno mesto. Mnoge stvari su posmatrali kroz smenu godišnjih doba i faze kroz koje prolazi drveće tokom njih. Tako je i njihova astrologija povezana upravo sa biljkama. Snaga promena u prirodi i promene koje je izazivalo Sunce bili su njihova meta izečavanja. Verovali su da duhovi i razne druge sile žive u drveću, te su i horoskopski znaci dobili mena po drveću i, za razliku od našeg, ima ih trinaest.
Breza (24. decembar - 20. januar)
Ljude breze karkteriše finoća. No najvažnije obeležje ovih ljudi jeste njihova neverovatna izdržljivost, skromnost i čistoća misli i dela. Sa lakoćom se regenerišu i od najvećih udraca u životu. Kada svi ostali odustanu oni nastavljaju dalje. Ovi ljudi znaju šta žele i slede svoje ciljeve, radoholičari su, veoma realno sagledavaju život, neko će ih zbog toga smatrati grubim ali vole da nazovu stvari pravim imenom. Čvrsti su karakteri i obično postignu veliki uspeh u životu. No privatno mogu ostati sami ili im se ljubav i brak dogode tek kasno u životu. Njihova boja je bela a životinja zlatni orao.

Jabuka (21. januar - 17. februar)
Prema irskoj legendi, prva žena stvorena je upravo od ovog drveta: Kada se plod ovog drveta razreže, izgleda kao pentagram, a verovalo se da on štiti od zlih čini i uroka. Ljudi oskoruše su humanisti, imaju visoke ideale i spremni su da pomognu. Pomalo su revolucionarnog duha i uvek raspoloženi da pokrenu promene, naročito ako su povezane sa opštim dobrom. Vole svoju nezavisnost i uvek misle svojom glavom. Idividualisti su, pa su često u konfliktu sa tradicionalnim autoritetima. Mogu biti ekcentrici, ali u njihovoj vezi uvek vlada ravnopravnost. Njigžhova boja je siva, a životinja zeleni zmaj.

Jasen (18. februar - 17. mart)
Jasen se koristio za proricanje. Stavljali su ga pod jastuk verujući da tako podstiču proročanske snove, a koristili su i koren jasena za zaštitu od korova. Ljudi Jasena imaju bogatu maštu, snove i vizije. Skloni su lutanju, ali imaju odličnu intuiciju koja ih obično odvede na pravi put. Osećajni su i često veoma talentovani umentici. Doduše, teško se suočavaju sa realnošću. Deluju mekano, mirno i inteligentno. Nedostaje im samopuzdanje, pa su podložni tuđem uticaju. Brak dobro deluje na njih, jer tada postaju stabilniji. Njihova boja je zelena a životinja morski konjić.

Joha (18. mart - 14. april)
Iz drveta johe je stvoren prvi muškarac. Kelti su od ovog drvedta izrađivali frule čije je zvuk budio maštu ljudi. Rođeni u periodu Johe puni su života, podstiču ljude oko oko sebe, rođene su vođe i vole da sami nalaze svoj put. Vole sve što je uzbudljivo i sposobni su da samostalno gaze kroz život. često su veoma dobri sportisti, jer se uopšteno vole takmičiti čak i u svakodnvnom životu. Jaki su induvidualci, ali se već u mladosti udaju ili žene. Njihova boja je tamno zelena a životinja medved.

Vrba (15. april - 12. maj)
Vrbu krasi opuštenost. Kelti su od ovog drveta pravili lek protiv glavobolje. Ljudi rođeni u vreme vladavine Vrbe skloni su tradicionalnim vrednostima. Mirni su, staloženo prolaze kroz život. Vole prirodu i jako su vezani za porodicu kao i za svoja materijalna sredsta i veliki su ljubitelji nekretnina. Kada se jednom vežu, to obično potraje ceo život. Bez materijalne sigurnosti se osećaju izgubljeno i nesigurno. Trude se da to izbegnu i da sebi stvore udoban dom i materijalnu sigurnost. Njihove boje su sve svetle boje a životinja zec.

Glog (13. maj - 9 jun)
Cvetovi gloga se upotrebljavalu za ukrašavanje ambijenta prilikom raznih svečanosti, prvenstveno venčanja. Verovalo se da ovo drvo doprinosi bogatstvu i prosperitetu. Od njega se pravio čaj protiv depresije, lošeg apetita i slabe cirkulacije. Ljudi Gloga su živahne prirode, pokertljivi komunikativni i veseli. Lako se prilagođavaju različitim siutacijama. Veoma lepo govore, sve ih zanima, veoma su inteligentni, imaju sjajan smisao za humor. Mana im je nestalnost. Dugo zadržavaju mladalački izgled. Veze sklapaju na intelektualnom nivou. Boja ima je ružičasta a životinja pčela.

Hrast (10. jun - 7. jul)
Za Kelte je hrast bilo drvo istine. Ovo drvo je predstavljalo izazov za ljude koji su kroz život dolazili teško do svog pravog izvora. Do svoje suštine. Kelti su ulazna vrata svojih kuća pravili upravo od hrastovine, da u kuću ne bi ušli zli duhovi. Žirove su smatrali zaštitom od udara groma. Ljudi rođeni u vladavini Hrasta su obično odgovorne, ozbiljne i mirne naravi. Umeju da se nose sa životom, posebno cene istinu i sami su veoma istinoljubivi. To im je jedno od glavnih karakteristika. Ta istinoljubivost ume skupo da ih košta. Veoma su moralni, a prema drugima prilično zahtevni. Boja im je crna, a životinja beli konj.

Brest (8.jul - 4.avgust)
On simbolizuje snagu, drvo bresta su koristili za podizanje imuniteta i zaštitu od svih bolesti. Kelti su je sadili blizu kuća kako bi ih zaštitila od zlih duhova bolesti. Zimi su njene grane unosilii u kuću, verujući da se tu skrivaju vilenjaci. Ljudi rođeni u vreme Bresta su veoma organizovani. Imaju visoke standarde ili njima teže. Spremni su mnogo da ulože kako bi to postigli. Nisu prosečni i ne vole prosečnost. Odličan simaso za logiku i biznis im omogućje materijalnu dobit, a dobri su i zabavni prijatelji. Kada se vežu to obično biva za ceo život. Njihova boja je tamnosiva a životinja mačka.

Leska (5.avgust - 1.septembar)
Keltska verovanja govore da se u lesci krije muza. Ova muza nadahnjivala je Kelte da veruju kako se konzumiranjem lišća ove biljke pojačava mašta i da ljudi postaju od nje intuitivniji i mudriji. Za sečenje ovog drveta bila je predviđena kazna smrću. Osobe rođene u vreme vladavine Leske prnicljive su više od drugih, imaju razvijen intelkt i dar opažanja, odlični su govornici, sposobni za analizu i diskusiju. Pravi su perfekcionisti, često spajaju umetnost sa praktičnim. Na prvi pogled deluju rezervisano. Treba im vremena da detaljno upoznaju osobu kako bi je zavoleli. Njihova boja je braon, a životinja vrana.

Vinova loza (2.septembar - 29. septembar)
Vinova loza se povezuje sa velikim trudom, ali i sa uživanjem. Tako da se za ljude rođene u ovom periodom smatra da su veoma senzualni, a veoma često i jako lepi. Imaju urođenu otmenost i osećaj za slad. Velike su estete, i tako se ponašaju. Uvek ljubazni i nasmejani. Ravnoteža im je veoma važna, naročito u ljubavnom životu. Talentovani su za međuljudske odnose i imaju dobru komunikaciju. Urođena privlačnost im omogućava mnoge kontakte i veze. Koje obično prekidaju zbog neke nove veze. Imaju dobar osećaj i takt za diplomatiju. Odgovaraju im sve boje. Životinja - beli labud.

Bršljan (30. septembar - 27. oktobar)
Posebno cenjen zato što može opstati u svim mogućim uslovima. Verovali su da ta biljka štiti devojke od neplodnosti, sada znamo da pomaže i protiv celulita. Ali to onda nije bilo tako važno. Keltske devojke su ga nosile kao vence. Ljudi rođeni u ovom periodu imaju povećanu sposobnost samoobnavljanja i gotovo uvek se dižu iz pepela. Jake su volje i izdržljivi, žilavi. Mogu biti vrlo zaljubljive prirode i tada su veoma strastveni ali umeju biti i verni i dosledni svom izboru. Imaju svoj stil koji je mnogima privlačan. Boja im je svetlo plava a životinja leptir.

Trska (28. oktobar - 24. novembar)
Keltima je bila materijal za frule, pa su je redovno povezivali sa muzikom i onim što uz nju ide. Otvorenost i sklonost istini, obično imaju jasne vizije i znaju prepoznati suštinu problema. Kao prijatelji su nezamenljivi, a kada se radi o emocijama veoma su pronicljivi.
Kada vole, to rade na veoma spektakularan način ali mogu biti i ljubomorni i posesivni. U nekim slučajevima čak i agresivni. Ipak, to su velo hrabri ljudi spremni da prihvate svaki izazov. Njihova boja je tamno zelena a životinja sova.

Topola (25. novembar - 13. decembar)
Ovo drvo predstavlja ciklus rođenja i smrti. Kelti su nosili grančicu kao zaštitu od zlih duhova. Isto su činili i za svoje životinje, stavljajući grane u staje konja. Osobe rođene u ovom periodu sklone su svim vrstama istraživanja. Uvek su znatiželjni i njihova potreba za znanjem je velika. Nikada se na zadržavaju samo na jednoj oblasti. Lako uspostavljaju veze, iako u njima rado zadržavaju svoju nazvisnost. Razumni su kada to žele. Boja je crvena, a životinja crni konj.

Okitrip · 15-11-2019, 03:46

Odg: Kelti

Ranka Kuić dalje piše: " Otkrila sam, između ostalog, oko šest stotina istovetnih, i po obliku i po značenju, reči u kamrijskom, t.j. velšanskom i srpskom, značajan broj imena boginja vode i reka u našim rekama, veći broj naziva planina, tvrđava i naselja u nas koja su po poreklu keltska, odnos simbolike boja u našoj narodnoj poeziji prema keltskoj, i t.d.
Ovoga puta želela bi da istaknem tragove keltskih, prvenstveno kamrijskih ili velšanskih naziva mesta, kao i nekih reka u Crnoj Gori i Boki.
Zanimljiv podatak pronašla sam u našoj reči ''katun'' koja na velšanskom doslovno znači: cytun (čitaj: katun) – nešto na čemu se složilo, pakt, ugovor, dogovor.
Živopisna reka Lim nosi keltsko značenje, jer na keltskom jeziku znači: llyn – llym, - piće, voda, jezero.
Ime bokeškog grada Tivat takođe potiče od velšanske reči: tywydd (čitaj: tivad/t) – u značenju: pesak.
Tako i drugi bokeški grad Budva potiče od velšanske ili kamrijske reči boddfa (čitaj: bodva), u značenju: plavljenje, velika vlaga, poplava.
Perast je sastavljen od sledećih reči: peryv (čitaj: perav) – gospodar i yst (arn), čitaj: ast (arn); što daje: pera – gospodar, i ast – okuka, zavoj, u značenju: Gospodareva okuka.
Risan potiče od osnove rhysfa – tvrđava, dakle od ris, tvrđava i od an – naš, što znači naša tvrđava.
Kumbor, od Cum (čitaj: kum) – dolina i bore – jutro, u celini: Jutarnja dolina, Istočna dolina.

Podi, od boddy – potpopiti, poplaviti, preplaviti.
Boan, keltska reka (u Irskoj), od istog imena, te boginja vode, Boan, postala je naša Bojana.
Dubrave, u vezi sa dyfr (čitaj: duvr) – voda.
Kabo, tj. na velšanskom Cabo (čitaj: kabo) – uglačan, znači: uglačan kamen. Zaista, uvijek se ovim terminom označavaju veoma strmi, litičasti grebeni.
Pirin do – od pyr (čitaj: pyr) – u značenju: gospodarev do.
Durmitor – duw – bog, u značenju: Božiji plašt.
Pirin do – pyr – gospodar, u značenju: dolina gospodara.
Pirina poljana (pod Orjenom) – pyr – gospodar: gospodareva poljana
Torina – od Tor – provalija.
Pirlitor: pyr (čitaj: pir) – gospodar, tor – ogrtač, plašt, u značenju: gospodarev plašt
Lisina, od llys (čitaj: lis) – dvorac.
Aber – sliv, reka, od aber.
Nevideo, od newydd – nov.
Duba, od dub (wilh) – grob.
Branovo polje, od bran – vrana, dakle, verovatno, Vranino polje."

Ima još interesantnih detalja vezanih za Irsku mitologiju....keltski naziv za Irsku je Eria.U Srbiju,reka i planina Tara se nalazi baš u kraju gde žive Ere,ostala je samo objašnjenje reči dun.Kod kelta dun predstavlja tvrđavu,to utvrđenje se gradilo po dvojakom sistemu. 1)zemljanim nasipima i kamenom oko mesta stanovanja

Kod Srba kod kojih je gradski sistem bio razvijen,grad je opasan ogradom od zemlje i kolja.Ova ograda od zemlje i kamena,dun,i danas se kod Srba naziva bedem.

2)ograđivanje mesta stanovanja koljem
Ovakvim tipom gradnje se služio Julije Cezar kod opsade Alezije,gde se plot zove cippes.Cippes je srpska reč,cepanice,kolje,plot...Prema ovome keltski dun odgovara srpskom bedem,a sistem cippes odgovara sistemu plotova

Akademik prof. dr Ranka Kuić - SRPSKO KELTSKE PARALELE

Dr Ranka Kujić, diplomirani anglista, magistar anglistike u Velikoj Britaniji, akademik keltistike u Velikoj Britaniji (Ir Academi Gimraeg) redovni profesor Fi

oškog fakulteta u Beogradu, književnik i književni prevodilac, autor oko 500 naučnih i stručnih radova, član mnogih domaćih i stranih naučnih i stručnih udruženja, nosilac brojnih i uglednih nagrada, naučnih i stručnih, kod nas i u inostranstvu, pored anglistike bavi ce i keltskim studijama iz kojih je do sada objavila više radova (i stekla posebno priznanje u Velikoj Britaniji).

Originalan istraživač posebno na polju komparativistike (naša narodna poezija i njen uticaj na svetsku književnost; keltska kultura i srpska, keltski jezici i srpski itd.). Razume sve evropske jezike (indoevropskog porekla) da srpski govori, engleski, nemački, francuski, italijanski, poljski, ruski.

Veoma star narod

Kelti su veoma star narod. Najnovija istraživanja stručnjaka datiraju ih nekoliko milenijuma NPE naše epe, zapadno i jugozapadno od Karpata.

Završivši studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu s odličnim uspehom i dobivši britansku stipendiju za postdiplomske studije u Engleskoj, je provela u Oksfordu i Bristolu tri godine i odbranila magistarski rad iz engleskog jezika i književnosti 1954. Godine.Osim engleskog jezika i književnosti , tog glavnog polja studiranja -. na kojem je, osim magistrature, dobila i titulu doktora književnih nauka u Jugoslaviji godine 1956, kao prva Srpkinja koja je tu tezu odbranila u Jugoslaviji - uvek zainteresovana za učenje stranih jezika, tokom vremena, je uspela da ovlada pristojnim znanjem poljskog, ruskog, holandskog i, periferno još nekim indoevropskim jezicima, tako da su joj gotovo svi evropski jezici postali dostupni. Tek tada je mogla da se solidno posveti izučavanju kamrijskog (velšanskog) što joj je donelo više poziva od velšanskih fakulteta za boravak na tamošnjim univerzitetima, na kojima su pokazali živo interesovanje za Njen entuzijazam i dar za jezike. Omogućili su joj i kraće stipendije i oko pet-šest meseci, u više navrata, korišćenje njihovih biblioteka i konsultacije sa velšanskim profesorima univerziteta.

Ostvarivši zadatak prvobitni: posvećenog srpskoj i engleskoj književnosti i vezama i uzajamnim uticajima koji postoje između njih (500 radova iz te oblasti: originalnih i prevoda) mogla je, je sada kada završila svoj radni vek na fakultetu, da se posveti onome što sam želela: proučavanju uzajamnih veza između Srba i Kelta na polju jezika i kulture. Dane i dane provodila sam proučavajuhi literaturu o osobenostima keltske, posebno kamrijske, kulture i jezika, kao i svega što je moglo biti u vezi sa tim problemom Etimologijski rečnik Petra Skoka u tome je malo mogao pomoći, jer Skok, odličan poznavalac francuskog, sve što je dolazilo preko francuskog (sa manjim izuzecima i kratkom listom keltskih pozajmica) objašnjavao je kao posuđenicu iz francuskog, Miloš Crnjanski, entuzijasta za velšanski, pisao je povremeno o izvesnim sličnostima između naših geografskih naziva i velšanskih, ali nije ulazio u dublju i sistematsku analizu. U nekim časopisima bilo je povremenog pomena o sličnostima na polju onomastike, ali i o tome je pisano iz druge ruke, naime, prenošeno iz nekih stranih časopisa. Opredelila se za keltske jezike, jer je o tome u nas vrlo retko i ne baš sistematski pisano; da od jezika keltskih - koji i su živi danas: kamrijski, irski, škotski, kornijski, bretonski, manks, da nabrojimo najznačajnije, opredelila se za kamrijski (danas: velšanski, po pokrajini Vels) (čitaj vejlz) iz sledećih razloga:

1. Uticaj latinskog bio je mali u poređenju npr. sa uticajem latinskog na irski;

. Dve Rimljani su se bili učvrstili samo u nekim perifernim delovima na jugu Vejlza, dok je sever ostao mahom pošteđen;

. 3. Boravak u Engleskoj već sam ne sebi, upućivao me na tu keltsku najbližu pokrajinu;

. 4. upravo iz tog razloga u Engleskoj se moglo naći najviše stručne literature o tom pitanju;

.5. Prva britanska koleginica u koledžu bila je ipravo Velšanka s kojom sam se izvrsno slagala.

Nabavivši osnovnu literaturu prvo se bacila na čitanje velikog rečnika I Geiriadur Mor (velšansko-engleski). Naprosto je gutala reči objašnjenja; čitala ra je kao da je najzanimljiviji roman, iznenadivši je kada je ustanovila koliko tu ima reči koje su i značenjski i izgovorno iste ili veoma slične srpskim. Kada taj posao obavila je, da je to trajalo mesecima, je počela da ih vadi i sortira po stupcima: izvorna reč, izgovor, vrsta reči i njeno značenje, kao i značenje te ili slične reči u srpskom jeziku. (Tu su došli u obzir i neki lokalizmi!)

Još ranije je proučavala njihovu istoriju, kulturu, književnost, običaje, folklor itd. Posebno je iznenadila činjenica da u srpskom (na lokalitetu Paštrovića u Crnoj Gori) postoji izreka "Ja da što će zubi, već da drže jezik" U svim okolnim evropskim jezicima koje poznajem, uvek je akcenat na jeziku: Jezik za zube -.! .. slučaj u nemačkom to je i u francuskom, holandskom, kao i u drugim jezicima. Naglašen je, dakle - jezik. U velšanskom i kod naših Paštrovića akcenat je na - zubima; oni su tu značajni, jer bez njih ne može jezik da se zaustavi. . Taj momenat je privukao proučavanju leksike vezane za Crnu Goru, pa zatim i za Srbiju itd. Proučavanja su počela još u vreme kada je ovo sve bila jedna Jugoslavija, pa ću ovde izneti paralele koje su u vezi sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, a delom i Slovenijom i Makedonijom Dakle u vreme kada je Njeno interesovanje počelo, malo se toga kod nas znalo o tim paralelama,. sada svakim danom sve se više otkriva ne samo u svetu, u vezi sa Keltima, nego i kod nas.Evo šta je profesor Ranka Kujić objavila:

Najnovija otkrića ostataka keltske materijalne kulture

Da su drevni Kelti nekada davno ne samo nrolazili kroz naše krajeve, nego u njima i boravili, imamo podataka iz istorije. Enciklopedija britanika pruža nam veliku mapu Balkana i pravaca kojim su se stari Kelti kretali: postoje dva-tri klina: jedan u Hrvatskoj do mora, drugi, preko Bosne i Hercegovine, treći preko Crne Gore i četvrti preko Srbije. Koliko su stari Kelti, naime, otkada su oni bili ovde, predmet je mnogih rasprava na oko tom raspravom svakim danom sve više, ulazi u fokus opšteg interesovanja i pitanje otkada su Srbi na ovim prostorima. U poslednje vreme dosta toga je pisano o starosti Srba i njihovom prisustvu na Balkanu. Nepobitna je činjenica da su Skordisci, pleme keltsko koje, meni po, zajedničkog ima baš sa Kamrima, upravo organizovali CIVITAS CELTORUM ovde negde oko Beograda, na samom početku nove ere, za to mi potvrdu pruža i jedno moje epohalno otkriće nadgrobnog spomenika u Prizrenu, trodelne nekropole na kojoj su se našli: latinski, keltski i srpski, i to baš iz vremena Skordiska, a srpska reč je PRAOTAC (sic!). Ho, o tome na samom kraju ove studije koja će biti data u skraćenom vidu.

Jasno je, dakle da su ti drevni stanovnici naših pomenutih planina bili Skordisci. Da Ci oni Skordisci koji su na hitrim konjima jezdili prema Delfima - i sa Delfa se ovuda vraćali da mnogi od njih i ovde ostajali. I upravo ti "neki" koji su se ovde zadržali, morali su za sobom da ostave materijalne tragove svoje kulture.

Okitrip · 15-11-2019, 03:47

Odg: Kelti

Upravo tih dana, o kojima je ovde reč kada se govori o pitanjima koja ci mi postavili arheolozi, u Politici se pojavio jedan članak o nekim pustahijama sa planine, koji su u drevna vremena silazili na konjima sa tih planina i odvodili sa cobom mlade devojke u brda, da sa njima osnuju porodicu, jer oni su, kako to narodno pripovedanje prenosi sa kolena na koleno, bili bez žena. Sinula mi je spasonosna ideja: ko su pustahije? Na kamrijskom bustach (čitaj: bustah, ab: P, K je jasno; dakle, te pustahije u stvari su bili Kelti, preci Kamra (Belšana) pa bi naslov "PUSTAHIJE OZGO" (ODOZGORE) zaista bio keltski, jer:

BUSTACH (čitaj: bustah) gde je V po mutaciji R a OZGO - znači: odozgo, od gore.

Eto neposredne paralele!

A sada o samim nazivima tih brda i planina.

Arheolozi su mi spomenuli lokalitete: BAGRDAN, JUHOR, GAL, BLAGOTIN ...

Nekada jedno slovo u kamrijskom znači celu reč, a složenice su najprirodnija stvar u njihovom jeziku: oni naprosto slažu reč na reč i dobijaju nove pojmove. Dakle, da vidimo:

Lokalitet BAGRDAN od: BID (čitaj: BAD) - mnoštvo, GRE-krdo konja, DIN (čitaj: DAN) - ljudi.

Znači, BID + DIN GRE (čitaj: BAD + DAN GRE> BA (d) GREDANB>-Bagrdan - u značenju: mnoštvo krda konja i ljudi

Lokalitet GAL - šumovita padina;

JUHOR od IVRCH - jelen i OR-granica, granična oblast. Dakle, JU (R) (ORHOR) JUHOR - u značenju: granična oblast sa jelenima.

Lokalitet BLAGOTIN od BLA (E) (N) GO TIN> BLAGOTIN

PIB - tvrđava, utvrđenje

TSIH-t (u) in-breg

BLAEN - voditi, predvoditi

GO - ispod: u značenju: ispod predvodnikove tvrđave.

Kada su me ponovo pozvali preko telefona, kazala sam im da je tu reč o čoporu konja i mnoštvu ljudi, zatim o graničnoj oblasti jelena, o šumovitoj padini i o vođinoj tvrđavi. Oni su se zaprepastili, jer, kako mi rekoše, predmeti koji su nađeni pokazuju prisustvo mnoštva konja, vođinu tvrđavu i graničnu oblast verovatno sa jelenima.

Još ranije, kada sam prisustvovala naučnom skupu održanom u Požarevcu, jer planirani simpozijum u Belgiji, o Keltima, nama nije bio pristupačan, rečeno mi je da je na lokalitetu KLADIVO, tačnije, KLADOVO, pronađeno mnogo keltskih ostataka otprilike iz doba Skordiska. Bio je prisutan i pokojni akademik prof. Dragoslav Srejović. Ja uskliknula sam - pa to je keltsko groblje, jer cladif (čitaj: kladiv) znači groblje, mesto sahranjivanja. Dr. Srejović je sa osmehom potvrdio: u pravu ste, tu i jeste groblje: svi nalazi govore o tome!

Složena gramatika

Keltski jezici su posebna grana indoevropskog stabla. Njihova gramatika uopšte nije jednostavna. U kamrijskom ili velšanskom konjugacije i deklinacije ne predstavljaju problem came po sebi, ali ono što je ogromna prepreka početnicima u učenju velšanskog jesu mutacije, kako konsonanata, tako i vokala. Da spomenemo samo prvu grupu mutacija kojih ima sedam, tako da ista reč, promenom početnog glasa, menja ne samo oblik nego i značenje, tako da padeški oblik jedne imenice ima, ponekad istu formu kao nominativ neke druge imenice, itd.

Posebnu olakšicu u komponovanju pojmova predstavlja mogućnost složenih reči: (. Železničkoj stanici, gradiću, itd) sve što se, na primer, želi da kaže o jednom mestu Jednostavno se kao pojam, reči dodaje. Tako neki nazivi mesta u Vejlu predstavljaju strahovito dugu reč koja u sebi sadrži sve ono što taj gradić ima. (Na primer: koliko ljudi, stoke, crkava, škola itd.). Velšani su vrlo muzikalan narod: i najsiromašnije (većinom rudarske) porodice uvek imaju bar po jedan muzički instrument. Harfu ćete naći i u najzabačenijim predelima po sirotinjskim staiovima. Velšanski (posebno rudarski) horovi redovno dobijaju prve nagrade na takmičenjima u Engleskoj i u inostranstvu. Jezik im je vrlo muzikalan, i kad ga iz daljine slušamo, ostavlja utisak sličan utisku koji imamo kad slušamo srpski.

Keltske reči primljene u srpski u novije vreme

Otkuda reči "ambasador", "klan", "slogan", "ponton" ... - Reči koje su mogle preći i duži put. - Problem reči "pingvin". - Kako je ova reč ušla u engleski jezik. - Šta su ugledali mornari velški. - Keltske reči koje su u srpski jezik ušle preko turskog jezika. - I "gazda" je keltska reč koja označava imućnog čoveka.

Kada bi se, nekim slučajem, u našem dnevnom listi pojavio ovakav tekst:

"AMBASADOR - TORIJEVAC koji voli svoj 'džob' i, klan 'i sledi SLOGAN svoje stranke (kao nekada njegovi preci, verni VAZALI svoga kralja) gospodin čiju diplomatsku KARIJERU podržava posebni BUDŽET - stoji na balkonu svoga stana u ambasadi (odeven u crno-belo FLANELNO odelo, nalik PINGVINU koji se šepuri) i pije VISKI rasejano gledajući niz KEJ gde pored pontonskog mosta radnici prevoze KARGO od mnogo TONA na brod da ogromna ambasadorka, članica. ženske LIGE za mir, sva nakićena francuskom BIŽUTERIJOM kao prava KARIKATURA od žene, pijucka mineralnu vodu i gleda na drugu stranu, u pravcu susednog TUNELA, i još dalje od dalekih DINA Nizozemske ... "onda bi odličan znalac evropskih jezika uočio sledeće reči keltskog porekla koje su u naš jezik stigle posredstavom sledećih evropskih jezika:

AMBASADOR ...

Keltski ... - kasni latinski - francuski, italijanski;

DŽOB ...

Keltski ... (bretonski) - francuski - engleski;

KLAN ...

Keltski ... (gelski) - engleski;

SLOGAN ...

Keltski ... (gelski) engleski;

VAZAL ...

Keltski ... (bretonski) - francuski - engleski;

KARIJERA ...

Keltski ... - latinski -

BUDŽET ...

Keltski ... (bretonski) - francuski - engleski;

AMBASADA ...

Keltski ..., pozni latinski;

FLANEL ...

Keltski ... (kamrijski ili velšanski) - engleski;

PINGVIN / pengvin ...

Keltski ... (velšanski) - engleski;

VISKI ...

Keltski ... (gelski) - engleski;

TORIJEVAC / Tori ...

Keltski ... (irski) - engleski;

KEJ ...

Keltski ... (bretonski) - francuski;

PONTON ...

Keltski ... - pozni latinski, latinsko - francuski;

KARGO ...

Keltski ... - pozni latinski, španski - engleski;

TONA ...

Keltski ... - engleski;

LIGA ...

Keltski ... - pozni latinski - provansalski;

BIŽU ...

Keltski ... (bretonski) - francuski;

KARIKATURA ...

Keltski ... - pozni latinski - italijanski;

MINERAL ...

Keltski ... (bretonski) - francuski;

TUNEL ...

Keltski ... (bretonski) - francuski;

DUNE ...

Keltski ... - holandski - francuski.

Redosled i podaci izneti su na osnovu Skitovog (Sket) etimološkog rečnika engleskog jezika. Naravno, pomenute reči mogle su preći i još duži put, na primer i preko nemačkog, već prema tome kojim od evropskih jezika naši stanovnici su se služili i kako je dotična reč stigla u naše krajeve.

Ovom prilikom treba da objasnimo i problem dolaska keltske reči PINGVIN u engleski jezik.

PENGVIN, PINGVIN (ne Skitu, str. 440) u stvari je "ime za neku vodenu pticu ('Batler, Hjudibras, pt.1.e.2, f.60.). Pojavilo se još i ranije u 15. Belešci kod Seldena uz Drajtonov Poliol-bizon, i pesmici br. 9 u izdanju iz u kojemu nalazimo sledeće 1613.:

"` Negde oko godine 1170, Madok, brat Davida od Ovena, velšanskog princa, obavio je to putovanje po moru (prema Floridi) i, po svoj prilici, imena Rt Bretonski u Norumbergu i pengvin u delu Amerike, za belu etenu i za . beloglavu pticu da prema mišljenju Britanaca, ostala su kao relikvije toga otkrića `Zaista, oblik pengvin ima upadljivu sličnost sa velšanskim izrazom, pen 'gvin', u kojemu, pen 'znači, glava' gvin 'bela; i ukoliko . je to ime dato od strane velšanskih mornara, to bi moglo da bude rešenje Možemo da odemo i još dalje u prošlost i da pokažemo da je ta reč postojala i u vreme Ser Fransisa Drejka Jul navodi podatke iz Drejkovog Putovanja od F Flečera. ( Haklut, 600 na stranici 72) pozivajući se na godinu 1578:, Na tim ostrvima pronašli smo veliko olakšanje i mnogo dobrih namirnica, jer beskrajan je bio broj peradi koju su Velšani nazvali pengvinima da Magelan ih je smatrao guskama: U traktatu štampanom 1588. godine, i preštampanom u delu Ingles Garner, izdanje Arberovo, sveska II, str. 119 čitamo da, smo šestog dana januara 1587 ušli u Magelanov moreuz; 8-ili stigli do dva ostrva kojima je ime nadenuo F. Drejk, jednom Bartolomejsko ostrvo, jer je do njega stigao na dan toga sveca, i drugom Ostrvo pingvina, na kojemu smo icolili tri tone! (!) Pingvina za hranu na našem brodu. (V. Haklut, Putovanje

III, 805, 806, 849). ' - U istom delu nalazimo i ovo: Insula EA est, kuam ab Vestri Pingvin vocant Anium eiusdem Nominis multitudine (tj. ime je dobilo ne mnoštvu pingvina): '(U pismu od 6 avgusta 1583.)

Okitrip · 15-11-2019, 03:48

Odg: Kelti

Ta etimolotija je podložna kritici u vezi sa pingvinovom glavom koja je crna, ali taj naziv je možda prenet sa pingvina na veliku pticu koja ima bele pečate ispod očiju, ili na, pafina 'čija je glava beličasta. ".

Imajući u vidu sve navedene primedbe, želela bih da se vratim na podatak iz 1578. I Drejkovo Putovanje iz pera F. Flečera, u kojemu je reč o "peradi koju su Velšani nazvali Pengvin ".

Ubeđena sam da su ti velški mornari, ugledavši pingvine na obali kako se gegaju, uzviknuli nešto što je engleskom uvu zvučalo kao "pengvin" se naime sledeći izraz koji sastoji od sledećih kamrijskih reči:

PAN - krzno, perje i

GVINGVUR, - ševrdati, se gegati.

PAN + gving - izgovoreno brzo, sa zanemarenim, ili nenaglašenim slogom kao: PENGVIN (r i p) i značenju: PERNATO GEGALO, jer pingvin se gega kad se kreće po kopnu. (Gvimpo-teturati se.)

Malo je pisano o mogućnosti keltskog porekla naziva mesta kod nas. - Nazivi lokaliteta koji nose nesporan dokaz o uticaju keltskih reči. - Sufiksi koji označavaju tvrđavu, grad, naselje. - Apatin u značenju sinovljeva tvrđava. - Cetina znači-ogromna tvđava. - Gradina kao borbeno utvrđenje.

Drevne keltske tvrđave na našem tlu

Ograničenost prostora ne dopušta nam da opširno objašnjavamo i neke druge keltske izraze koji su u naš jezik ušli npr. preko turskog: jatagan i handžar da o čemu je već pisano u naučnim publikacijama Bosne i Hercegovine i Francuske. U škotskom-gelskom postoji, na primer reč koja se čita "gazda;" TO JE pridev i znači: imućan, dakle kao srpska reč: gazda, itd ..

Imena keltskih boginja reka i vode u našim nazivima reka

Odavno je poznata činjenica da upravo nazivi za reke najduže čuvaju svoja izvorna imena, i da se ta imena u najmanjoj mogućoj meri menjaji. Celokupna Evropa gusto je posejana keltskim imenima reka koja su se do danas sačuvala u prepoznatljivom obliku svuda tamo gde su nekada prolazili ili obitavali Kelti da najprirodnije je da su njihovi prvi nazivi za dotične reke bili vezani za imena keltskih boginja vode, za koje su drevni Kelti verovali da borave u vodi.

Te reke su, u prvom redu Bojana, Bregava, Bregana, Dana, Danski potok, Dunav, Sutla, Rijan, Tara, Neretva, Sava, Vrbas, Vardar, Bregava, Tamnava, Vrbanja, Ibar, Usora, Korana, Kolubara, Jadar, Sana, Trebišnjica, Una, Dobrava.

I kod Kelta, kao i kod Srba, boginje vode su najvećim delom ženskog roda:

Bojana

Priznavanja vode, kao prvog principa života, ogleda se u činjenici da su glavni izvori reka, posebno na zapadu Evrope, smatrani za božanstva.

Naziv „Bojana" za reku javlja se u 14. veku u Crnoj Gori. Njeno ime ne nalazi se u Tutčevom spisku slovenskih reka; njen koren nije rimski, a ni ilirski (T. 188). Ono je praslovenska. Nadalje, to ime ne potiče od devojačkog imena. Koren tog imena je: BOAN, od keltskog plemena BOI. U Britaniji se javlja u 3. veku pre naše ere (Enc. Brit, 1974, p. 1074). Prema tome, nije održiva pretpostavka da su Iliri i Boi isto pleme (kako navodi Enciklopedija britanika). Keltsko pleme Boi bilo je vrlo rasprostranjeno no današnjoj Češkoj, tj. BOHEMIJI koja je no njima i dobila ime. Boi su zauzimali i značajan prostor u Panoniji u koju su se sklonili nakon što cy ix potisli iz Bohemije.

Najstariji nazivi za reke, keltski nazivi, i na kontinentu i na Britanskim ostrvima, dati su rekama pomoću imena koja su obično nastajala iz jednog zajedničkog korena na koje je dodavan sufiks za reke. Tako je slučaj sa rekama: Tamesis, Matrona, Dubis itd. Međutim, bilo je i naziva reka koji su nastajali od složenih imena, sa dodatkom specifičnog sufiksa. Naša Bojana je zacelo jedna od najstarijih reka.

I u Škotskoj postoji jedna reka, Bojana, tačnije the BOYNE y oblasti Bonffshire, Vouea, 1368, i možda je nastala kao ponovljeno ime irske reke BOYNE; tako je i BOEND, BOAND (renitiv

BOINDEO), što će kasnije postati BOINNE (dativ BOIND), kao reka BUVINDA kod Ptolomeja.

U listi gelskih ličnih imena (O Corrain, Donnchadh, Gaelic Personal Names, na ctp. 33) stoji sledeći podatak: „BOAND: BOINN -krava, u stvari boginja. U irskoj mitologiji Boand je boginja reke BOYNE, cyppyga boga Nehtaina i majka Oengusa, mladog boga (str. 33)".

U listi imena porodica Donje Bretanje imamo i imena izvedena od naziva te boginje: BOIDEC, BOISSE, BOYER .

Poznata je činjenica da su stari Kelti u davnoj prošlosti boravili a na našoj teritoriji kao, uostalom, i u čitavoj Evropi. Kod nas je malo pisano o mogućnosti keltskog porekla naziva mesta kod nas, a u novije vreme arheolozi i entuzijasti svakim danom otkrivaju nova nalazišta ostataka materijalne kulture keltskih naroda u raznim krajevima naše zemlje.

Već tridesetak godina bavim se izučavanjem njihove stare kulture i njenim tragovima na ovim geografskim prostorima. U više navrata imala sam prilike da, u raznim emisijama na televiziji, govorim o paralelama između Srba i Kelta. O tome, kako je već navedeno u ovom feljtonu, spremam opsežnu knjitu koja će biti štampana u inostranstvu. Ovoga puta osvrnuću se na nazive lokaliteta koji u sebi nose neosporan dokaz o uticaju keltske reči, naime reči sa keltskim sufiksom, a y većini slučajeva i mogućnosti ulaženja u trag i keltskom prefiksu.

Opšte je poznata činjenica da su sufiksi: DUN, TUN, DIN, TIN, DINA izvorno keltski (a gde je D jednako T), te da označavaju: tvrđavu, grad, naselje.

Ovde ćemo redom navesti nazive onih mesta kako se ona pojavljuju na mapama i u indeksu auto-atlasa Jugoslavija, autoatlas (sa 40 mapa i sa spiskovima), u izdanju „Jugoslavenskog leksikografekog zavoda" (Zagreb).

Odgovarajuće keltske, tačnije kamrijske ili velšanske reči (jer tim jezikom sam se najviše služila) date su sa njihovim značenjima, a često i sa načinom izgovora. Ove reči navedene su prema rečniku Y GEIRIADUR MAWR (autora: H. Meurig Evansa i Christophera Daviesa, a objavljenog 1981. rodine y Liandysulu, y Velikoj Britaniji). Kao izvor je korišćen i Rivet (The Place - Names of Roman Britain, 1981).

Zatim ćemo objasniti našu pretpostavku kako je mogućom promenom vokala ili konsonanata, a najčešće njihovim ispadanjem ili sažimanjem, došlo do pretnostavljene naše reči, naime do našeg imena za dotični kamrijski pojam, kako sy ra, možda, naši praoci primili ili usvojili.

Za mnogobrojne vokalne i konsonantske mutacije vidi: Schmidt, Hubert, Rivet, Nicolaisen, Pokorny, Evans.

U kamrijskom jeziku sufiksi za nazive voda, reka, tvrđava i gradova su sledeći: DUNUM, DUNO, DUM, TUM, odnosno DINAS (što znači utvrđenje, tvrđava, grad), kao i DUN (um), DUNA, TUN i TIN.

Evo sada naziva mesta na prostoru ranije Jugoslavije.

Apatin: ARA (čitaj: ap ili ab, znači: sin) plyc TIN, daje APATIN, u značenju: Sinovljeva tvrđava.

Bajatun: BA (znači: pogrešan, lažan) plyc TUN, daje BAJTUN, što znači: Lažna tvrđava.

Batin: BATelu (znači: borba), plyc TIN, pošto -elu ispada, daje BATTIN, odakle BATIN, y énačenju: Borbeno utvrđenje. Ovde ću navesti još jednu, meni prihvatljiviju mogućnost. Naime, VANTA (čita se bahta) znači bat. Uz nastavak TIN dobija se BATTIN, gde jedno „T" ispada, odnosno sažima se, pa dobijamo BATIN y značenju: Tvrđava kovačnica, jer VANTA znači kovačnica. Poznato je da su stari Kelti bili vrsni kovači, da su izrađivali izuzetne predmete od gvožđa. Iz arheologije je poznat prekrasni kovani kotao, pronađen u Danskoj, koji je delo ruku Skordiska, a oni su boravili i u našim krajevima.

Utvrđenje s malim kolibama

Šta svedoče nazivi mnogih naših naselja i gradova. - Široka rasprostranjenost keltskog jezičkog korena. - Bršadin kao "vrlo pijani grad". - Zaista veliki grad ili Cetinje. - Zlatni grad Dojčin. - Mislođin kao grad štedljivih. - Grad sve samih hrastova. - Negotin ili tvrđava velikog pohoda.

U sebi nose neosporan dokaz o uticaju keltske reči u srpskom jeziku (preko keltskih sufiksa DUN, TUN, DIN, TIN, DINA, koji označavajU tvrđavu, grad, naselje).

Ogromna tvrđava

Bitin, Bitina: BITHina (nitaj: bit(ina), znači: mala koliba). Osnovica, naglašeni deo je BIT, dok se „ina" mogao lako zanemariti ili izgubiti. Ha to je došao nastavak TIN (tina), kao oznaka za tvrđavu, tako da dobijamo BITIN, BITINA, u značenju: Utvrđenje s malim kolibama.

Bradina: BRAWD (čitaj: braud, znači: brat), gde ,,u" prelazi u „v„ koje ispada, tako da daje BRADDIN, odnosno BRADIN, plus „a", iz čega dolazi BRADINA, y značenju: Bratska, plemenska tvrđava.

Bratina: BRAWD (čitaj: braud, znači: brat), gde ,,u" prelazi u „v" Koje ispada, dok ,,d" prelazi u „t" i daje: BRATINA, što znači: Brateka, plemenska tvrđava.

Bratun: BRAWD (brat), odakle, kako je gore navedeno, dolazi BRA(u)TIN, odnosno BRATUN, u značenju: Bratska-plemenska tvrđava.

Bršadin: DRWYSG (znači: pijan), gde BR(VI)SG, uz prelaz „sg" u „š'", plyc „ad" (znači: vrlo), daje BRŠADIN, u značenju: Vrlo pijani grad.

Butin: BWTY (čitaj: buit, znači: ostava, skladište), tako da imamo BUT plus TIN (znači: tvrđava) koje daje BUTIN, u značenju: Utvrđeno skladište (ostava).

Cetina: CETHYN, CETHIN (znači: veliki, ogroman); gde je „c" jednako „s'", sa nastavkom -a, daje CETINA, u značenju: Ogromna tvrđava.

Cetingrad: Važi gornje tumačenje.

Cetinje: CETHYN, CETHIN (velik, ogroman); pošto je „s" jednako „s", daje i SETIN na koje se nastavlja „ie", što daje SETINIE, u značenju: da, jeste. Dakle, CETI-NJE, što znači: Zaista veliki grad.

Čokordin: CORS (čitaj: kors, znači: močvara), tako da COR(S)DIN znači: Grad u močvari.

Kovin: COWYN (čitaj: kovin, znači: kuga), dakle, znači: Mesto kuge.

Čordin: COUDIN (čitaj: koudin, znači: tvrđava, grad); KORDDYN koje prelazi u KURDIN, plus CORDD (što znači: pleme), daje ČORDIN, u značenju: Plemenska tvrđava.

Daretin: DAR (čitaj: dar, znači: vođa, gospodar, lord), plus umetnuto "E", na šta se dodaje TIN, daje DARETIN, u značenju: Vođina tvrđava.

Divostin: DIWE (čitaj: div, znači: dan, dnevni), plus "O" (znači: od), na šta se dodaje sufiks TIN, daje DIVOSTIN, u značenju: Tvrđava dnevnog boravka.

Dobrotin: DOBR (čitaj: dobr, znači: nagrada, plen), plus "O" (znači: od), uz dodatak TIN, daje DOBROTIN, što znači: Tvrđava sa ratnim plenom.

Gorčin: GWAR (čitaj: guar, znači: ukroćen), gde "u" prelazi u "a" (GAARTIN), tako da sa sufiksom TIN daje GARTIN, odnosno GARČIN, iz čega dolazi i GORČIN (zato što je „a" jednako „o"); GORČIN znači: Ukroćeni, pobeđeni grad. (Ovo potvrđuje i keltski naziv za grad Gortyn y Italiji, što je u stvari Rim, koji su pobedili Kelti.)

Gojčin: GOID (znači: zlato) prelazi u GOJD i sa sufiksom TIN daje GOJDTIN, gde „dt" prelazi u „č", što daje GOJČIN, u značenju: zlatni grad.

Gradina: GRYD (znači: boj, bitka, ali i grad, rat) plus sufiks DIN (znači: tvrđava), daje GRADINA, u značenju: Borbeno utvrđenje, ali i Ratna tvrđava. Takođe: vrh.

Gradetin: GRABAN (znači: žito); DA (znači: stoka, blaro); GRAB(AN) plus TIN,gde je "b" jednako "d", daje GRA(B)DATIN, odnosno GRADETIN, što znači: Tvrđava sa žitom i stokom (ostava).

Knin: CNYW (čitaj: kni, znači: mladunčad) plus TIN, daje KNIN (jep ispada "w" i "t"), u značenju: Grad mladih.

Kratin: CRAW (čitaj: krav, znači: krv), plus TIN, daje KRAVTIN (gde „v" ispada) i ostaje GRATIN, u značenju: Krvava tvrđava.

Krapina: CRAP (čitaj: krap, znači: rušenje, smrskavanje) plus TIN daje CRAP(T)INA, odnosno KRAPINA, u značenju: Porušeni grad.

Kutina: SUT (čitaj: kut, znači: koliba, brvnara) plus TIN i nastavak "a", daje KU-TINA, u značenju: Naselje brvnara.

Laktin (vrh): LACTWN (čitaj: laktun) od LATUM (znači: med, odnosno BRASS, znači: bronza). Nestajanjem "v" i "n" u LAKTUN!U!V, dobijamo LAKT plus TIN, iz čega nastaje LAKTTIN, gde sažimanjem dva „tt" dobijamo LAKTIN, u značenju: Bronzana tvrđava.

Martin: MARCH (znači: konj), gde je „ch" jednako „h" koje ispada, tako da imamo MAR plus TIN, što daje MARTIN, u značenju: Tvrđava konjušnica (štala).

Mazin: MAS(NACH) (znači: trgovina), u kome ispadaju "n", "a" i "h", tako da sa sufiksom TIN daje MAS(T)IN, odnosno MASIN (gde „s" prelazi u „z"), tako da se dobija MAZIN; u značenju: Trgovački grad.

Medine: MEDI (znači: žnjeti) sa sufiksom DINe, daje MEDDINe, odakle MED-DINE, odnosno MEDINE, u značenju: Tvrđava onih koji žanju.

Mislođin: MISL (znači: štedljiv), odakle dolazi MISL plyc O (u značenju: od) plus sufiks DIN, daje MISLOĐIN, u značenju: Grad štedljivih.

Mokrin: MOSN (čitaj: mokh, znači: svinje,prasci, prasad), odakle MOKR(T) plus IN, gde "t" prelazi u "d" koje ispada, tako da se dobija MOKRIN, u značenju: Tvrđava prasadi.

Molin: MOLI (znači: hvaliti), odakle s nastavkom TIN dobijamo MOL(I)(T)IN koje prelazi u MOLIN, u značenju: tvrđava veličanih.

Mošorin: MOCHI (čitaj mok, znači: valjati se kao svinja) gde se dodaje OR (znači: granica), plus sufiks TIN, tako da se dobija MOK(N)OR(T)IN, što daje MO(Š)ORIN, u značenju: Granična tvrđava sa svinjama.

Motina: MOSN (znači: svinje, prasad) sa sufiksom TIN, a pošto ispada "h", daje MOTIN, u značenju: Tvrđava (grad) svinja.

Negotin: NEGES (znači: pohod, napad, juriš), tako da sa sufiksom TIN dobijamo NEG(E)STIN, gde "e" prelazi u „o", tako da se dobija NEGOTIN, u značenju: Tvrđava ratnog pohoda.

Neradin: NER (znači: gospodar), plus A (znači: od), sa sufiksom DIN daje NERADIN, u značenju: Gospodar grada, Gospodar tvrđave, Glava tvrđave.

Neštin: NES (znači: bliži), plus TIN daje NESTIN, u značenju; Obližnji grad, tvrđava.

Nikodin: NI (znači: mi), plus COED (čitaj: kod, znači: drva, drvska građa), sa sufiksom DIN daje NIKODDIN, odnosno NIKODIN, u značenju: Tvrđava od drveta.

Hin (kao i Knin): U značenju: Tvrđava od (našeg) drveta, (naše) drvene građe.

Paraćin: PARHAD (znači: trajnost) u kome „h" ispada pa sa sufiksom TIN daje PARA(D/T)IN, odnosno PARATIN, iz čega dolazi PARAIN, u značenju: Trajna (otporna) tvrđava.

Perčin vrh: PER (znači: vrh), plus sufiks TIN daje PERTIN, odnosno PERČIN jer je „t" jednako „č", u značenju: Tvrđava na vrhu.(Odavde, moguće, dolazi i naziv perčin, za kosu muškaraca, spletenu od „vrha" glave).

Petrovaradin: Vidi: Varaždin.

Pomeždin: ROV (znači: svi, svako), na koje se nastavlja MAES (znači: ravnica, polje), odnosno MES (znači: žir, hrast), pa sa sufiksom DIN dobijamo PO(B)MESDIN, rde je „s" isto što i "z", tako da imamo POMEZDIN, u značenju: Grad sve samih hrastova.

Porodin: PORIO (znači: pasti), na koje se nastavlja O (znači: od), tako da sa sufiksom DIN dobijamo PORODIN, u značenju: Grad, tvrđava pašnjaka ili Ograđeni pašnjaci. (Naselja Porodin nalazimo kod Aleksinca, Bitole i Velike Plane).

Prentin: PREN (znači: drvo, šuma) plus TIN daje PRENTIN, u značenju: Drvena tvrđava, Tvrđava od drvene građe.

Najdugovečniji trag i dokaz

Šta svedoče nazivi mesta Rastina, Surčin, Tutin, Vidin, Vrčin...- Dremljivi lenji grad nadomak Beograda. - Slatina kao osvojena tvrđava. - Uredan grad Tutin. - Onomastički nazivi. - Dolazi li naziv Budva od keltskog naziva za poplavu, oluju...- Rudo, mesto na kome je nešto paljeno. - Blagosloveno mesto Radan planina.

Priština: PRIS(IO) znači: ceniti), plus TIN daje PRIS(IO)TIN, gde ispadaju „i" i„o", tako da dobijamo PRISTIN, a pošto „st" prelazi u „št", dobijamo PRIŠTIN, u značenju: Cenjen (uvažen)grad.

Pundina: PWNCIO (čitaj: puncio, znači: udarati, tući) sa sufiksom DIN daje PUNDIN, u značenju: Osvojeni grad.

Radetin: RHA(E)DR (znači: vodopad) s nastavkom TIN, a pošto „e" ispada, dobijamo RHADRTIN, odakle RADETIN, u značenju: Tvrđava sa vodopadom.

Rastina: RHATH (RAS) (znači: mogila, grob) s nastavkom TIN daje RASTIH(A), u značenju: Tvrđava mogila, Grad grobova.

Ratin: Vidi Rastina.

Severin: SEW (znači: ukusno /jelo/) nnyc ER (znači: radi toga, zbog) daje CEBEP(T)IH, y značenju: Grad ukusne hrane.

Slatina: SLLWT (znači: čeoni upad) sa sufiksom TINA daje SLATINA, u značenju: Osvojena tvrđava.

Takođe: SWILT (znači: blago, dragocenosti) plus TINA, a pošto ispada ,,u" i „i" daje SLATINA, u značenju: Grad dragocenosti.

Svilartin: SWILT (znači: blago) plus AR (znači: obrađena zemlja), daje SWILLARTIN, iz koga, gubljenjem „LL" dobijamo SVILARTIN, u značenju: Tvrđava dragocene obradive zemlje.

Surčin: SURTH (znači: dremljiv) plus TIN daje SURTHTIN iz koga dolazi SURČIN, u značenju: Dremljivi, lenji grad.

Sutina Vrh: SW(TR) (znači: rvač) plus TINA (a ispada „tr") daje SUTINA, u značenju: Grad borbene veštine.

Tutin: TWT (znači: čist, uredan) plyc TIN, daje TWTTIN, a odatle TUTIN, u značenju: Čist (uredan) grad.

Uzdin: US (znači: pleva, žito) nnye DIN daje USDIN u kome je „s" jednako "z" pa imamo UZDIN, što znači: Tvrđava sa žitom.

Varaždin: (varoš) tvrđava.

Vatin: WHAD (čitaj: vad, znači: udarac, šamar), plus TIN, a pošto ispada „h", daje VADTIN, iz čega dolazi VATIN, u značenju: Pobeđeni grad.

Vidin: UIDD (čitaj: vid, znači: gospodar), plus sufiks TIN daje VIDIN, što znači: Gospodarska tvrđava.

Vitina: WY (znači: njihova), plus YT (znači: žnjeti žito), sa sufiksom TIN daje WYYTTINA, odakle VITINA, što znači: Tvrđava sa njihovim požnjevenim žitom.

Vrčin: VRDDA(IN) (znači: počastvovan), prelazi u VRDTIN, odakle onda VRČIN, što znači: Tvrđava (grad) počastvovanima.

Buddfael (čitaj: budvel), od BODDEA (znači: poplava, oluja, kiša). Otuda BUDV plus A, što daje Budva. Takođe treba reći da BUDWKS (čitaj: budv(ks)) znači: pobednik.

Cacan (čitaj: kakan), odakle Kakan, Kakanj.

Camen (čitaj: kamen), otuda Kamen (kod Glamoča).

Glan (čitaj: glan), što znači: svetilište, čist, svet; kod nas Glan.

Glasan (čitaj: glasan) gde je „a" jednako „i" pa dobijamo GLASIN što s nastavkom AC daje Glasinac (naziv predela).

Glastenig (čitaj: glastenig), gde GLAS znači: zelen, odnosno GLAS(T)EN-ig znači: zeleno. Ovde „ig" ispada, kao i "t", pa dobijamo GLASENICA, pri čemu „g" prelazi u „v". Uporedi sa: Vlasenica.

Glyn (čitaj: glin, znači: dolina, šumarak). Uporedi sa: Glina.

Rhuddo (čitaj: rud), znači: sažeći, spržiti, sagoreti, Mesto Rudo, sa značenjem da je tu nešto spaljeno.

Derwen (čitaj: derven, znači: hrast, hrastova šuma), plus TA, daje Derventa (mesto hrastovih šuma).

LLIFAN, Liy (čitaj: livan, znači: poplava). Uporedi sa: Livanjsko polje.

Liug (čitaj: lvg), odnosno LLWNG (znači: vlažan). Uporedi ca nazivom Lug, koji se na Karti Jugoslavije pominje na 18 mesta.

Liven (čitaj: livn) Ha koje se nastailja „o" i daje Livno.

Mai (čitaj: maj, znači: polje, visoravan; vrlo čest prefiks u keltskim jezicima, posebno u kamrijskom), a ovde: Maidan, Maj, Maja, Majdan (pet puta)......

Treban (čitaj: treban), od TREB/TREV (znači: stanište). Uporedi sa: TREBinje (Trebinje, jer „b" prelazi u „v"), kao i sa TREBević (vrh); na karti ranije Jugoslavije nalazimo 26 naziva sa TREB.

Rhyddan (čitaj: radan, znači: blagosloveno mesto), uporedi sa: Radan (planina).

Taradr (čitaj: taradr, znači: ljutina). Ispadanjem „dr" dobijamo TARA. Uporedi sa: Tapa planina, Uzeti u obzir i TARAN (znači: grmljavina), a takođe i TAR plyc CIN, na otuda Tarčini.

Ysgeth (čitaj: isget, znači: oblik) daje Siget, a ISGETHRIN znači: strašan.

Dwfr (čitaj: duf(6)r, znači: voda), daje Dubrovnik, odnosno, Dubranac, Dubrava (16 puta), Dubravica (šest puta), Durmitor..,

Ystrad (znači: dolina), kao i YSTRE znači: granica), odnosno YSTRED znači: pojas), daju Istra.

Raid (znači: zaliv, rit), kod nas Ritopek, Ritošići.

Math (znači: svinja), a ovde: Mat, Mataruge (dva puta), Mataruška banja.

Gabr (čitaj: gavr, znači: koza), a ovde: Gabrene, Gabreševci, Gabrevci, Gabrica, Gabrili, Gabrje, Gabrnik, Gabrovac, Gabrovnica, Gabrovka Gabrovo.

Got (čitaj: gov, znači: kovač), a ovde: Govza, Gobelovina.

Bar (BARTH - zemlja); ovaj keltski prefiks poslužio je kao sufiks: Divčibare. (DIW/AEL - odličan), u značenju: odlična zemlja.

Byddyn (znači: vojska), iz čega: Budim, Budimci, budin vrh, Budinarci, Budinščina, Budrovac, Budrovci.

Bran (znači: gavran, Bpana), a ovde: Branešci (tri puta), Branica, Braničevo, Branjevo, Branin vrh, Branjina, Branjinska reka.

Brynn (znači: breg); uporedi: Brinčuša, Brinjani, Brinje.

Corddyn, s čim je u vezi i PEN Y CORDDYN (znači: mala odbrana, a to je ime i jednog mesta, odnosno tvrđave u Vejlzu). COR može nositi i značenje „mali", „maleni". C tim u vezi uporedi: Kordun (da li je ovaj naziv nastao kao imenovanje neke male tvrđave na području današnjeg Korduna?).

Din (znači: tvrđava), vrlo čest prefiks u velšanskim nazivima mesta, pa otuda imamo i DINAR. C tim u vezi, uporedi: Dinara (planina, itd.; našla sam čak 76 naziva na atlasu prethodne Jugoslavije „dinara" i još pet nazina „dinar").

Ha osnovu ovakve vrste uporedne analize jasno je da su moju pažnju posebno privukli i nazivi još nekih vrhova planina koje nalazimo na karti prethodne Jugoslavije.

O nazivima vrhova planina i reka

Banija-oblast koja se pruža u smeru planina. - Da li je pored vrha Dane nekada tekla brza voda. - Trinka, mesto pored koga se borila vojska. - Teškoće u sistematizaciji keltskih sufiksa u nazivima reka na južnoslovenskom prostoru. - Višegodišnji trud i sistematsko istraživanje. - Šest Golemih reka i pet reka pod nazivom Kamenica.

Okitrip · 15-11-2019, 03:48

Odg: Kelti

Lista tih naziva ovde se ne iscrpljuje, ali svakako može da znači još jednu dimenziju na osnovu koje treba raspoznavati srpsko-keltske veze, utoliko, pre jer su one sadržane u onom najvažnijem, jezičko-pojmovnom i ziačenjskom supstratu, a to znači u najstarijem, istovremeno i najdugovečnijem tragu i dokazu trajanja jedne ljudske zajednice, tradicije i kulture koji će, potom, kroz stotine i hiljade godina, biti i znaci jedne izvorne, autohtone kulture.

Kada je reč o nazivima vrhova planina, brda i uzvisina, ovde navodimo neke od njih.

Arch (čitaj: apt, znači: medved), a u Jadranskom moru dva ostrva: Arta mala i Arta vela (velika), pri čemu oba podsećaju na medveda.

Ban (znači: vrh planine), što je naziv planinskog, odnosno brdskog vrha koji se pominje najmanje 14 puta na prostoru prethodne Jugoslavije. Ovde je važno naglasiti mesto priloga AT (znači: u smeru, ka), s čim treba uporediti: Banat, blago bregoviti predeo, koji se pruža ka brdima ili planinama. Otuda i Ban plus „a" što prelazi u Banija, u značenju: oblast koja ce pruža u smeru planina.

Banc (čitaj: bank, znači: brežuljak), s čime, kod nas, treba uporediti: Bankovac,

Bankovci (mesto koje je zaista brežuljkasto). S ovim u vezi je i naziv Banon (znači: kraljica, devojka), a kod nas: Banovci. Ovde ima mesta za predpostavku da je to mesto u kome je obitavala, verovatno, supruga vođe plemena.

Bat, Bath (znači: vrh), a isti naziv (Bat) nalazimo za jedan vrh na planini Dinara, kao i za dva vrha na planini Kozjak. Ovde treba navesti i sledeće: Va(s)t(h)in, u kome se, dakle, ry6e "s" i "h", tako da imamo Batin, što znači: na vrhu planine; na ovim prostorima imamo - Batinac! S ovim je u mogućoj vezi i Bathfa (čitaj: batva, znači: kovačnica), kao i Batog (znači: potkovica).

Bare (znači, na kornijskom: vrh), koji naziv nalazimo i kod nas. Otuda, izgleda, i Divčibare, u kom je nazivu keltski prefiks upotrebljen kao sufiks.

Dana (na irskom, znači: brz, hitar), a na ovim prostorima: Danci, Dane (pa se postavlja pitanje: da li je tu nekada tekla brza voda?)

Duw (čitaj: duv, znači: bog, božanstvo. jedan od borova), što treba uporediti sa našim: Duvno, Duvansko polje, Duvanište.

Pridd (znači: tle, zemljište, predeo), a na ovim prostorima Pridjel i Pridol. (Inače u kamrijskom, Pryden označava zemlju Pikta). Velšanski izraz Prydain znači - Britanija. Dakle, etničko ime postalo je naziv za jedno ostrvo. Štaviše, i stanovnici rimske Britanije nastavili su da upotrebljavaju ime Priteni, kao naziv za neromanizovano stanovništvo severno od tzv. Autorine Wall. Od toga vremena, velšanski izraz Prydyn označava Pikte, odnosno, njihovu zemlju, piktsku zemlju ili zemlju Pikta. Taj oblik znali su i Irci, zato što su imali bliske veze sa Velikom Britanijom. Prilagođeno keltskoj fonetici - Query Fene wuir tenis proizvelo je u staroirskom: Ceuithin, Cruthini, Pikti, kako to zaključuje Rivet (281).

Vgosso (znači: ostrvo), izvedenica je od Badger (znači: vres, vresište, ali može da znači i vodena životinja i oštrozub, pri čemu se Rivet, tumačeći britanske toponime, opredeljuje za ovo poslednje: oštra, zašiljena stena). Treba uporediti sa: Broce, Bročanac (četiri puta), Bročice, Bpoćka.

Tgin (znači: bitka, borba), s čim treba uporediti Trinka. Takođe: Rhiadd (znači: lord, gospodar, vođa), kao i Cad (znači: borba, vojska), treba uporediti sa Trinkarid. Naime: Trin plus "ka" plus Rhiadd daje Trinkar(h)rdi(a)d (ovde se gube „h" i „a"), odakle dolazi Trinka(d)rid (gubi ce „d"), tako da imamo Trinkarid, u značenju: ovde se borila vojska.

Mal (znači: sirovo zlato), što treba uporediti sa: Malčište, Malča, Mal, Radabilj, Mal Vrborak i Maleševo.

Treban (znači: stanište, naselje), što treba uporediti sa sledećim nazivima: Trebinje, Trebević, Trebačka, Trebarjevo, Trebelio, Trebeljevo, Trebeništa, Trebesinj, Trebeš, Trebeševo, Trebuša donja, Trebuša gornja, Trebijevi, Trebišnjica, Trebišat, Treboš, Trebovac (dva puta), Trebovlje, Trefren (što su sve nazivi naselja!).

Keltski sufiksi u nazivima naših reka

Posebnu teškoću predstavljala je sistematizacija keltskih sufiksa prisutnih u nazivima reka na južnoslovenskom prostoru. U radovima objavljivanim u inostranstvu o ovom problemu pisano je tek sporadično. Rezultati drugih istraživanja su i dalje nesređeni. Zato je bilo nužno ulaganje višegodišnjeg truda i sistematskog istraživanja, kako bi iz vrlo obimne literature, u kojoj se tek ponegde pominju keltski sufiksi u nazivima reka, ovi nazivi bili sistematizovani. Ovde dajem sledeću listu tih keltskih sufiksa, na koju ću se, zavisno od slučaja, pozivati:

- aba (ab); - ana (an); - ava (av, va); - asa (sa); - asca; - ak (acum, ako); - acium; ara (ar, ra); - atia - epa (eja); - eka; - eva; - ija; ica; - ina (in); - meton; - ona; - ska (isca); - ala; - ium (atium); - isso (isca); - ina (in); - ia (vidi - ija); - io; - eva; - atia (atium); - sessa; tia (vidi: - ija); - valium (vala); - ium.

Neke od ovih sufiksa nalazimo u sledećim nazivima naših reka:

Pod A:

Aldina reka, Alin potok.

Pod B:

Babreška reka, Babuna, Bakina, Bednja, Begej, Berava, Berzaska, Besnica, Birzava, Bistrica (devet primera), Bitva, Bjelica, Blašica, Blnja, Bodonjski potok, Bojana, Bojna, Bojiiska, Bolnska, Bolska, Borna, Bosna, Božička, Brajčinska, Branica, Braninska, Brebernica, Bregalnica, Brečana, Bregava, Bresalička, Blesnička, Brestovica, Bresa, Brezanska, Breznica, Briježnica, Brka, Brnička, Brnjica, Brodica, Bručina, Brusnica, Budačka, Bukovica, Buna, Butišnica i Buturica.

Pod C:

Ceranska reka, Cetina, Crnica, Crnička reka.

Pod Č:

Čabranka, Čađavica, Čehotina, Čemernica, Čeotina, Čokordin reka, Čekotinska reka, Čubarska.

Pod D:

Dabašnnca, Dapčevnca, Dašnica, Davča, Dalenjska, Delen,ska, Dačina, Dobra, Dobrava, Dojkinička reka, Donja Lepenica, Došnica, Drava, Drenica, Drenska reka, Drežanka, Drin, Drina, Drotčina, Dumača, Duna, Dunav, Duračka reka.

Pod Đ:

Đetinja.

Pod E:

Elešnica, Erenik.

Pod F:

Fojnička reka.

Pod G:

Gaberska, Gacka, Garešnica, Ginjska, Glina, Glinica, Gložana, Gnjica, Golema reka (šest puta), Gomejnica, Goruša, Gračanica, Gračanka. Gradac, Gradeška. Graštica, Grđevica, Grliška, Gruža, Gurk, Guzajna, Gvozdačka.

Pod H:

Huh.

Pod I:

Ibar, Idrija, Ilomaška, Ilova, Iška, Ivanovica, Ižica.

Pod J:

Jablanica (četiri puta), Jadar, Jadova, Jadovica, Jagnjilo, Janja (dva puta), Japra, Japrica, Jarčina, Jasenica (dva puta), Jasenička reka, Jasenova reka, Javornica, Jelaska reka, Jelašnica, Jezava, Jošanica, Jošanička reka (dva puta), Jošavka, Jovanica, Južna Morava.

Pod K:

Kalenićska reka, Kaluđerska reka, Kamenica (pet puta), Kamešnica, Karaso reka, Kapašnica (dva puta), Kašina, Kis-Duna, Klina, Kobiljski potok, Kočevska reka, Kolubara, Kolunjska reka, Komarnica, Koprivnička reka, Kopana, Koritska reka, Kormanica, Kotelenjača, Kovačica, Kozica, Kožnjerska bistrica, Kraljina, Krapina, Kratovska reka, Kravarička reka, Krčeva reka, Kremenata reka, Krena, Krivaja (tri puta), Krka (dva puta), Krupa, Kruševica, Kubrešnica, Kučnica, Kujavča, Kumanovska reka, Kupa, Kupčina, Kurjačka reka, Kutina, Kutinska.

Pod L:

Lab, Labrvačka, Lahinja, Lasovačka, Lašva, Lazečka, Ledava, Lepenac, Lepenica, Lepešnica, Lesnica (dva puta), Lisava, Lisina reka, Lišnja, Ločnica, Ločanjska bistrica, Lonja, Lopatnica, Lubnička reka, Luča, Lug, Lukavica, Lukovac, Lužnica (dva puta), Lješnica, Ljig, Ljubarska reka, Ljubina (dva puta), Ljubljanica.

pod M:

Mala Krka, Mala rijeka, Mala Usora, Mali Dunav, Mali Rzav, Mali Strug, Markova reka, Marsenićka reka, Masuricka reka, Mat, Mazdrača, Milatovica, Miljacka, Mirna (dva puta), Miruša, Mislinja, Misoča, Mitrova reka, Mlava, Mlječanica, Modran, Mojanska reka, Morava, Moravica, Mornova rijeka, Mošta, Mreznica, Muhovska reka, Murgavica.

pod H:

Nutnica, Nera, Neretva, Nevljica, Nisarna, Nišava, Ništaica, Nivičanska reka, Nošnica, Novoselska.

pod O:

Obnica, Oboračka reka, Ogoška reka, Opejnička reka, Oplotnica, Orljava, Osanica, Osinja, Oskova, Osojnica, Očanska reka, Otešica.

pod P:

Paka, Pakra, Patiška reka, Pazinski potok, Pčinja, Pecka reka, Penikovska reka, Penuša, Pepeljuša, Perućica, Pesnica, Petrošnja, Pijavica, Piva, Pivka, Polskava, Poljanščica, Porečka, Prača, Prištevica.

Pod R:

Rakovica, Ralja, Rama, Resanska reka, Rasina, Raška reka, Ratevska reka, Ravanica, Ravna reka (pet puta), Rečica (četiri puta), Resava, Resavica (tri puta), Rastelička reka, Rijeka, Riljačka reka, Rižana, Ročinj, Rogožin, Rosomačka reka, Rudaria, Rzav.

pod S:

Sana, Sapna, Sateška reka, Sava (tri puta), Savinja, Sebevačka reka, Semetiška reka, Sitnica, Skrapež, Slakovačka reka, Slatina, Smiljanska reka, Soča, Cosnica, Sotla, Spačva, Spreča, Stakevska reka, Stara reka (šest puta), Stari Begej, Stari Dunav, Stragarnica, Strigova reka, Strma reka, Strumica, Struna reka, Studeni Jadar, Studenica (dva puta), Studva, Stupnica (dva puta), Subocka, Sunja, Sušica (tri puta), Sušična reka, Sutjeska (dva puta), Sutla, Sutorina, Suva reka, Svetija, Svrljiški Timok.

Pod Š:

Šabovica, Ščavnica, Šipkovica, Šlepica, Šinka, Šujica (dva puta), Šumetlica.

Pomamna reka koja se otima i penje

Sličnost, ponekad i istovetnost sufiksa. - Svi nazivi reka nikako nisu preuzeti od kelta. - Preuzimanje nekih ranijih naziva na koje su dodavani keltski sufiksi. - Izvorno srpski nazivi reka. - O prirodi pozajmoca. - Reka koja dolazi sa vrha brega. - Reka koja peni kao pivo. - Reka gavranova. Brusnička reka koja briše sve pred sobom. - Gostinja kao gostoljubiva reka.

Pod T:

Tara, Tamiš, Tamnava, Taruna, Temnica, Tetovska reka, Tihaljina, Timok, Tinja (dva puta), Tisa, Tisovica, Tolisa, Tolminka, Topila, Topla, Toplica (dva puta), Topolka, Topolovec, Tovarnica, Trava, Trebačka, Trebeš, Trebišnica, Trebižat, Treska, Tribija, Trnava, Trnovačka reka, Trnovčica, Trstionica, Turija (tri puta), Turjanica.

Pod U:

Ub, Učja, Ugar, Ugrovačka reka, Ukrina, Una, Unac, Unica, Usora, Utina, Uvac.

Pod V:

Valovicka, Vapa, Vardar, Varoška rijeka, Vataška, Velika (uz odgovarajuće ime pominje se 11 puta), Vidrenjak, Vijaka, Vipava, Virštica, Vitovnica, Vogošća, Volar, Vratna, Vrba, Vrbanja, Vrbas, Vrbaška, Vrbovačka reka, Vrla, Vrlika, Vrnjika, Vučica, Vuka.

Pod Z:

Zabava, Zajaska reka, Zalomeska reka, Zamna, Zapolžica, Zelina, Zepa, Zgišća, Zlatica, Zletovska reka, Zlorečica, Zlotska reka, Zrmanja, Zrnovska reka, Zujevica.

Pod Ž:

Žaba, Žiraljica, Želevica, Železnica, Žiraja, Žirovac, Žukovska reka, Župajevačka reka, Žuti potok.

Pošto smo naveli ove nazive reka, treba naglasiti da i pored sličnosti i ponekad istovetnosti tih sufiksa, to nikako ne znači da su svi ti nazivi reka preuzeti od Kelta. Vrlo je moguće da su prema nekim ranije preuzetim celokupnim imenima reka Srbi i ostali stanovnici ovih krajeva gradili nove nazive reka upotrebljavajući te sufikse.

Već na prvi pogled jasno je koji su nazivi tih reka izvorno srpski: oni koji su nastali od naših imenica koje su poslužile kao prefiks I koje označavaju samu prirodu dotične reke. Kao primer navodim sledeće nazive: Žaba, Žuti potok, Vidrenjak, Vrba, Vrbanja, Vrbas, Vrbovačka reka, Vučica, Zelina, Zgošća, Zlatica, Zlorečica, Zlotska, Zrmanja, Zujevica, Kurjačka reka, Ledava, Lipa, Lipac, Lopetnica, Lješnica, Ljubljanica, Mirna, Mlječanica, Novoseleka, Osinja, Pazinski potok, Penuša, Pepeljuša, Pesnica, Pijavica, Poračka, Prištevica, Ravna, Rogožin, Rudaria, Sitnica, Strumica, Struna, Studenica, Sušica, Šipkovica, Tetovska reka, Topla, Topolka, Trava, Treska, Trnava, Ugar, Janja, Jarčina, Jasenica, Javornica, Kaluđerska, Kamenica, Kobiljski potok, Komarnica, Koprivnička rekka, Koritska reka, Kovačica, Kozica, Kraljina, Kravarička reka, Kremenata reka, Krivaja, Kpypa, Kruševica, itd.

Za identifikovanje prirode pozajmice najbolje će nam poslužiti sami prefiksi: (za mnogobrojne vokalne i konsonantne mutacije vidi: Schmidt Hubert, Rivet, Nicolaisen, Pokorny, Evans):

Aln, reka u Vejlzu; dakle: Alin potok je naš naziv preuzet od pomenute keltske reke.

Bar, Varre (znači: vrh brega), dakle: Bareška reka, tj, ona koja dolazi sa vrha brega.

Vala (znači: jezero), Balen (znači: štit); Bal(ae)n daje Balin, odnosno Balaen (znači: mesto gde reka izvire iz jezera), dakle: Balinska reka, ona koja izvire iz jezera. Ovaj pojam je nastao od keltskog (kamrijskog) prefiksa sa našim nastavkom koji je ujedno i keltski sufiks „a".

Baban (znači: detešce), tako da bi naziv Babuna mogao značiti malu reku.

Begegyr (znači: rogat), tako da bi naziv reke Begej mogao da bude keltskog porekla

(možda je nekada ova peka po svom toku podsećala na rog, dakle: reka u obliku roga).

Berach (znači: kratak), a Vera plus keltski sufiks za reke „va" daje Berava, dakle: kratka reka.

Bir (znači: pivo), tako da bi Bir(s) plyc keltcki sufiks za reku Ava, morli da daju naziv reke Birzava, čije je verovatno značenje: reka koja penu kao pivo (koje su Kelti voleli da piju).

Beru (znači: teći, prokuvati), dakle: reka koja ključa.

Byth (čitaj: bit, znači: čizma), tako da naziv Bitva najverovatnije znači: reka u obliku čizme, što je slučaj i sa rekom čije je ime Bitava, jer tu imamo Bit plus Ava, što daje Bitava.

Vol (znači: breg), tako da u naziv Bolnska reka imamo Boln (što je kamrijska osnovica) plus keltski sufiks „Ska" uz umetnuto „n", a y značenju: brdska reka.

Boregad (znači: bitka), a imamo Boruna (Vor/uga/plus „na" daje Borna, u značenju: reka sukoba; uostalom, iz ove osnovice imamo i naš glagol: boriti se.

Bran (znači: gavran), pod kojim imenom imamo jednu reku u Vejlzu, kao i reku Branogi, što treba uporediti s našim nazivima Branica i Braninska. gde su na keltsku osnovu Bran dodati naši nastavci: "ica" i "inska", tako da za obe reke dobijamo značenje: gavranova reka, reka gavranova.

Brig (znači: vrh); kod reka Bregalnica, Bregana i Bregava, zajednička je keltska (i naša) osnovica, u značenju: breg, jep: brig daje breg plus al plus Nica daje Bregalnica; osim toga, breg plus gall(t) plus nwyf daje bregalni plus ca/d/ (znači: bitka, vojska), tako da dobijamo Bregalnica, u sledećem značenju: reka sa brega (s visine, odozgo), gde je vođena bitka.

Bresych (čitaj: bresih, znači: kupus), kao osnovicu nalazimo u sledećim nazivima našim reka: Bres(alj), Bres(načka) reka, Bres(tovica), Brez(abska) reka, Brez(nica), Brez(anska) reka. U svim tim slučajevima osnovica BRE (BRIS) je ista. Naša reč označava brezu. U našem tumačenju, naše reke označavaju ono što im kazuje ime, dok bi no kamrijskom bile u vezi sa povrćem (kupusom). Iako je kupus bio vrlo omiljena hrana kod Kelta, malo je verovatno da su ovu kulturu gajili na svim tim rekama. Otuda i ovo tumačenje tih naziva: reka gde dobro uspeva kupus (koji, kao što je poznato, zahteva mnogo vode).

Bryn (čitaj: brin, znači: breg), što nalazimo u nazivima Brnička reka, Brnjica reka, a u značenju: reka sa brega.

Brodiron (znači: braća), što kao osnovu nalazimo u nazivu reke Brodica; ovo dolazi od brod(orion) plus i plus cad (znači: bitka, vojska), što pojmu Brodica daje značenje: reka braće iz borbe. U Vejlzu jedna reka nosi ime Brodin.

Bwth (čitaj: brus, znači: zbrka), dok BRWS (čitaj: brus) znači: četka, metla. Otuda naziv Rusnička reka tumačimo kao: uskomešana reka, ili reka koja briše sve pred sobom.

Bwyd (čitaj: bud, znači: hrana, meso), tako da ime Budačka tumačimo kao naziv za reku koja pruža hranu.

Bwcb (čitaj: buk, znači: buka) tako da u nazivu reke Bukovical imamo BUK plus OV plus sufiks ICA, tako da ovo ime znači: reka koja buči (uostalom, i u srpskom imamo „buk" i „bučati").

Bun znači: žena, devojka, dok BUNA znači: mnoštvo, milion, tako da naziv naše reke Buna tumačimo kao: ženska reka ili reka sa mnogo vode (što je s rekom Bunom slučaj, jer ona bukvalno šiklja iz stene kao gotova, velika reka).

Bwthin, (čitaj: butin, znači: koliba); koren naziva naše reke Butišnica vidimo u keltskom prefiksu „bt" plus „is" (znači: ispod) plus „ni" (ziači: mi, naš), plyc CA/D/ (znači: bojište, vojska), tako da s umetnutim „i" dobijamo ime koje znači: reka uz kolibu ispod našer bojišta.

Da (znači: stoka), Dafad (znači: ovce), Barth (čitaj: ba, znači: ognjište, zemlja). Cad (znači: bitka); tako ime Dabasnica (DA plus BAS plus NI plus CA/D/), tumačimo na sledeći način: reka gde se nalazi naše ognjište i stoka uz bojno polje.

Dau (znači: dvostruk, dva), Cad (kao rope), Dychynne (čitaj: dičine, znači: osvetliti), keltski su nazivi koje nalazimo u korenu imena reke Davča, koje bi značilo: reka gde su se susrele (borile) dve vojske. Takođe, i u nazivu reke Dičina: DIH(Č)IN(E), plus keltski sufiks za reku, tako da imamo INA plus DIČINA, iz toga sažimanjem dobijamo: Dičina, u značenju: reka gde se pri svetlosti (dana) nešto odigralo (verovatno bitka).

Dobr (znači: nagrada), Dobhar (na galskom znači: voda) nalazim u nazivu reka Dobra i Dobrava, pri čemu Dobra tumačimo kao: reka nagrada, a Dobrava kao: reka-voda.

Drawen je sastavljeno od Draw (čitaj: drav, znači: tamo) i "en" (od „YN", što znači: naš), tako da ime reke Drave dobijamo od Drav plus ,,a" (skraćeni sufiks za reke), u značenju: ona reka tamo. Osim toga, Envau nas obaveštava o postojanju reke koja se zove Drawen.

Draen (čitaj: dren, znači: glog) i SN (znači: skičati) i Dring, kao osnovu nalazimo u nazivima reka Drenica i Drenska reka (DREN plus IK plus skraćeni keltski sufiks (AV)A), tako da imamo značenje: Glogova reka.

Dring (znači: penjane) nalazimo u imenu reka Drin i Drina (postoje tri reke sa sufiksom „-a"). U našem tumačenju, Drin je reka-penjačica, a Drina (Sa keltskim sufiksom „-a" označava pomamnu reku koja se otima i penje, koja je puna brzaka. Napomenimo ovde da Rivet i Envau tumače DRUNEMETON kao sveto mesto.

Duw (čitaj: duv, znači: božanstvo, jedan od bogova), dok Dwfn (čitaj: duvn) znači: dubok. Otuda naziv naše reke Dubnica (DUB, plus NI, u već navedenom značenju, plus CA/D/, u već navedenom značenju), tako da ovaj naziv tumačimo na sledeći način: bitka kod naše duboke reke ili reka našeg borbenog božaistva.

Dwn (čitaj: dun, zmači: taman, mrk); otuda Duna (DUN plus A, što je skraćeni sufiks za vodu, što daje Duna, u značenju: tamna reka); Dunav (DUNA plus AV, sažimanjem daje Dunav u značenju: tamna reka; druga mogućnost je sledeća: DUVN plus AVON daje DUNAVO, u značenju: duboka reka).

Gabros, Gafr (čitaj: gavr, znači: koza), kao koren nalazimo u nazivu Gabriska reka; GABR pluc ISCA (keltski sufiks za reke), odakle naš naziv, u značenju: kozija reka.

Gwychr (čitaj: gac/h, znači: hrabar, pomaman, divlji), tako da ime reke Gacka, možda dolazi od GAC(h), plus sufiks „-ka", što daje Gacka, u značenju: divlja reka.

Garan (znači: roda), nalazimo u nazivu reke Garašnica, što dolazi od GARAN plus naš nastavak „-šnica" (kao kod Trebišnjice, itd.), tako da imamo sledeće značenje: reka roda. (I u Vejlzu postoji reka Garan).

Glwyn (čitaj: glin, znači: dolina), što dovodimo u vezu s nazivom naše reke Glina. Naime, GLIN plus skraćeni sufiks „-a", daje Glina, u značenju: reka doline. U Vejlzu postoje reke Glyngyn i Glyn. "Možda je izraz nastao od GUN plus keltski sufiks za reke INA što je dalo GLININA, a onda sažimanjem GLINA, opet y istom značenju: dolinska reka, reka doline.)

Grad (znači: dostojanstvo, ugled) i Can (čitaj: kan, znači: pesma) nalazimo u imenu reke Gračanica; naime GRAD plus KAN plus skraćeni sufiks za keltske reke KA, tj. ISKA-SK, što sažimanjem daje ICA, tako da dobijamo Gračanica u značenju: dostojanstvena reka.

Keltske boginje reka i vode

Nazivi reka najduže čuvaju svoja izvorna imena. Bregana i Bregava i keltska boginja vode Brigit. Istorijski spomenici svedoče o reci Sutli u 14.veku. - Praslovenski naziv. - Tamnava pod Vlašićem. - Reka boginje Ane sa brežuljka. - Reka Una i njeno pominjanje u 13.veku. - Reka Sana i područje koje su naseljavali Japodi, jedno o keltskih plemena.

Odavno je poznata činjenica da upravo nazivi za reke najduže čuvaju svoja izvorna imena, i da se ta imena u najmanjoj mogućoj meri menjaju. Celokupna Evropa gysto je posejana keltskim imenima reka koja su se do danas sačuvala u prepoznatljivom obliku svuda tamo gde su nekada prolazili ili obitavali Kelti, a najprirodnije je da su njihovi prvi nazivi za dotične reke bili vezani za imena keltskih boginja vode, za koje su drevni Kelti verovali da borave u vodi.

Te reke su, u prvom redu Bojana, Bregava, Bregana, Dana, Danski potok, Dunav, Sutla, Rijan, Tara, Neretva, Sava, Vrbas, Vardar. Bregava, Tamnava, Vr6anja. Ibar. Usora, Korana, Kolubara, Jadar, Sana, Trebišnica, Una, Dobrava.

I kod Kelta, kao i kod Srba, boginje vode su najvećim delom ženskog roda:

BREGAVA, Bregana

U Hrvatskoj i Sloveniji postoji reka BREGANA, a u Hercegovini reka BREGAVA; nazivi su nastali od imena keltske boginje vode, BRIGA ili BRIGIT; akcenat je na „i": BRIGA. Dakle na ime boginnje BRIGA dodan je velšanski sufiks za reke: - ANU/ANA: BRIGA plus ANA, i sažimanjem dva A nastalo je BRIGANA. Inače, imenica „brig" znači - vrh, vrh brega. Puno značenje BREGANE jeste: Reka KELTSKE (tačnije - irske) boginje vode, ili Reka BOGINJE Anu (velške) SA VRHA BREGA? Navedimo i reku Brega u Sloveniji.

Okitrip · 15-11-2019, 03:49

Odg: Kelti

Takve osnovice imaju mnoge reke u Evropi. To je slučaj, na primer, u Nemačkoj: Bregana (Wurtenberg); u Švajcarskoj Breganz (od Brigantia); reke Brent i Braint u Velikoj Britaniji, reka Bergunda u Norveškoj, itd.

Na Balkanu Kelti su bivali u više navrata, a dokazano su bili prisutni u 4. veku pre n.e. Iako je tabu u vezi beleženja imena, na primer reka, trajao sve dok je trajala stara keltska religija, ipak, ta imena reka ostala su, tako da kažemo, zapisana u usmenom predanju o nazivima tih voda.

Sa sufiksom - AVA, (Trubačov, navodi 17 reka u okolini Dnjepra. On naglašava da je sufiks - ava - praslovenski, tačnije: preslovenski. No Bariću je to pre - indoevropski sufiks. Takvo mišljenje zastupa i Bezlaj (I,24) i Vujčić (24). KOREN je keltski; nije rimski, nije ni ilirski. Dok Dickermann veruje da je „breg" nastalo od slovenskog „breg".

U stvari, BRIGA je breg-tvrđava i naziv pripada ranom pre-keltskom razdoblju. Jedno keltsko pleme, BRIGANTES, pominju Seneka, Juvenal i Tacit, kao i Ptolomej. Sedam oltara bilo je posvećeno boginji Brigantiji, a Brigantia je bilo ime i za jednu plemensku boginju i za ime reke. Kasnije se javlja i irsko ime BRIGHID, velšansko BRENIN što će reći „kralj", a to je postalo kao

izvedenica od britanskog „brigantinos". Ime BRIGANTIA uveliko je upotrebljavano i van Britanije.

Osim gore navedenih, imamo nazive koji su postali kao neposredni derivati pomenutog imena; BREGANCA u Portugalu, a bilo je i BRIGANTES u Irskoj (Ptolomej) zatim BRIL u Francuskoj i Briges, takođe u Francuskoj. Na evropskom kontinentu pojavljuje se sa različitim sufiksima: BRIGENTIO u oblasti Pannonia Superior, pa y Mađarskoj: Szony, Brigaecium u Španiji, Brigiosum - od koga je nastalo: Brioux, y Francuskoj.

Osim tora, javlja se i kao drugi epemenat: Eburobriga u Galiji, zatim Litanobriga, a u Španiji kao: Mirobriga, Nemetobriga i Segobriga. Jedna opširna mapa „briga" imena može se naći i u S. Piggott - ovom delu „Anicient Europe" a takođe i u jednom članku E.Rix-a.

U JAZU I,622 napominje se da je BREG slovenska reka; '' tako isto navodi se i u Bazlajevom delu za Breg, Bregana. Opširnije o njoj raspravlja Rivet. Inače BRIG je stari Keltski pridev i znači - visok, a na velšanskom i bretonskom „bre" je -breg. Isto to znači i na irskom samo što još ima i akcenat na poslednjem slovu: BRE.

U JAZU, imamo sledeće podatke: Bregana: 1. dva sela u Hrvatskoj, 2. potok koji kod onog prvog utječe u Savu. 1875 Regul. Sav. 5,73.; Breganica f. dva sela u Hrvatskoj, 1875.. - BREGABA, f- voda koja izvire pod planinom Hrgudom u Hercegovini i protječući ispod grada Stoca utječe u Neretvu. Vuk, Rječ., 42 a. Zemljop. bos. 3.58, Glasnik 50.E je po južnom i istočnom govoru od e, za to u zapadnom govoru pišu BRIGAVA."

Paralelu sa našim jezikom povlači Skok: „brijeg m. (Vuk) (13. v.) sveslavenski naziv: 1. uévisina, collis, 2. obala rijeke ili potoka, ripa; bez refleksa u baltičkim jezicima... Praslavenska posuđenica... hidronim u izvedenicama (Bregalnica, Bregava u Hercegovini, Briježnica..." (Skok, I, 210).

U listi ličnih imena i prezimena u Donjoj Bretanji imamo sledeće podatke za pojedine porodice: BREGAN, le Breguello, Briguero (na str. 4).

Inače, ovde da naglasimo da je an-ana, intenzivni sufiks za keltske reke.

Sutla

Na starom bretonskom jeziku postoji imenica suilt ženskog roda u značenju - oko, takođe i na starom gelskom a u Donjoj Bretanji prezimena izvedena od te reči. Suillec, Suilliec).

„NANSHUTAL se javlja kao „veštičina dolina", a jedna keltska boginja vode, reke, nalazi se u imenu NANTOSULTA.

Prvi deo ove složenice znači mala reka, potok i u ovom slučaju služi kao prefiks NANT, dok je drugi deo: SULTA, vezan za ime drevne irske boginje SUL od; imenice SUIL, što znači - oko. Inače SULTA, u Vejlzu bila je boginja pobede i rata, dok na velšanskom „nant" znači izvor.

Ako izraz NANTOSULTA shvatimo kao složenicu od NANT, spojnice -O-, (česte u keltskim jezicima inače prema kamrijskom „O" znači - od) imamo sledeću sliku: NANT-O-SULTA; metatezom SULTA, lako postaje: SUTLA, dakle: POTOK SUTLA ili rečica boginje SULTE.

Kod nas imamo dve reke: SUTLA I SOTLA, verovatno istog porekla; prva je u Hrvatskoj, druga u Sloveniji.

U istorijskim spomenicima ona se javlja u 14, veku. Naime, tada je zapisan njen prvi naziv: ZATEL (1303. godine), a zatim Satel (1304): Zotel (1305). Zatel (1308), ZOTLA (1322), Zotel (1334), Zatol i die Zatel iste godine, aqua SATEL, die Zalter, 1389. godine. Kasnije godine 1379. poprima raspoznatljiv oblik; die SOTL; Zattel (1438) ZOTLA FLUM (1475). Satl (1490), die Zatl (1493); u 15. veku: „gegen den Zatl", Sotla, itd. Najstariji naziv u stvari, je ZONTLAE ca nazalnim „O", predslovenskog porekla. Nailazimo i na predslovensko *SONTULA, *SANTULA.

Po JAZU XVI, str. 79:

„SUTLA, f. ime rijeci na granici između Hrvatske i Štajerske. Postalo od Catla, te prema tome ima i SOTLA i SUTLA. Eccelsis e Georgii de Sothla. Tkalčić mon.' Zagr. 2. 98. - 1348. „ubi fluvius Zothla influit in ipsum fluvium Zane (opis međa posjeda grada Susjeda, 1348 - Cod. dipl. II, 281, SUTLA Sutla f. općine u Zgb kotaru... Sutlanski kao imenica sela, kao pridev uz sela: SUTLANSKA POLAHA, SUTLANSKI LUKAVEC, SUTLANSKI POKLEK, i SUTLANSKI STRMEC. - 1875... - Sutlić prezime izvedeno od imena ili nadimka: SUTLO, SUTLA, SUTAL (1875 - Samo prezime u Zagrebu; 1876; - SUTLOVIĆ od Sutal... SUTO-ja. mačno hypoc. od SUTAL nadimak jednoj kući Fabijanića y Pagy.".

Dikerman smatra da je etimologija reke SUTLA nejasna, ali naglašava da je naziv praslovenski. Ime ne postoji u Tutčevoj listi slovenskih imena reka; nema je ni kod Rowazdowskog. Kopen nije ni rimski ni ilirski. (Vuj, 188-189). U Vejlzu postoji Afon Swtan (Reka Sutan).

Imamo i oblik Nanto-svelte (Dat): XIII 4542 Belgica: Mediomatrice.

U Pjer-Grimalovoj Svetskoj mitologiji čitamo: „Nantosuelta je čisto keltska boginja". Prema istom autoru, ona je bila supruga boga Sucelles-a, a on je „silni zadavalac udaraca", (-kovač).

Semantički npoces opisivanja, identifikacije, kao i sam simbolizam i personifikacija uvek se osećaju u procesu koji je karakterističan za rađanje jednog onomastikona", piše M. Pavlović u studiji" "De l'appelatif a l'onomastique". .

Botinju NantoSultu prvi pominje Cezar kao boginju rata i pobede u delu De bello Gallico. Tog imena boginje nema kod Rowazdowskog, ni kod Trubačova.

Tamnava

U JAZU (na str. 57) čitamo sledeće podatke o toj našoj reci: "TAMNAVA, f. reorp. ime. U Rječniku Vukovu s naznačenim akc. (1. u Srbiji voda, koja izvire pod planinom Vlašićem i utječe u Savu iémeđu Zabrežja i Paleža: ein Fluss im Serbia; 2. knežina oko te vode. Gegen an dem Flusse TAMLABA, TAMNAVA imena mjestima, vodama i t.d. s takvim nast. kod Bregava). ,Pre bih volela u Tamnavu skočiti, no da selo ostavim'. Šapčanin 1.109".

„TAMLAVA f. isto što TAMHABA, u Rječniku Vukovu, s naznač.akc. (Vidi Tamnava i u Ivekovićevu (glas se H iz M promijenio na L, vidi Tamnava).

France Bezlaju u delu SLOVENSKA VODNA IMENA, Ljubljana 1958, U drugom delu objašnjava postanak tog naziva.

Smatramo da je naziv naše reke TAMNAVE došao u stvari od imena keltske boginje plemena Dumna, boginje ANE, tj. ANU, Naziv AN-NAN-a ima i jedna reka u Škotskoj i mnogo ih je u Vejlzu pod nazivom ANAVA, Kod Riveta nalazimo TAMEIA RIVER. Na drugim mestima to je boginja DOMNAN. Dakle:

TAM plus ANAVA daje TAMANAVA, sažimanjem TAM(A)NAVA) daje TAMNAVA. ANAVA u sebi sadrži dve keltske boginje: ANU i ANAVU, tačnije boginju ANU i reku AVU... Inače na velšanskom TOM je brežuljak, mogila, pa bi TOM plus ANAVA dalo: TOMANAVA, gde se O menja u A: TAMAHAVA, Tamnava, u punom značenju: REKA BOGINJE ANE SA BREŽULJKA.

Borinja ANU je smatrana za vrlo besnu, što se tumači i iz sledećih britanskih primera naziva reka: TWYM(f) - grozničav, besan. Prema tome imamo i ovo tumačenje: TWYM plyc ANAVA, daje: TAMAnava, a sažimanjem: TAMNAVA, u smislu: REKA GROZNIČAVE(BESNE) BOGINJE ANAVE.

Una

Ime naše reke UNA u sebi sadrži i keltski rečni sufiks -na (skraćeni oblik sufiksa -ana), koji već sam po sebi upućuje na najstariju keltsku boginju vode - ANU, i samim tim i na vodu (reku). U Vejlzu, kao što smo već napomenuli, ima veliki broj reka - ANAVA koje u sebi sadrži dva keltska sufiksa za vodu: -ana, i -va (od -ava); takođe ima i upečatljiv broj reka ALAUNA. Boginja ANA ili DANA, mitska je majka drevnih Kelta, iz poslednje generacije bogova koji vladaju zemljom. U gelskim legendama govori se o čudotvornim grudima boginje ANU (na gelskom to je De Chich a Anann).

Reka UNA se u nas pominje u 13. veku; naziv je vrlo starog porekla sa preslovenskim sufiksom. Prvo se javlja na latinskom kao UN (1240) zatim "1258) kao UNA, VNA,(1697) kao UNNA - kao rika Unna, imamo i Unec kao UNECZE (1295. godina).

Koren nije ni rimski, ni ilirski.

Ime može da se izvodi iz naziva keltskog plemena DOBUNI. Pošto izgleda da je ime Une postalo od ALAUNA - onda bi Alauna značila naziv boginje i reke sa stene (al - stena). U Velikoj Britaniji ima barem 11 naziva za reku ALAUNA. Postoji u ALNA river (isto). Skraćeni oblik veoma podseća na postanak naziva reke RONE koja je postala od BEBRONA.

Keltsko pleme DOBUNI planinsko je pleme kao god što je UNA planinska reka. U Norikumu boravilo je jedno pleme, Alauni i njihova boginja bila je Alouna. Na zapadnoj obali Britanije postoji grad no imenu ALAUNA a i reka, ALAUNUS, dok u jugoistočnoj Galiji nalazimo ALAUNIUM. Bez sumnje, kako smatra Henri Hubert, ta imena nalaze nastavak trajanja u modernim nazivima kao što su Alleaume Allonnes. Ptolomej navodn listu naselja (POLEIS) plemena DUMNONA u Škotskoj, i u njoj nalazimo i ALAUNA, a i Ravenna takođe pominje ALAUNU. U Britaniji i danas imamo ALLAN WATER čiji je prvi deo naziva vezan za ALAUNU. U Nortumbriji i danas postoji reka po imenu ALN koje je izvedeno iz naziva reke ALLAUNA.

Okitrip · 15-11-2019, 03:49

Odg: Kelti

Sana

Keltsko pleme SENONI bilo se raširilo po Italiji, po Galiji a bilo ih je sve do Egipta. Senoni, koji su se kretali posvuda, tu i tamo su obrazovali mala naselja u Galiji i drugde, na primer: Senon blizu Bordoa u Francuskoj, i Senon u Beču. Bili su i u Belgiji gde su živeli neko vreme. U Pas-de-Calais-u Sainz-lez - Hautecloque postojao je nekada SENONIS, a i SENON u oblasti Meze istog je porekla.

Livije nam pruža listu naroda od kojih je Bellovesus organizovao svoju vojsku, i među njima pominje i SENONE, a to je dokument, kako kažu stručnjaci, od ogromnog značaja, jer predstavlja osnovno grupisanje galskih plemena. Senoni Italije su upravo oni isti SENONI u Galiji. Kao i Boi, oni su se posvuda kretali i kao i Boi mogli su da budu i među panonskim Keltima. Upravo ta pretpostavka navodi me na pomisao da su oni, no kojima je i francuska reka Sena dobila ime, mogli dati svoje ime i našoj reci SANI. Menjanje „E" u "A" česta je pojava u keltskim jezicima. (Vidi na primer velšanski SANNAN )

Reka SANA, KAO AFON SANNAN navodi se deset puta u Vejlzu: Aberysynnan, Aber SANAN (1558-82), ABER SANNAN (1818) i SANNAN (1830) itd.

Naša reka SANA nalazi se upravo u onom delu bivše Jugoslavije (u Hrvatskoj) gde su boravili i Japodi, koji su, prema tvrđenjima keltologa, upravo keltsko pleme, i gde imamo nekoliko keltskih reka (Vidi Una, Korana itd). I ova reka ima u sebi onaj nezaobilazni elemenat koji označava keltsku boginju vode: dakle ANA, najstarija keltska boginja. Reka SANA na taj način u sebi sadrži i ime boginje vode i, verovatno, naziv keltskog plemena SENONI. Puno značenje joj je, u prevodu na naš jezik, REKA BOGINJE ANE.

U knjizi Trubačova, u listi arhaičnih slovenskih imena reka nema Bregave, Tamnave, a za reke na sufiks-ava on daje samo nazive na osnovu biljaka i drveća. Za Tamnavu kaže da je preslavenska; nema ni Sane.

Korana

I ova naša reka ima isti keltski sufiks za reke-ana. Inače već sam sufiks-a znači: teći, a sadržan je u sufiksu -ana i u imenu keltske stare boginje ANU(ANA)

Upravo u onom kraju gde ima više keltskih reka, nalazi se i današnja KORANA. U Kninovoj studiji o imenima mesta na ostrvu Manks, nalazimo i listu keltskih naziva među kojima i CARRICH - u značenju: stena (str. 183). Tu je i vlastito ime CARRION izvedeno od gornje imenice: CARNAN je - stenovito brdo, istovremeno i geografski pojam: CARRICK YN OAIE u značenju - stena sa groba. Takođe ima carraig blaeg - mala stena. Na irskom stena se kaže - CARR (čitaj: kar).

Po Bariću, rečni sufiks anna je keltski sufiks za reke, naročito u primeru reke KORANE. Kako Pokorni naglašava - anna je izvanredno redak u ilirskom, a ne nalazi se ni u listi ilirskih imena kod Vujčića. (Barić naglašava da ga susrećemo u iberskoj onomastici i predstavlja sufiks za reke na zapadu Evrope). CARRO (čitaj: karo), po Rivetu, daleko je učestaliji kao prvi elemenat u složenicama, nego kao drugi. Po Nikolaisenu česta su keltska imena reka na Kar u značenju kamen, kamenit. (Kar, promenjeno u Kog; primeri u Schmidtovoj studiji). Na kamrijskom kamen se kaže: carreg (čitaj: kareg), a stenovit caregor, ili cerigog.

Dakle keltska osnova je u svim slučajevima kar ili Kor, pa prema tome ime reke KORANE tumačimo na sledeći način:

KOR plus sufiks za reke, koji je ujedno i najstarija keltska boginja ANA; dakle, KORANA u značenju: KAMENITA REKA (BOGINJE ANU, ANE) ILI STENOVITA PEKA BOGINJE ANE.

Sava

I reka Sava sadrži u sebi ime boginje reke, SABRINA. Da je Sabrina keltska boginja vode potvrđuje i Rivet. Možda je osnovica njenog imena, To ject prvi elemenat, -SAB, ca mutacionom promenom "b" u "V" dalo osnovu za našu reku.

Inače, -INA je potvrđeni sufiks za keltske reke.

SAB(V) plus AVA (stari keltski sufiks za reke) daje: SAVA, u značenju: REKA BOGINJE REKE. Dakle, reka je ovde indirektno dvaput naglašena, što je i logično s obzirom na njenu dužinu i značaj.

To ime je povezano sa nekim drugim imenima reka, kao na primer: SABA, SABIS ambre (u Belgiji), Savara evre, (Niortaise, Nantaise) i sledstveno tome Sevres (Seine-et-orise, u Francuskoj. SABATUS (reka Bruttiuma); takođe SABRONA od koje je postala stara irska reka SABRANN, reka u Korku. U poslednje vreme spominje se i reka u izrazu AD SABROS, što je možda ime reke koja je tamo poznata kao DURBIJA. Rostaing koren SAB - smatra pre-indoevropskim, ali jasno je da se on javlja u keltskom uz dodatak sadašnjem imenu. SAVERNAKE ima isto poreklo, a postoji i nekoliko ostalih u listi Pokornog u ZCP XXI (1940) Prema Rossu (1967) SABRINA JE ime boginje koje leži ispod imena reke. U Engleskoj imamo reku SEVERN.

Dunav

Reka Dunav često se spominje u našim severnim krajevima, u narodu, kao Dunavo, što već samo po sebi podseća na keltsko poreklo tog naziva: DUVN plus AVON, sa ispadanjem 'D' i skraćenim sufiksom: - AVON y - avo.

Međutim, objašnjenje tog naziva je malo komplikovanije. Od imena drevne keltske (pobliže: irske) boginje DANANN ili DONANN (koje se javlja i na južnoj obali Baltika i predstavlja keltsku „MAJKU BOGOVA", ili DANA, DANU verovatno je postao i naziv za jednu slovenačku rečicu: DANJSKI POTOK. Ona se u Sloveniji javlja i kao DAUNA, pa je naziv naše velike reke mogao postati na sledeći način:

Drevni nazivi reka sa istom bazom jesu: DANUVIUS (keltski „DAOY" DANOYIOS (*DANUYIOS) daje DANUBE (naš DUNAV). Pokorni izvodi naziv iz DANU - reka (jer „da" znači „tečan, teći"). U stvari, naziv potiče od imena keltske boginje DANU sa kojim su vezani mnogi kontinentalni nazivi reka: Don u Rusiji, itd. (Ruski Don poznat je u drevna vremena kao TANAIS, DON iz Ajšira i DONWY u Bejley.) "Mnoga galska lična imena, kao što su Dannorix, *Segodanios pokazuju sličan oblik. (Piv. 329).

Dakle, od osnovice *DAN ili DUN plus prefiks za reke -av postaje DUNAV u punom sledećem značenju: REKA BOGINJE DANU.

U Britaniji imamo sledeće reke izvedene iz te osnovice: DON RIVER (u Aberdinširu), takođe isto imena reka u Co.Daramu, zatim se javlja u nazivu mesta Donkaster, i u nazivima reke DONVI, DOON, DORCE, itd. I na Baltiku imamo reku Danann, a u Vejlzu DON, DONwy, Dyfr, DONWY itd.

Drina

Na već pomenuti keltski sufiks za reke Ina završava se i ime naše reke DRINA. Taj sufiks za reke nije ni ilirski ni rimski (Vidi: Spisak ilirskih i romanskih prefiksa za imena reka kod Vujčića). To je potvrđeni keltski sufiks za reke, kao u reci Sabrini (isto).

Prvi elemenat u nazivu naše reke DRINE nalazimo u jednoj reči u već skoro izumrlom keltskom jeziku sa ostrva MANK; ta reč je:

DHRINE (Kneen, Place - Names of the Isle of Man, str.153) gde je ona objašnjena kao AWIN NY DARRAGH (reka hrastove šume). U sufiksu -ina podrazumeva se i modifikovano ime boginje vode; prema tome, naša DRINA mogla bi se, možda, objasniti kao keltska reka u značenju: BOGINJA REKE HRASTOVE ŠUME.

U velšanskom ima reč DRAEN, DREINOG- tpnovit, trn. Kao i imenica dar, darwen, u značenju: hrast; zatim: DRING - penjanje, padina. Ova poslednja navedena reč podseća na slapove vode, reke. U stvari, Drina je brza voda sa jakim slapovima, i možda je njen naziv postao od dokazane keltske osnovice - DRIN(g) plus dokazani keltski sufiks - INA, u značenju: REKA BOGINJE VODE (velikih) brzaka.

Da su obale Drine danas bogate šumama, svima nam je poznato: tamo se seku vekovna stabla i Drinom upućuju nizvodno. Da su mnoge od tih šuma hrastove, takođe je činjenica. Možda je hrastovih stabala u staro vreme kada su Kelti prolazili tim krajem bilo u još većem broju.

Hrast je i inače keltsko omiljeno drvo, što pokazuje i činjenica da je hrast bio božanstvo, a da je iz keltske reči koja znači „hrast" izveden i naziv glavnog žreca - sveštenika, DRUIDA. Dakle, no svome sufiksu, naša DRINA je reka boginje vode, a no osnovici verovatno keltska.

Neretva

Prvi pomen Neretve na slovenskom jeziku kao NERET, javlja se kod popa Dukljanina, dakle NERET (12.vek) a Neret ili NARO je ranije ime u rimskim dokumentima: „NARON sive NARO; Narenta; Studo pretpostavlja da je ilirsko: „NARENTA", 1. vek A.D. od ilirskog plemena Narensi".

Rovazdovski napominje da je naziv verovatno italski.

Neretvu ne nalazimo kad Trubačova u listi slovenskih reka; Skok je uvrštava pod NORIN, na mestu drevne Narone (po Pliniju objašnjavajući sufiks -ona, sa grčkom verzijom ilirskog sufiksa -an, upoređujući: Narbo, Narbonnae); on takođe spominje Ribecoovo objašnjenje etrurskog "nara", "ner "nera" - „ipa sua neri" ("ola hic acquae") i izraz „nara", „nera' objašnjava na latinskom: "acqua sorgiva"; i tome dodaje objašnjenje po grčkom Nereides", pa zaključuje da je to pre-indoevropski i ulazi u mediteranski substrat.

Maretić insitira na pre-slovenskom korenu "ner", i reku NERETVU upoređuje sa severnobaltičkim hidronimom, NERTHA, NERETA.

Pošto ce NEREHTA, Nereta i NARO može naći i na teritoriji Rusije, preciznije na severu Baltika, Maretić veruje da su Sloveni promenili NERENTHA y NERETVA, jer im je to više odgovaralo.

Ukrajinski stručnjaci u svojoj knjizi o slovenskim rekama navode TRI NERETVE bez ikakvog komentara o tome da li su one, ili nisu, slovenske; a oblasti u kojima ce nalaze nisu mediteranske nego baltičke.

Da poreklo naziva naše NERETVE nije iz ilirskog izvora dokazuje podatak da se sufiks - VA za reke ne pojavljuje na listi ilirskih korena ni nastavaka za reke. Ni na Barihevoj listi ilirskih korenova ili sufiksa ga ne nalazimo. Vrlo malo podataka sačuvano je iz ilirskog doba, pa je vrlo teško rekonstruisati reči i njihova značenja.

Pošto je naša NERETVA povezana sa balkanskim substratom, pretpostavili smo da njen naziv možda potiče iz keltskih jezika. Sufiks - wy (čitaj: va), po Rivetu je dokazani keltski sufiks za reke, jer ce on nalazi y rekama u Vejlzu: Conwy, Tywy; on u stvari dolazi od drevnih keltskih nastavaka za reke: AVA, AVON, abon, itd; svi oni su navedeni kao keltski sufiksi za reke kod Holdera, Forstera, Trautmana i dr. i nalaze ce u slučajevima prvenstvenih, primarnih hidronima (Bez, I, 56).

Sada kada imamo pune dokaze za rečni sufiks keltskog porekla, da vidimo kako stoji situacija sa korenom. Prvi deo imenice HEPETVA, neret upravo je onaj koji prethodi sufiksu - VA, a to je u stvari prva reč koja prethodi prvom ne-latinskom pomenu te reke. Po Vujičiću ona nije rimskog porekla. Značenje korena NER, po Meretiću, jeste „noriti, ponirati ili ambis". I Bezlaj, pod uneskom NARTE, što po slovenačkom znači isto što i Fussbrucken *(nartet), ali zaključuje da to ne rešava problem, jer je samo pusta pretpostavka.

Pokorni beleži reč NERTH kao nertain tj. SNAGU i stavlja je u listu irskih reči (Pok. 3,785). Ta ista reč na galskom znači: snagu, moć; prema tome, osnovica je keltska: NERTH plus VA > NERTHVA, a sa protetičkim „e" NERETVA.

Postoji, smatram, i još jedno, nama bliže, objašnjenje: NERA je keltska boginja i ujedno i reka (REE) i u sebi ima oba elementa: Boginju vode i reku. Pošto ovde imamo i keltsku rečicu -TO-, možda je njen naziv postao na sledeći način: NERA-to-AVA (uporedi sa Ner-to-bri-ra, mestom u Galiji). Dakle NERATOAVA, sažimanjem vokala daje NERATVA, što uz promene „A" u „E" , npr.: VAR-agri u Ver-agri daje NERETVA.

Oblast NERT, kao onomastikona, veoma je raširena u Evropi i sadrži daleko više primera no što su navedeni u našim etimološkim rečnicima ili u slovenačkim. Tako na primer:

U Galiji: NERTHFAWR - tvrđava; NERTOBRIGA - mesto; NERTOMARUS, COBNERTUS, Esunertus - sve su to imena značajnih ličnosti u Galiji.

Ha Sev. Baltiku: nerehta, nereta, reka.

Takođe u Galiji, u značenju gospodar, gospodarica, vođa/ i od ethniu dpyror naziva za

nert kao boginju, imamo sledeće izvedenice:

U Španiji: reka NERVION, blizu Galisije; zatim: -La Punta de Nerium, Nerga, blizu Vigoa na moru, Nerium, La Punta del Rocundo;

U Belgiji: reka Nerven - Nervii, stanovnici sadašnjeg Brebanta;

U Austriji: Neriques - Norici, stanovništvo blizu današnjeg Klagenfurta.

Inače boginja ETHNIU, vodena boginja Kamra, zvala se NER-ethniu.

Dakle, treća mogućnost je:

NERET (znači huču) + VA > NERETVA.

Okitrip · 15-11-2019, 03:49

Odg: Kelti

Morava

Jedno belgijsko pleme (klan) zvalo se Klan Morna i tako se pominju u najstarijoj pesmi ciklusa o heroju FINN-u. Henri Huber pretpostavlja da su to možda bili MORINI iz Pa-de-Kalea koji su i sami Belgijanci. U Vejlzu imamo dve reke: MOREN i MORIEN. Iako su Latini imali reč mare za more, to ne znači da su Kelti od njih uzeli tu reč; Kelti su znali za pojam mora svakako još mnogo pre no što su se sreli sa Rimljanima. Na velšanskom, kornijskom i bretonskom, more se kaže MOR, a na irskom: muir. Postoje dva britanska imena: lično ime britanskog kralja - MORI morski kralj i pleme MORINI y Galiji; raširena je i upotreba *mori, *MORI za unutrašnje vode i reke: (MURTENERsko jezero u Švajcarskoj); zatim, VINDMORA u Britaniji. Bio je i MORIDON u Španiji. U velšanskom rečniku imamo reč: nior-forwyn - u značenju: vila brodarica. Postoji i imenica morgamais - u značenju: ušće. Imenica MORWYN znači - devojka, devica.

Smatramo da su drevni Kelti imali svoj naziv za More, a da ga nisu stvorili u kontaktu sa Rimljanima, dakle mnogo pre nove ere, jer britanski Kelti su imali direktni kontakt sa Rimljanima tek negde početkom nove ere. Kelti su još mnoro pre toga bili glavni stanovnici Srednje Evrope i dolazili do mora ranije. Onda bi se moglo pretpostaviti da je ime reke Morave spoj keltskog sufiksa za reke: AVA i keltskog značenja imenice MOR; tako bi se moglo reći da je:

MORAVA spoj MOR plus AVA, gde je - ava sufiks za reku, a mor keltski prefiks za devojku. Dakle DEVOJKA-REKA.

MORRIGU, MORRIGAN je u Irskoj bila „kraljica duhova" i BOGINJA RATA.

Ako prefiks u našoj reci MORAVI shvatimo kao izvedenicu od imena irske boginje rata MORRIGU i keltskog sufiksa za reke - AVA, onda dobijamo naziv naše reke:

Mor MOR(IGU) plus AVA - MORAVA, u značenju BOGINJA REKE. Pošto često plavi, ona je ratoborna, pa je i hirovita i kraljica duhova, sve u isto vreme, istovremeno plahovita (nepredvidljiva) reka-devojka.

Simbolika boja u drevnoj velšanskoj i našoj junačkoj poeziji

Ovo o čemu će ovde biti reči samo je jedan kraći izvadak iz moje opsežne, još neobjavljene studije o simbolici boja u celokupno sačuvanoj keltskoj poeziji (što će reći: u kamrijskoj, gelskoj, bretonskoj i irskoj); dakle u najkraćim crtama o simbolici boja u staroj kamrijskoj poeziji, upoređenoj sa simbolikom boja y našoj staroj narodnoj poeziji, posebno onoj vezanoj za Kosovski ciklus.

Bogati keltski folklor, drevna keltska mitologija i nadasve zanimljiva i divna keltska pesnička tradicija, posebno se reljefno ispoljavaju u drevnoj kamrijskoj ili velšanskoj poeziji, u majstorskim stihovima naročite pesničke forme, eglin, u koju su uklopljene i njihove drevne poslovice. Tako, proučavajući fragmente Taliesina i Aneirina mi ujedno dobijamo i epsku i lirsku i gnomsku sliku starih Velšana ili Kamra. (Naziv `Velšani` dat je tom keltskom plemenu no pokrajini Vejlz, u Velikoj Britaniji, u kojoj su se oni naselili po dolasku na to ostrvo; međutim naziv Kamri (Cymry) je još stapijeg porekla i predstavlja naziv tog keltskor plemena, a značenje mu je: drugovi, prijatelji, tako reći rođaci. Veruje se da je i sam evropski naziv "kamerad" došao upravo od tog imena.)

Četrnaest, a i našim vekom punih petnaest vekova neprekinuta je pesnička tradicija. Počev od 6. v.n.e. kada su prvi put ti stihovi zabeleženi u sećanjima keltskih junaka, pa sve do danas, to je kulturno blago kakvim se malo koji narod može podičiti, i utoliko pre zaslužuje da mu se pokloni posebna pažnja.

Proučavajući te stihove, neposredno na kamrijskom jeziku (a ne na tekstu engleskog prevoda u kojemu oni mnogo gube od svoje maštovitosti i bogatstva), susretala sam se sa raznim i vrlo neuobičajenim izazovima, od kojih je jedan svakako bio i sledeći: kako tumačiti neke boje, kako shvatiti njihovu primenu u datom slučaju, i kako prevesti one epitete boja koji imaju drugačije, jedinstveno značenje u kamrijskom jeziku; a sve to neminovno obuhvata i sledeće pitanje: da li ima primera simbolike boja u kamrijskom jeziku i njihonoj drevnoj poeziji, slične simbolici boja u našem narodnom pesništvu?

O simbolici boja u keltskoj staroj poeziji, naročito u kamrijskoj, koliko mi je poznato, do sada nije posebno pisano u vidu studije, iako su boje za drevne Kelte imale vrlo značajnu ulogu u kultovima i mitovima. Jedan učeni Francuz, u svojoj briljantnoj monografiji o galicizmima (tj. keltizmima) u francuskom jeziku i celokupnoj evropskoj pa i svetskoj kulturi, naglašava da je izvanredni značaj boja kod keltskih naroda uticao i na stvaranje čitavog niza osobenih izraza, tako da je jedna boja počela da znači određeno duhovno ili duševno stanje. Otuda su i nastali izrazi koji se danas koriste u francuskom jeziku, a i y nekim drugim evropskim jezicima, pa konačno i u našem. Mi bismo dodali da akademik dr Milka Ivić u jednoj svojoj studiji govori upravo o sličnoj pojavi.

Pomenuti francuski stručnjak upozorava na sledeće izraze, koji su, po njemu, uzeti neposredno iz keltskog, tj. galskog, i preneti u francuski jezik: pozeleneti (u smislu postati zelen od zavisti), pocrveneti (u smislu: pocrveneti od besa), itd., tako da, kada se kaže: on je crven (u licu), znači: on je besan. Slične izraze imamo i mi u našem jeziku, što bi značilo da su koreni simboličkog značenja boja i u našem jeziku, u stvari, daleko prenošenje iz atmosfere keltskih jezika.

Od svih naroda i plemena koji su prokrstarili evropskim prostranstvima ili na njima spustili kotvu, ni jedan narod, ni jedno pleme, nije u prošlosti ostavilo tako dubokog traga u centralnoj Evropi kao što su ga ostvarila keltska plemena koja su ne samo prolazila južnim delovima Evrope, nego se i zadržavala i naseljavala u našoj današnjoj zemlji, i stvorila i jednu državu, `Civitas Celtorum` (Državu Kelta) na području današnje Srbije. I sam naziv našeg belog grada, Beograda, poznat ranije kao Singidunum, ima u sebi keltsku oznaku "dunum" (utvrđenje, tvrđava, grad), dakle naselje jednog plemena po imenu Singi, da i ne govorimo o drugim lokalitetima i posebno o rekama.

Stari Velšani (a ne Velši, i jezik im nije velški, nego velšanski, jer "velški" je pridev izveden od Well-sa (velška katedrala), a velšanski je pridev izveden od `Velšani') - čiji je mentalitet toliko sličan našem - odgovorili su - kao retko koji narod - na svoj konačni poraz pred bespoštedno nadirućim Anglima, pre 13 ili 14 vekova, na način vrlo sličan našem iz 1389. godine: njihov krvavi Kartret je ekvivalent za naše Kosovo.

Nikada ne priznajući poraz, kao ni mi na Kosovu, oni su svoje Kosovo, svoj Kartret, opevali kao legendarnu bitku duhovne pobede nad daleko brojnijim, ali ne tako uzvišenim i hrabrim neprijateljem, koji je nepozvan upao na Britansko ostrvo da porobi njihovu zemlju, nezasitan osvajanja kaogod i silna dušmanska turska vojska koja se slegla na Kosovo ravno da uništi srpsku državu.

Ma kako briljantni stihovi bili o Kartretu, mi ih ovom prilikom nećemo analizirati, niti ulaziti dublje u same razloge poraza (po drevnoj keltskoj junačkoj pesmi o Kartretu, poraz je nastupio zato što su sjajni bojovnici popili više medovine no što treba. Po nekim našim tumačenjima takođe je pronađen razlog, u narodu, za našu propast na Kosovu: noć uoči bitke i naši junaci bili su se vina podnapili.),

Zadržaćemo se ovde samo na simbolima boja, i to posebno na simbolici onih dveju boja koje su najučestalije u staroj kamrijskoj poeziji, a to su: bela boja i crvena boja, upravo kao i u našem narodnom pesništvu o Kosovu.

Stalni epiteti

Kao i u našem narodnom pesništvu, i u mnogim drugim narodnim poezijama sveta, tako i u drevnom kamrijskom, nalazimo stalne epitete, to jest ustaljene epitete, neraskidivo vezane za pojedine imenice. Takvi epiteti boja u mnogim slučajevima su isti, ili slični, kao u našoj narodnoj poeziji, pa se, u tom slučaju, glatko prevode na srpski: - "kosa bela" (Anonimni pesnik, god. 547.; - „Nortlandski kralj zlatan" (Ibid.), kao i kod nas u smislu: dobar; odličan kao u našoj pesmi: „Care Lazo, srpska kruno zlatna", i - „gavran crni" (Livarh Heu) - kao i u našoj pesmi; - „Prsti dugi beli", stalan su atribut Beidauka Crvenoga, kao što je i u našoj narodnoj poeziji grlo gotovo uvek „bijelo grlo" i kad je reč o grlu crnog Arapina; tako je, upravo, i kod Kamra, Bidauk Crveni, sav bio crven i koža mu beše crvena, ali prsti su mu „dugi i beli", jer to je ustaljeni epitet za prste u drevnoj keltskoj poeziji; - devojka je obično „belog lica".

("A golugon hwyr hirwyn y gul"), što ima ekvivalent u našoj narodnoj poeziji: "lica bijeloga". Devojka je uvek „bele puti" i „beloprsa", i "talasno-bela" (Davyd up Gwillym).

Jedan od stalnih epiteta je i „talas beli" u pesmi: „Gyfliw ac aryen awryd gynnyt", ili u prevodu: „Talas beli, u naletu blistav, penom se preliva"; ovde je boja pene preneta na zapenušani talas, pa na talas uopšte: dakle „talas beo" gde je bela boja stalan epitet talasa.

Jedan od stalnih epiteta u kamrijskoj staroj poeziji jeste i pridev „glas" koji znači: „zelen, plav, bledosiv", na primer: „A dan brid a mein glas" (u pesmi Celain Urien Rheged), dakle, kamen zelen, plav, bledosiv, tačnije u ovom slučaju: „kamen suri", upravo kao i u našoj poeziji: „kamen suri".

Na našeg Zelenka podsećaju i stihovi pesme u kojoj se atovi opisuju kao „Ruthion blaur", doslovno: „zeleni konji", što bi se lepo na naš jezik moglo prevesti kao: „I mnogi zelenko". Za razliku od našeg „sinjeg galeba" kamrijski galebovi su opisani kao "ar gwylein gwynnyd", naime: „galebovi beličasti"; sivu boju neki smatraju sličnom beloj. U ovom slučaju u središte naše pažnje dolazi činjenica da je klima u Vejlzu tmurna, sve je često vrlo sivo, siva je obala od surog stenja pokraj Bangora, od sivog mora do sivih bregova, tako da galeb, u poređenju ca okolinom, zaista izgleda beo. Naš galeb, na primer, upoređen sa divnim svetlim bojama Jadrana ne izgleda taklo beličast, nego sivkast.

Okitrip · 15-11-2019, 03:50

Odg: Kelti

Epitet beo

Kao i u škotskim starim baladama (dakle keltskim) beo, bela se javlja u stalnim epitetima („ruka mlečno-bela", "grudi mlečno-bele"), kao i u nekim narodnim baladama drugih evropskih naroda sa područja gde su živeli Kelti (na primer u holandskim: „ruke bele" itd.) I u drevnim kamrijskim stihovima pridev „beo", kao stalan epitet, posebno je vezan uz imenice delova tela; uostalom tako je i u našoj narodnoj poeziji gde se on, u toj funkciji, najčešće javlja u spoju sa sledećim imenicama: vrat, grlo, lice, obraz, prsi, ruke i čelo:

- Jagodice i bijelo lice;

- Crne oči i bijelo lice;

- Proli suze niz bijelo lice;

- Kukajući iz bijela grla;

- Ne sječe ih po grlu bijelu;

- Bijele nam malaksale ruke;

- Zasukala do b'jelih lakata...

a takođe i u kombinacijama sa imenicama: grad, pena, perje, dvor itd:

- Ispred grada bijela Kruševca;

- I u b'jelu pjenu obukao;

- Bela pena, bela crkva;

- Za klobukom bela kita perja...

Pridev „beo" kao stalni epitet u kamrijskoj staroj poeziji javlja se u određenim pridevskim sintagmama kao što su sledeće:

- Labudo-bela devojka (9. vek): „Kin buif aelan hetin gan

eiliv eleirsa";

- Beloputa dragana bela (12. vek);

- Beloobrazna devojka, ili be

ika devojka, kao „bijelo lice" ;

- Devojka beloprsa (17. vek): „A golygon hwyr hirwyn y grut";

- Devojka boje snega najbeljega (10. vek): „Kyfliw eiry grwynn gorwyt apynt";

„Devojka lepa boje pene" (12. vek);

- „Labudo-beli konji" (7. vek); kao u nas: „Pa odsjede od konja labuda";

- „Beli konji" ;

- „Devojka boje jagnjeta" (12. vek);

- "Devojka beloputa": „Kenes bymp o rei gwymp eu gwyn gnaud" ili y prevodu: „Ja imađah do pet moma mladih, i sve one behu belopute";

- „Labudoboji konji": „Gluystec llen lliw alarch";

- „Talas beli": „Gyfliw ac aryen awryd gynnt";

- „Voda bela": „Hwyeit yn klynn gwynn aches", a y prevodu: „Patka na vodi, voda bela"; takođe i bela boja iskazana predmetom čija je boja bela:

"Ogrtač boje labuda" (12. vek): „Llen lliw alarch",

- „Ruka bela" (9. vek): „Men y bu ureich wenn yn obennyt", a y prevodu: „Ty gde ruka bela uzglavlje mi beše", a kod nas: „Uze gospy na bijele ruke",

- „Grad beli, kula bela": „Y dref wenn rung Trenn a Thraual", kao i u našim narodnim pesmama: „bijela kula, bijeli grad"...

Međutim, postoji jedna značajna i bitna razlika između izvesnih (stalnih) epiteta u našoj narodnoj poeziji i u kamrijskom pesništvu. Naime, dok su kod nas ti epiteri uključeni u jednostavne pridevske sintagme, dotle su u drevnoj kamrijskoj oni u daleko većem broju slučajeva umetnuti u složene pridevske sintagme. Razlog tome je sledeći: keltski jezici, posebno kamrijski, vrlo su podesni za stvaranje složenica koje glatko teku i naročito su maštovite u njihonoj poeziji. Gotovo da bismo mogli da kažemo kako izvesne kamrijske pridevske sintagme stalnih epiteta u sebi sažimaju no dve naše, na primer: labudo-beli konji (konji beli, konji kao labud). Ili jedan drugi primer iz keltske, ovoga puta škotlanđanske, balade: grudi mlečno bele (grudi bele, grudi boje mleka) itd.

Stalni epitet „beo" specifične simbolike

Pored navedenih stalnih epiteta koji konkretno označavaju stvari upravo onako kako ih mi već na prvi pogled uočavamo, u velšanskoj drevnoj poeziji javljaju se i stalni epiteti koji za ne-Velšane, ili šire: nekeltske narode, imaju posebno značenje.

Potrebno je izvrsno poznavanje stare keltske istorijei drevnih keltskih običaja da bismo mogli pravilno da razumemo upravo maštovite epitete.

Pridev „beo" u stalnom spoju sa imenicom, kao što smo već videli, upravo označava da je neka devojka beloputa, da je be

ika itd. Međutim, ako se taj pridev javlja kao stalni pratilac imenica vezanih za rat i ratnike onda mu je značenje drugačije. Da bismo to objasnili moramo se prisetiti značajne činjenice: drevni Kelti, gordi kao i njihovo pleme Skordi, skordisci (Sgord - gord), hrabri i odlični borci, spretni i neustrašivi, u rat su odlazili nagi (samo sa korkom oko vrata), a telo, lice i kosu premazivali su belim mazivom, bojom od kreča (kosu su izbeljivali), tako da su svojim avetinjskim izgledom plašili neprijatelja (a možda im je to mazivo služilo i kao neka vrsta dezinfekcije ukoliko budu ranjeni; ovo je samo pretpostavka), pa bi taj dušmanin često napuštao bojište i ne dočekavši pravi okršaj. Međutim, ukoliko bi i dolazilo do ljutog boja, Kelti su, u najstarijim vremenima, gotovo uvek bili pobednici. Tako je pojam beline postao nerazdvojiv podsetnik na pobedu.

Kao primer navešćemo početak drevnog epa „Bitka za Gven Istrad", u kojemu su Kamri pobednici:

„Ljude sluđene gledah u hordama ratničkim,

I kada svanu jutro meso raskomadno;

Ugledah mrtve one što pređoše granicu.

Vika pomamna, strašna, gromka mogla se čuti;

Na samom Gven-Istradu neko opazi tada

Utvrdu slabašnu vrlo i ljude iscrpljene.

U zalivu ja videh borce okrvavljene

Gde polažu oružje pred belim vođom

Želeći mir da sklope, jer put im presečen beše.

Međutim, pravi prevod treba da bude: pred obeljenim vođom, vođom čija je kosa, kao i telo, obeljena. (Vrlo umesnu primedbu u tom smislu dao mi je profesor dr Miljan Mojašević koji je sa interesovanjem pratio moje usmeno izlaganje o ovom problemu; on me je upozorio upravo na taj pridev izveden od glagola 'obeliti', na čemu sam mu posebno zahvalna.) Vođa je, dakle namazan ratničkom belom bojom, bojom pobede. U navedenim stihovima on je zaista pobednik kojemu se neprijatelj klanja, neprijatelj koji je, kao horda, upao u njegovo kraljevstvo. Međutim, da bismo našem čitaocu adekvatno dočarali, a u duhu naše narodne poezije, isto toliko junačke, hrabre i živopisne, tu ratničku situaciju nad kojom, kao neki paganski bog, vlada vođa kamrijski, s pravom bismo pomenuti stih mogli pretočiti u naš jezik na sledeći način:

„Gde polažu oružje pred vođom pod oružjem", na taj način lepo istakavši kontrast između pobeđenog i pobedioca.

U istom smislu susrećemo se sa "kosom belom", to jest „kosom obeljenom" poginulog vođe Urajena za kojim nariče njegov bard (pesnik - pevač):

„Za me radosti nema

ako se on ne vrati,

obožavan pre puta

na kojem mačem vitla,

ako mu kosa bela... (Ovde dakle: obeljena)

leži na odru kobnom (Talijesin Urajenu).

Ni ovde nije akcenat na sedoj kosi; koca mu je obeljena kao i vođi u prethodnoj pesmi, dakle obojena ratničkom bojom pobede, jer, kako predanja kažu, stari Kamri nisu bili pobeđivani: njih žive tada nikada nisu zarobljavali. Ovde je boja pobede vezana za nepobeđenog vođu, jer on je mrtav samo za carstvo zemaljsko koje je „od malena carstvo, a nebesko uvek i doveka". Upravo ta veličanstvena simbolika bele boje u pesništvu drevnih Kamra jeste ujedno i najubedljivija spona, paralela, između njihove i naše junačke poezije. Kao i na našem Kosovu, tako su se i oni, kao i naši preci, priklonili carstvu nebeskome. U evropskoj poeziji, u narodnom pesništvu, teško da bismo mogli naći ovakve primere pobede nad smrću, pobede mrtvog junaka nad živim dušmaninom. Tako isto kada keltski narodni bard peva o Kindelanu Belom, on peva o Kindelanu Pobedniku.

Bela i crvena kao dve najznačajnije boje

Kad naš narodni pesnik opisuje hrabrog vojnika, on ga opisuje u belom:

„Pod pazuhom klobuk svile bele,

Za klobukom bela kita perja",

kao da u mašti gleda budućeg pobednika; a kada i taj vojvoda pogine u boju na Kosovu, u ratu ka kojemu hrli da bi spasao Srbiju, i on će, kao dični Kamri, pobediti ovozemaljsko carstvo i tom pobedom zaslužiti carstvo nebesko.

Možda bismo u ovom slučaju pomenute kamrijske stihove mogli u naš jezik preneti na sledeći način:

, Ako mu kosa, bojom pobede ukrašena,

na odru sada leži?"

Za jednu ženu - borca (za koje ne znamo da li su bile obeljene), koje su u rat često odlazile sa muškarcima da bi spasle svoje ognjište u svome otadžbinskom ratu, epitet beo takođe označava pobedu. Tako se u toj keltskoj poeziji govori o Beloj Lavici sa Severa, dakle o ženi - borcu nepobeđenoj.

U epsko-lirskoj kamrijskoj pesmi pod naslovom "Livarh Heu", bard luta usamljen i nesrećan, bez svoga voljenog gospodara zaštitnika, noseći o boku njegovu glavu (da bi je sačuvao, jer Kelti su verovali da je duša u glavi, i glavu nipošto ne smeju predati neprijatelju):

Kod nas

„O boku nosim glavu

Urajna velikodušnog

što vojsku predvođaše.

Na grudima mu belim

Sad crni gavran sedi."

„Ogrtač boje labuda" (12. vek): „Llen lliw alarch",

• „Ruka bela" (9. vek): „Men y bu ureich wenn yn obennyt", a u prevodu: „Tu gde ruka bela uzglavlje mi beše", a kod nas: „Uze gospu na bijele ruke",

• „Grad beli, Kyla bela": „Y dref wenn rung Trenn a Thraual", kao i u našim narodnim pesmama: „bijela kula, bijeli grad"...

Međutim, postoji jedna značajna i bitna razlika između izvesnih (stalnih) epiteta u našoj narodnoj poeziji i u kamrijskom pesništvu. Naime, dok su kod nas ti epiteti uključeni u jednostavne pridevske sintagme, dotle su u drevnoj kamrijskoj oni u daleko većem broju slučajeva umetnuti u složene pridevske sintagme. Razlog tome je sledeći: keltski jezici, posebno kamrijski, vrlo su podesni za stvaranje složenica koje glatko teku i naročito su maštovite u njihovoj poeziji. Gotovo da bismo mogli da kažemo kako izvesne kamrijske pridevske sintagme stalnih epiteta u sebi sažimaju po dve naše, na primer: labudo-beli konji (konji beli, konji kao labud). Ili jedan drugi primer iz keltske, ovoga puta škotlanđanske, balade: grudi mlečno bele (grudi bele, grudi boje mleka) itd.

Okitrip · 15-11-2019, 03:50

Odg: Kelti

Crni gavran je zloslutan, i u ovom slučaju znači crnu sudbinu, ali „grudi bele" nisu samo kontrast crnom gavranu, nego, a tu i jeste poenta, grudi ratnički obeljene, grudi velikog borca koji se bori i protiv sudbine; ali sada su te pobedničke grudi mrtve, i, da ironija bude veća, jedna najobičnija ptičurina, gavran, na njima se šepuri; no to je samo prividno. Vogatstvo značenja, simbolika bele boje, ovde je gotovo neprevodiva; da li bismo sebi mogli dopustiti slobodu da pomenuti lakonski stih preobrazimo u sledeću mogućnost na srpskom jeziku, da bismo dobili najbliže moguće značenje:

„Na grud'ma pobedničkim sad crni gavran sedi"?

U „Gododdinu" gde je reč takođe o ljutim bojevima, upada nam u oči jedan stalan epitet uz imenicu „koplje", pridev koji se često javlja u tom spoju:

„Gwyngalch a preadryllt", naime „koplja bela", tj. obeljena. Ta bela koplja nisu načinjena od kakve bele mase ili belog drveta; to su uobičajena metalna koplja, samo su premazana belom bojom, ratničkom, tj. pobedničkom bojom, što znači da su sada upotrebljena u cilju borbe:

„Koplja im bela (tj, obeljena, prim. P. K.) behu,

Mačevi s oštrice čet'ri

Pred Minidog Minivaura četama napadačkim". U originalu: „coch eu cledyuawr na phurawr".

(Pripadnnci nekih keltskih klanova, posebno Škotlanđani, premazivali su se plavom bojom: „Kej Vin i Laheu nekada boj su bili Zamasima oštrim kopalja mnogih plavih". Međutim Kamri su bojadisali u belo.)

Da se ponovo vratimo beloj (pobedničkoj) boji drevnih velšanskih boraca i da nađemo jednu paralelu sa njenim simboličkim značenjem koje je, možda, našlo odjeka i u našoj narodnoj poeziji vezanoj za Kosovo. U antologiji narodne poezije za koju je pesme sakupio i odabrao akademik, profesor dr Miroslav Pantić, u jednoj narodnoj pesmi koju je zapisao jedan Bokelj, reč je o sinovljevom grobu na Kosovu, i taj grob je nazvan: „B'jela raka".

Taj stih tumačimo ovako: bijela raka jeste raka borca, dakle pobednička. Pesma je zapisana u 17. veku i u njoj se roditelj priseća „bele rake" svoga sina koji je pao u boju na Kosovu. Tumačenje bi ovde bilo sasvim u duhu kamrijske upotrebe epireta „beo"; ti stihovi veoma mnogo podsećaju na one keltske koje smo upravo analizirali. Raka ni u kom slučaju nije bela; značenje je i ovde preneseno. Belo je ovde pojam čistote i pravednosti, ali istovremeno i simbol pobede nad smrću i izdizanja carstva nebeskoga iznad carstva zemaljskog, na način kao i u analiziranim pesmama drevnih Kamra.

U jednoj srpskoj našoj narodnoj pesmi koju je zabeležio pokojni profesor dr Vladan Nedić, a koja potiče iz Crne Gore, vojnu koji ca vraća iz ratnog okršaja, upućuju ovakvo pitanje: „Trepte li mu bandijere, sve bijele...?."

Ponovo je reč o beloj boji kao boji pobede, jer tu očekuju povratak saplemenika-pobednika. Dakle, i u ovom slučaju, bela boja u našoj junačkoj narodnoj poeziji predstavlja simbol pobede, što je, ako izuzmemo kamrijsko drevno pesništvo,verovatno usamljen primer u narodnim poezijama evropskih naroda.

Crvena boja

Uz belu boju, crvena je najznačajnija boja u kamrijskoj pa i našoj narodnoj poeziji, iako se crvena boja ni u jednoj ni u drugoj ne pominje tako često.

U kamrijskoj poeziji, kao i u drevnoj irskoj, crvena boja označava bes, ratničku srdžbu hrabrog i nepokolebivog keltskog borca. Kada bard, opisujući stanje na bojnom polju, kaže da je video „crvene ljude" pre Gereintovog juriša („I ljude crvene videh pre Gereintovog juriša"), To onda znači da su oni bili crveni od ratničkog žara. Ali, kada u pesmi „Gorhoffedd" (Zanos) bard opisuje šta je sve video za vreme ljute bitke, onda crvena boja predstavlja žestokog ratnika, Rudhlan-a (što će peći Rujnog), ali i osvetničke, krvave mačeve:

„Mač moj je krvav i pomaman u boju,

U ratu s Englezima junak

se ne sakriva...

Ja videh tu Rujnoga (Rudhlana), plameni talas Ovaina,

I leševe skvrčene i mačeve crvene,

I brzu predaju videh..."

Prvi epitet, „krvav mač" znači upravo to da je mač umazan krvlju u oštrom boju; Rujni (u originalu Ruthlan), je junak crvena lica i kose, ali naziv, koji je dobio, znači i -besan u boju, žestok ratnik. Tako izraz „mač duboko obojen", očigledno crvenom bojom, nije, u stvari obojen, nego je strahovito žestok u borbi. Dakle pored prvobitnog značenja, epitet „crven" još češće ima značenje žestoke borbenosti.

Zato se, u izvesnom broju slučajeva, bela boja javlja upravo uz crvenu, kao na primer u staroj irskoj prozi gde se zajednička keltska boginja rata, Morigan, sveti Kukulainu usred borbe, kada on ostaje sam. Sva je odevena u belo (ratnička boja, boja pobede, i ona je obeljena kao i kamrijski borci) i sa belim lancem od „bele bronze", a predstavljena kao „lisica" (dakle, crvena), što će reći kao ljuta ratnica.

Jedna žena-ratnik u keltskoj poeziji se takođe opisuje kao „crvenooka žena".

Tako i Craobh Ruadh, Crveno Drvo, u irskoj mitologiji ima dvostruko značenje: crveno drvo, ili žestoko ratničko drvo, ili krvavo drvo. Kroz uzajamne uticaje neki mitovi postali su zajednički i za Irce i za Kamre.

Zanimljivu paralelu u vezi sa epitetima beo i crven možemo naći i u našoj narodnoj poeziji; na primer u pesmi „Miloš u Kosovu" postoje sledeći stihovi:

„(Odgovara silan cap Murate):

Otiđite preda njih u polje,

Pak prostrite tri čohe velike,

Jednu čohu prostrite crvenu,

Drugu bjelu, a treću zelenu.

Kada sluge konje naćeraju

Ako idu da s nama ratuju

Hoće sve tri nogam' pogaziti..."

Pošto je narodni pesnik navedene stihove stavio u usta sultana Murata koji slugama naređuje da prostru tri čohe: crvenu, belu i zelenu pred srpsku vojcky, to je, u stvari, on pred nju istakao simbole svoga ratništva, simbole svoje pobede i simbol samog islama, pa je dodao: ako idu (oni, Srbi) da s nama ratuju, „Hoće sve tri nogam' pogaziti.", dakle oni (Srbi) pod noge će baciti i vojnu veštinu Turaka (crvena boja), i njihovu, tursku, buduću pobedu (bela boja), i samu islamsku veru. Iz daljeg teksta iste naše narodne pesme čitamo sledeće Muratovo tumačenje:

„Ako nose od gradova ključe

I harače od sedam godina,

Crvenu će čohu pregaziti

I crvenu i čohu bijelu,

A zelenu na koplja dignuti."

Dok prvi navedeni odlomak govori o tome da „Srbi idu da ratuju", pa zato gaze turske simbole, ovaj drugi odlomak ističe suprotnu situaciju; „ako nose od gradova ključe", znači to je situacija predaje koju Murat predviđa u tom slučaju Srbi će pogaziti crvenu čohu, dakle položiće oružje, pogaziti svoju pobedu (bela čoha), visoko će uzdići zeleni barjak, simbol islama.

Dakle na vrlo mudar i maštovit način naš narod ni pesnik govori o mogućnostima rata i mogućnostima predaje. Znamo da predaje nije bilo na Kosovu ravnom.

Na taj način simbolika bele i crvene boje, i u ovom slučaju, pokazuje se istovetna i u našoj junačkoj epici u drevnoj junačkoj poeziji Kamra.

Još neki stalni epitet boja.

Od stalnih epiteta pojavljuju ce još i epitet „zlatan" (već spomenuti „zlatni kralj" i „zlatna strast" - ar berw eur):

„Zapadoh u borbu koja me zateče,

I čežnju, dugu, prirodnu,

Zbog Nansi lepe kao cvet jabuke,

U strast zlaćanu, jezgro greha mog."

„Zlatan kralj" i „zlaćana strast" ovde znače: izivanrdanan kralj i izvanredna strast, divan kralj i divna strast...

Srpska reč uklesana u kamenu pre dva milenijuma

Okitrip · 15-11-2019, 03:51

Odg: Kelti

Epiteti boja koji nisu stalni epiteti i čija je simbolika zamršena. - Briljantna pohvalnica. - Prizrenska trodelna višejezična nekropola stara 2.000 godina. - Spomenik ostao na obali nabujale Bistrice posle njenog povlačenja u korito. - Polagano rasvetljavanje teksta sa nekropole. - "Praotcem". - Kako je dešifrovan natpis na kome su keltske, hebrejske i jedna srpska reč.

Nedavno, kada se nabujala prizrenska reka Bistrica vratila u svoje korito, ostao je, na njenoj obali, trodelni kameni spomenik koji je kasnije prenet u prizrenski Muzej. Reč je o trodelnoj nekropoli koja se danas čuva u dvorištu Muzeja i koju do danas niko nije naučno obradio. Lično sam videla taj spomenik i, zahvaljujući gospodinu Đoki Stojčiću, tadašnjem našem ministru kulture, dobila sam najpreciznije moguće dubinske snimke te nekropole, i sada, posle dužeg, podrobnijeg, izučavanja, mogu da izjavim sledeće. Prvi put je ta nekropola spomenuta u jednom članku, Prizrenska enigma, objavljenom u naučno-popularnom časopisu Galaksija (decembar 1991, na strani 79), ali autor tog članka, Radomir Milojković, nije mogao da identifikuje taj spomenik. Naglasivši da je tu, očigledno, reč o spomeniku na više jezika, ali se ne može odrediti kojih, pa sadržina ostaje nepoznata, priložio je i tri skice nacrtane rukom njegovog prijatelja, i pozvao čitaoce ili stručnjake da pomognu da se ta zagonetka reši.

Nisam arheolog, ali me je spomenik zainteresovao zbog njegove jezičke strane. Odmah mi je palo u oči da se tu radi o vulgarnom latinskom, zatim (sudeći no hebrejskom alfabetu) o hebrejskom i, verovatno o nekim drevnim keltskim toponimima. Ova poslednja pretpostavka mi je bila najvažnija.

Dobivši podatke o vremenskom rasponu u kojem je spomenik nastao (gospođa profesor Mirković iz odeljenja za epigrafiju sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, odredila je starost tog spomenika no stilu i ukrasnim znacima kao delo nastalo u rasponu od 1. do 3. veka nove ere), i zatim se konsultujući sa hebrejskim lektorom, Urijem Pazom, sa Odeljenja za orijentalistiku Fi

oškog fakulteta u Beogradu, kao i konsultujući postojeću naučnu literaturu o keltskim spomenicima i toponimiji, uključivši tu i rečnike keltskih jezika koje posedujem, pristupila sam polaganom rasvetljavanju teksta sa nekropole.

Tokom analize, oduševio me i začudio podatak da se, na trećem delu nekropole, u drugom redu, nalazi latinicom uklesana stara srpska reč: PRAOTCEM, koja pobliže označava vlastitu imenicu: ARON. To je jedina slavenska/srpska reč/imenica/ koja se, usred latinskog i hebrejskog jezika, nalazi na ovoj nekropoli, i to: skoro 2.000 godina staroj. Da li je to, zaista prva srpska reč zabeležena na tlu našeg današnjeg Prizrena? Dr B. Mihajlović, profesor staroslovenskog, Univerziteta u Novom Sadu, oduševio se i potvrdio ispravnost moga mišljenja i tumačenja.

Posebno je pitanje otkud ova imenica, i to u obliku uobičajenom za staro vreme: PRAOTCEM? Na uveličanom snimku vidi se da je tu slovo "T", ali mu je vodoravna crta delom izbrisana; dakle, zaista: PRAOTSEM.

U tekstu ima, na više mesta, uspravnih crta koje popunjavaju praznine, tako da bi celokupan tekst izgledao skladnije. (Hpp. I ARONI). Upravo to hebrejsko ime ukrašeno je sa takve dve uspravne crte. Samo hebrejsko ime ARON označava praoca, dakle upravo ono što je rečeno na srpskom jeziku. Ko je mogao da sastavlja takav tekst nekropole? Očigledno, reč je ovde ili o više učesnika u sastavljanju teksta spomenika, ili o jednom jedinom, ali očigledno vrlo učenom, koji je osim latinskog i hebrejskog, poznavao i stari strpski. Ostalo je da o tome nagađamo, ali činjenica je: imenica srpska: PRAOTCEM, u starom obliku, ovekovečena je u tom kamenu.

Kada su Srbi prvi put bili u našoj današnjoj (a možda i davnašnjoj) zemlji? Najnovija istraživanja sve više pomeraju unatrag u vremenu njihovo, naše, prisustvo u ovom kraju sveta. Ja sam to naše prisustvo otkrila više puta u tesnoj vezi sa boravkom Kelta u našim krajevima.

Bilo kako bilo, ostaje činjenica: PRVA SRPSKA REČ (IMENICA) na našoj teritoriji javlja se, uklesana na kamenu, gotovo pre 2.000 godina, i to y vreme kada se javlja i PRIZREN (opet slovenski, srpski naziv), od glagola koji znači „gledati" „zreti, prozreti", (im. - zenica oka), a koji je istog značenja kao i, sa njim povezani, MIZURN, keltski - „zenica oka, gledati". Tako se još jednom naša kultura i jezik povezuje sa keltskim.

MIZURN - po inicijalnoj mutaciji: M, mh>P, dakle: PIZURN > PIZem > - metatezom: Prizren. U Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb, JAZU, 1973, Petar Skok daje sledeće objašnjenje uz imenicu PRIZREN „zjenica", „oko" (Skok, III, str. 661). Dakle, u, istom značenju kao i kamrijska, tj. velšanska reč: Mizurn - (tako se čita, a piše se: miswrn, čita se mizurn, u značenju „vizir, vizor", dakle povezano sa okom, viđenjem. (Y Geiriadur MAWR Cynhoeddwyr, Cyf, Abertawe, Gwasg Gomor, Llandysul, 1981, str. 233).

Keltske reči

Na pomenutom trodelnom prizrenskom spomeniku nalaze se sledeće keltske reči (pojmovi):

LMED... verovatno skraćenica od LIM...

LIM - služi kao koren, isto - LINN y značenju - voda, bara, jezero; npr. Lemann, Limpne river y Bel. Britaniji. U Vejlzu ima bar 12 jezera ca „Lyn" u istom značenju; takođe LIMAN, ilym, Ilymin - kao potok.

Mislim da se navedena skraćena reč u tekstu odnosi na reku, tj, Bistricu pokraj Prizrena;

Nimea - glavni grad francuskog departmama Gard, Nymet na tri mesta u Devonu.

NIMIDUNNus - latinizovana verzija NIMIDUN-a (ovde je muškog roda):

NIM - neim - sveto meto, svetilište;

Drunemeton - opšte svetilište Kelta;

CAR - „placito", pris au sens de „agreable", cher. Les noms Gaulois en

CARO, latinises en Carus.

SEPT - klan, naziv se odnosi na plemena ili porodice u Irskoj - „udruženi potomci davno umrlog pretka"

- RORAC (F.), naziv mesta - mesto sahranjivanja, yjedno i naziv mesta na kome su sahranjeni irski kraljevi - Fermay Kings u Irskoj.

Hebrejske reči na trodelnoj nekropoli u Prizrenu

Na trećem delu nekropole stoje sledeće hebrejske reči:

ARON - u opšte poznatom značenju: praotac.

Sedam redova na ovom spomeniku (tj. redovi 4- 7) su na hebrejskom, i kako ih je dešifrovao lektor za hebreistiku na Odseku za orijentalistiku Fi

oškog fakulteta u Beogradu, gospodin Uri Paz, oni nešto modifikovani znače ovo:

(potomci) će (koji su, tu sahranjeni uveseliti ga);

Grubo preveden tekst na sva tri nadgrobna spomenika znači, otprilike, ovo:

1.

POSI IDO

NIUS I BITA

ŽIVLJAHU....

NA RECI

UPRAVO ZAJEDNO UMREŠE...

2.

SEPT IM PIT

ŽIVLJAŠE U NIMI

DUNUMU

OTAC SINO

VA MILIH

3.

ARON

PRAOCEM

ŽIVLJAŠE...

UNUCI... (Potomci)

će ga

uveseliti

(sahranjenina ovom

(starom) mestu sahranjivanja (groblju)).

Zaključak i pretpostavke

Stari, od ovih ovde sahranjenih, najstariji, ARON, verovatno vrlo imućan jevrejski trgovac koji je svakako znao i latinski, pa i staroirski, možda i staroslovenski, tj. srpski, mora biti da je bio istaknut no svojoj učenosti. On je svakako jedan od najstarijih Jevreja koji su dolazili u ove krajeve. Verovatno je imao i potomke ovde rođene iz mešovitih brakova. Ako BITA stoji za žensko ime (a na spomeniku br. 2 dva su lika, očigledno: muški i ženski; ona bi mogla biti Bituržanka, tj, iz plemena Bituržana, keltskog plemena. Da su živeli upravo tu gde su i sahranjeni, vrlo je verovatno, jer upravo tu je reka prizrenska, naime BISTRICA.

Na spomeniku sa ružom na vrhu, stoji: Sept Pit. SEPT kao što ce u Skitovom rečniku navodi, pripadalo je određenom irskom plemenu; on je jedan od potomaka davno umrlog pretka. Mesto sahrane koje ce pominje na trećem spomeniku - RORAC je neko staro groblje koje nosi isti naziv kao mesto na kome su sahranjeni irski kraljevi u Irskoj.

Dakle, po svemu sudeći, ovde je reč o praocu Aronu, Jevrejinu i, verovatno, jednom od predaka ljudi i žena koji su Kelti kao i oni u Irskoj. Oni su svi plemenita roda. Na trećem spomeniku ce pominje i "AUR" što na keltskom, irskom, znači - zlato, a to bi upućivalo na plemenito poreklo i još više na bogatstvo.

Tako su se na kamenom spomeniku od pre skoro 2.000 godina zajedno našle srpske i keltske reči, što već i samo po sebi govori o srpsko-keltskoj životnoj paraleli.

Paralela jednog te istog naroda.

Miloš Crnjanski

Britansko-balkanske veze: Veze u preistoriji

Objavljeno prema: Catena mundi. Knj. 1

Iako se to čini neverovatno, već u preistorijsko doba bilo je veza, između Balkanskog poluostrva i britanskih ostrva. Na te veze prvi je skrenuo pažnju, u Engleskoj, prof. Gordon Čajld

Te veze, naročito je isticao, za vreme rata, biolog prof. Helden, sin čuvenog ministra vojnog iz prvog rata. Prof. Haldane bio je još poznatiji marksist, nego prof. Čajld. U jednom svom popularno pisanom članku on je čak britanska ostrva obeležio kao "kolonije Srbije" u preistorijsko doba. Zbog te butade bio je jako kritikovan od najpoznatijeg arheologa Engleske. Prof. Haldane napustio je Englesku, davši jednu vrlo oštru izjavu protiv svoje otadžbine.

Okitrip · 15-11-2019, 03:51

Odg: Kelti

ajedničku kulturu Balkanskog poluostrva i britanskih ostrva, u preistorijsko doba, naročito je podvukao, u ozbiljnoj literaturi, irski arheolog, prof. Macalister. Kao metropolu te kulture u preistorijsko doba označio je Vinču.Uveren je da u preistorijsko doba postoje, vendske, substrate u stanovništvu britanskih ostrva. Ilirske je prvi naslutio, kao što je poznato, prof. Novotni.

Te veze ilirske, u preistorijskoj umetnosti, priznaje i pomenuta Jakuetta Houks, kao i poznati autoritet u arheologiji britanskoj, njen bivši muž, prof. Christopher Havkes.Kao i poznati arheolog Indije prof. Stjuart Piggot.

Svi oni priznaju najranije, ilirske, tragove u preistorijskom dobu britanskih ostrva. Te veze imaju i svoju literarnu prošlost koja, u stvari, nije nova.

Već i nekoliko antičkih istoričara pominjalo je veze između britanskih ostrva i nekih, danas slavenskih, krajeva Evrope. Naročito Rusije. Tacit, u svojoj knjizi o Germaniji, kaže, je da jezik, kojim se govori na obali Baltičkog mora, tamo gde stanuju Aesti, sličan jeziku kojim govore Britanci. A geograf Strabon nalazi da su institucije na britanskim ostrvima, slične samotračkim.

Na toponimiju koja nesumnjivo seća na skitska, ilirska, vendska, imena mesta.

Kuriozitet je da su već hroničari srednjeg veka primetili to. Ti hroničari su zastupali tezu da je stanovništvo britanskih ostrva poreklom iz Skitije, današnje Rusije i sa Istoka. U takozvanoj Anglosaksonskoj Hronici, se kaže, da su preistorijski stanovnici britanskih ostrva poreklom iz Armenije. Isidor iz Sevilje, u V kaže veku, da su preistorijski stanovnici Škotske, Picti došli iz Skitije. Bede, u svojoj istoriji anglijskog naroda, i anglijske crkve, ponavlja Isidora. Kaže: Cente Pictorum od Scithia.

Ta teza zastupala se, sve do vremena kraljice Viktorije, u Engleskoj, i naučnoj i u popularnoj literaturi. Valter Skot Romantik zastao je pred istovetnim običajima gatanja iz plećke kod starih Škotlanđana i Afgana. Istoričar Pinkerton je verovao da su keltski sveštenici, Druide, isto što i Bramini indijski. Robert Munro da su Škoti bili Skiti.

Moderna arheologija, razume se, pre prošlog rata, odbacila je sve te teze, kao legende. Te sličnosti su protumačene kao zbor legendarnih ostataka iz lingvističkih, eponimičnih, predanja, kod starih Škota, kod starih Velšana i starih Iraca, ali ne kao arheološka fakta.

Zanimljivo je, međutim, da je savremena arheologija u Engleskoj mnogo šta, tih iz teza, morala da ponovi, kao naučna fakta. Na primer tu tezu o vezama između preistorije britanskih ostrva i Skitije.

Za vreme prošlog rata, na primer, ta nova zvezda engleske arheologije, pomenuta gđa Jakuetta Houks, u pitanju naseljavanja britanskih ostrva u preistorijsko doba, zastupa tezu imigracija iz Bretanje i Vandeje (Vandeja) u Francuskoj. A za te došljake, izričito, kaže, da su bili, Veneti, i Iliri

Okitrip · 15-11-2019, 03:53

Odg: Kelti

KELTI U NAŠIM REKAMA

Trag Kelta (Srba), u imenima britanskih reka i ostrva, nije mnogo poznat u javnosti, ni na britanskim ostrvima, van krugova arheologa. Taj trag, međutim, zaslužuje pažnju i naših arheologa.

Evo kakva sam imena nalazio u arheologiji Škotske, Engleske, Irske, Velsa, u keltska i antička vremena, na i antičkim, geografskim kartama britanskih ostrva: Liig, Beaching, Dine, Drem, Murav, Cegin, Cethen, Don, Limina, Voian, Vechan, Lagan, Tama, Idris, Lab, Vltave, Thaia, Malena, Mahno, Nen, Vedra, Sochan, Prosen, Braid, Iscir, Tuessis, Bar, Bah, Dobronos, Bingos, Peukh, oboka, Tolka, Stour, Vaia, Temza, Nith, Buna, Mur, Dervent, Ram. U potoka imenima, na primer: Tromie, Malkie. I za osnovca u arheologiji ta imena moraju biti zaprepašćujuće srpskofona.

I pored latinskog prepisa o izvorima i na geografskim kartama i u hronikama, običnom analizom, svaki će naći odgovarajuća imena, sinonime čak i za ta imena u našim rekama, od starina. Na primer: Liig, istim sa značenjem, keltskim, u našem Ljigu. U starovelškom je protumačen kao "utoka reke koja je blatna". Pored reči te, za utoku, na antičkim kartama, ovde, javlja se i "USC". Protumačeno je kao sinonim za istu hidrografsku pojavu, za Ušće. (I ako jedan britanski arheolog predlaže, baskijsko, alarodijsko, tumačenje, jasno je da je kod nas ostavila ta reč keltski trag.)

Beaching, Vardanos, javlja se na kartama već u Skitiji, Južnoj Rusiji, u varoši blizini Kerč. Kao i u Kubanu. A nalazi se docnije u Makedoniji. Koren tog imena je keltski. Za vodu.

Drem, Murav, imaju sinonime srpskim u-slovenskim Murama, Morišima, Mravama. Limina je latinizirani sinonim za Lim. Rečica u Kentu. Bojan Irski ne treba tumačiti ni. Veshan, i Vechan, su protumačeni u britanskoj keltskoj toponimiji kao hladne reke. Kao i naš Zvechan. Lagan sam Tama su, bez daljega, upadljivo slavofoni.

Idris je ostavio ime jednoj reci Istre. Laboratorija je poznato ime slovenskih reka. Je Vltava Vltava. Česka je eminentno keltska zemlja u preistoriji. Nen ima traga u Dalmaciji. Prosen, u Brit V. protumačen je kao senovit - senke, a ima ga tako i u Sloveniji. Iscir je ostavio trag u Bugarskoj. I u imenu Dunava. Tuessis je Tisa. Grčki Pathisos. Nosite Vedra su jasno slavofoni i, a nemaju anglosaksonskog tumačenja. Sochan je naša Soča. Dobronos nema tumačenja saksonskog.

A slavofoni su, naročito za Ruse, Birgos i, i i oboka Tolka. Peukh je pek, zlatonosni, Pek. Tako je protumačen i u Engleskoj. Stour i Vaia su zanimljivi u Slovačkoj. Javljaju se u reči i imena reka: Vah, Gvai, Uaj. Nith, keltski je protumačen kao virovit (virrling). Nalazi se u našoj reči za vir, a isto tako je sačuvan i u Srbiji, kao i Nesa, Nesae, Nith, Niš, danas Nišava. Buna, Bana, Bonatia, u staroj Irskoj, je ostavila traga u korenu reka i kod nas, kao i Bojan. Murev, Muravia, ovdašnja, u imenu slavenskih reka na više mesta. Murev je, na primer, utoka u Varar, već kod Ptolomeja. A Morava je zapisana tako u Češkoj već godine 822. I Dervent Ram, nisu samo slavofoni, nego ih ima i u Bosni, eminentno keltskoj zemlji u preistoriji.Keltski koreni u nazivu svih tih reka, u Evropi, iz preistorije, sami po sebi možda i ne bi bili toliko čudnovati za nas, kao substrat. Ono što je začuđavajuće, to je njihova jaka slavofonost. Ako se uz ta imena reka na britanskim ostrvima (naročito u Škotskoj) prosto ispišu imena naših reka, uopšte slavenskih reka, počev od Herodota, rezultat je još čudniji. Ister, Boristhenes CA, ca Tanais, ca Don, nalaze se i u Škotskoj. Evo primer na, kako imena naših reka, staju pored ovih na britanskim ostrvima iz keltskog doba: Mur, Sora, Kokra, Sutla, Sana, Una, Korana, Idris, Soča, Dragona, Drava, Dobra, Koritnjača, Krka, Koruna, Arsa , Vipava, Lika, Cetina, Ukrina, Spreča, Lim, Drim, Isker, Osma, Vid, Lab, Karaš, Tamna, Pek, Morača, Bojana, Vardar, Nis, Buna. Sva su keltskog korena i porekla.Jedino će za Ibar, možda, profesor Oštir imati pravo da je alarodijskog porekla.I druge reči hidrografske na britanskim ostrvima zvuče slavofono, kad su iz keltskog doba. Var, bara, mochar, su sinonimi i naših reči. Teško da su to transkripcije Scriba. Svakako da u imenima i naših i britanskih reka možda ima još starijeg sanskritskog korena, i sanskritskih veza (kao na primer: Arun, Cutch, Tamar, Kerka, Sutlu, koje i danas još žive u Indiji) ali teško da je slavofonost keltskih i naših imena reka slučajna. Po mom mišljenju to su znaci preistorijskih dodira i veza.Ta ista pojava srodnosti, fonetike, i korena, postoji i u imenima naših i britanskih ostrva na starim geografskim kartama. Ptolomej, primer na, beleži u Velikoj Britaniji, sledeća imena ostrva SOA, Hinba, Olanig, Ebuda, Monarina, Mul, Scarba, Jura, Golin, Ulva, Bol, Ram, Barra, Gorbal. Sve su ta imena iz doba tajanstvenih Pictish (Pictoni, Pictavi) čije poreklo nije protumačeno ni danas, a o kojima se uopšte tako malo zna. Teško je zamisliti da je Ptolomej prosto izmišljao imena ostrva. Pitanje ostaje: ko su bili Picti? Teško je zamisliti da su britanski antikvari prosto izmišljali SLOVENSKA imena. Mi. mislimo da se pored grčkog korena, i kod nas, na Jadranu, u imenima ostrva, nalazi keltski trag. Ovde to daje arheolozima mnogo glavobolja. Profesor Čedvik, čuveni arheolog Škotske, pita se šta znače imena malih škotskih rečica prastarih vremena: Lado i Malena. Kaže da su šašava. Jednostavno zabavno. Mi mislimo da su slavenska.U svakom slučaju u Velikoj Britaniji posle toliko godina, proučavanja, tih arheoloških nomenklatura, mi smo želeli da zainteresujemo naše arheologe i naše slušaoce za ovaj fenomen.Čuveni ruski profesor Šahmatov prvi je ukazao na keltski trag u slovenskoj fi

ogiji. Preistorijski. Mi mislimo da naši arheolozi treba tim putem da nastave. Čekaju ih velika iznenađenja na tom putu u keltsku preistoriju i naročito u pitanju: ko su bili Picti? O tome pak da je keltski trag upadljiv na našem tlu i u imenima ostrva na Jadranu, dovoljno je uporediti imena keltske Britanije koja sam naveo i imena naših ostrva: Boa, Solta, Silba, Skarda, Premuda, Olint, Oruda, Kornat, Olib, Bol, Vir, Golin, Lagan, Mul, Skorza, Maon, Ulian, Murter, Tun, Sestrun, Brač, Arduba, Gardun, Unice, Skakan, Laganj, Rivanj, Pasman, Oriule, Ist, Tim, Mazurina, Sipan, Lopud, a mogao bih navesti i druga. Sva su keltskog porekla. Neka još žive u imenu škotskih i irskih ostrva. To ne mogu biti slučajnosti.

VENDSKI TRAG U BRITANIJI

Danas se svi britanski arheolozi slažu u tezi da je keltsko stanovništvo britanskih ostrva, u Kornvalu (Cornval) i Irskoj prešlo u preistorijsko vreme, iz Bretanje. I Vendeje.Ne može biti sumnje što se tiče veza sa Vendejom. Još i u doba kada je živeo Cezar, Vendeja je bila vendska. Bretanja je isto tako vekovima keltska. Taj keltski, bretonski, govor, nošnja stanovništva u Bretanji, ceo folklor, čudnovato liče i na slovenske tragove. Kad su nedavno u Francuskoj, francuski arheolozi proučili iskopine i folklor, na primer, Guemene, upozorili su da su "naišli na trag Slovena". "Na trouve u suvenir des Slaves".Trag je bio vendski, kao i na britanskim ostrvima. Poslednji, sjajni, keltski grobovi nađeni su u kraljevskom grobu u mestu Vik. Francuski arheolozi su taj trag nazvali "sarmatskim". Profesor Joffrou, iz muzeja u mestu Chatillion, na Seni, rekao je: možda su skitski.Prilikom proučavanja te migracije iz Vandeje u Cornualiju, pisac ovih redaka, bio je začuđen metamorfozom toponimije i imena koja je nalazio, na toj obali francuskoj, otkud je stanovništvo keltske Engleske, očigledno došlo. Obala, preko puta britanskih ostrva, naziva se u "preistorijskim" spiskovima: vendska. Na kartama "Armorica". Reč je ne samo bretonska, keltska, ar-Moric; nego, slavofona očigledno. U takozvanoj Legendi Stvaranja Sveta, Vavilona, (280 Pre naše ere.) More "ommoroca" je. Kod Chaldejaca reč je Thalatth da to "Talasa" je Grka. Talas u slavenskim jezicima.Zemlja "kraj mora" pomorje, međutim, tačno je ona obala, u Poljskoj na Baltiku, i u Jadranu, gde se nalazi vendsko more, zalivi vendski, na antičkim kartama. U ratovima Karla Velikog, protiv Viltza, i Sorba, te zemlje u Poljskoj još uvek nazivaju obalom "Pomorana". Međutim, u takozvanoj "Knjizi Invazija" Irske - prema pomenutom profesoru iz Dublina, čuvenom arheologu, koji se zove Macalister - ti doseljenici, iz Vandeje, nazivaju se "Fomorians". Reč tumačenja nema. Irski arheolog, MacCullogh, ide tako daleko, da kaže, da je to ime značilo "demone morske" i da je fantazija (fancifull). Prema našem mišljenju, sve su to etape vendskog pomeranja sa Istoka prema Zapadu.Vendska imena mesta i plemena, tribalna, prvi put se javljaju daleko na Severu. Finci nazivaju Ruse: Venaia. Kraljevi švedski krunišu se za "kralja Venda". U takozvanoj Sagi Orknejskih ostrva (god. 995) još uvek kažu, za sina Olafa Trigvia, da je došao: iz zemlje Venda.Vendska plemena, Viltza, - Veltae, - nalaze isprva se, na obali Baltika, kod Tacita. Viltze, zatim, nalazimo na Elbi. Zatim ih ima u Francuskoj. Najzad u Engleskoj, gde jedna antička pokrajina nosi njihovo ime: Viltshire. Takozvani "Vendski zaliv" nalazimo, prvo, kod Danziga. Gdanska. Zatim kod jezera Konstanca. Takozvane Vendske planine, prvo, duž Crnog mora. Zatim je to, ime, na za kartama Karpate. A zatim za Alpe, provincije Noricum. Današnja Austrija. Pleme pod imenom Vanira, nalazimo, prvo, u Danskoj, u Jitlandu. Docnije se vide na kartama u Irskoj. Prema našem mišljenju to nisu izmišljotine antikvara, nego migracije.Pomenuti arheolog, gospođa Hoks, kaže i sama da su Iliri prešli na britanska ostrva, zbog poznatog nagona, gladi za zemljištem, koje je tipično u ilirskim plemenima. To tačno je. Uzrok je, svakako, mnogobrojnost tih naroda. Već je Jordanes zabeležio, da su Vendi bili, narod mnogobrojan "naseljenih Natio".U svakom slučaju, pomeranje na Zapad, tih vendskih tragova, sasvim je očevidno na antičkim kartama. Vendelicie, Veltidene, Augusta Vindelicorumi ce nalaze, neko vreme, na kartama Nemačke, zatim Švajcarske, najzad Belgije. Slabo je verovatno da to mogu biti arhaizacije pisara. Zanimljivo je kretanje naroda koje antičke karte imaju pod imenom: Boii. Prvo ih nalazimo tamo gde su danas Lužički Srbi, zatim u Češkoj, i duž Dunava, zatim na i Rajni, najzad, u onom delu Francuske, koje se zvalo Buš Pais. Sa njima su i Meduli, su koji, sasvim sigurno, Vendi.Slično pomeranje vendsko pokazuje i pomeranje imena mesta antičke Rhaecije. Prvo su u današnjoj Austriji, zatim u ladinskim Alpima, zatim u Galiji. Grgur Turski piše, za varoš Reze, još, da je: Ratiatum, "Vicus Ratiensis".Pomenuti, prvi, istoričar, Engleza, Bid (Vede) kaže: "U Germaniji je bilo više naroda, između kojih su Angli i Saksonci došli u Britaniju ... a među tam narodima pominje i Rugije Boructane i ... i Hunne Ma koliko to bio galimatias Bidovih nomenklatura kojima se u njegovo doba ne treba čuditi, vidi se da je za njega migracija sa Baltika i iz Germanije, na britanska ostrva, sasvim razumljiva pojava. Veliki fi

og norveški, profesor Somerfeld, koji je, za vreme rata kao i pisac ovih redova, radio u Londonu u izvesnoj komisiji, kaže: mesto Anglo-Saksonaca na Baltiku zauzeli su Sloveni.Po našem mišljenju sličnih premeštaja bilo je i pre toga. Za našeg čitaoca biće zanimljivo, da vidi, na primer nomenclaturu keltskih i vendskih plemena, koja se nalaze na rimskim kartama u Engleskoj i Škotskoj, Irskoj i u Velsu. Boduni, Dobuni, Dumnoni, Cornovii, Carni, Carnuti, Morini, Boristheni, Cotti, Coritani, Lugai, Ladeni, Miathi, Rhuteni, Moravii. Sva ta plemena nalaze se i u vendskoj i slavenskoj preistoriji, a slabo je verovatno, da su plod "antikvarnih studija" i rekonstrukcija prošlosti raznih Scriba.Otkud je moguće da su ti antikvari i pisari birali baš vendska imena, u rimsko doba?Za pleme, pod imenom Miathi, Dio kaže: da se pri odbrani i povlačenju sklanja u baruštine do grla, i provede, skriveno, tako, po nekoliko dana bez hrane.Vendi su za nemačku arheologiju - očigledno iz političkih razloga - bili dugo ne-Sloveni. Za rusku arheologiju proto-Sloveni. Za engleske arheologe (na primer za čuvenog profesora Minns) Vendi su "bez sumnje Sloveni". Prof. Maver, poznati fi

og, pristaje da ih ubroji u proto-Slovene.U svakom slučaju, za našeg čitaoca, i naše arheologe, biće zanimljivo da vide migracije i imena pomenutih antičkih plemena u Englesku, ili bar prema Zapadu.Herodot, na primer, nalazi Bodune, na Donu, a Ptolomej pomenute Rhutene, prvo u takozvanim vendskim brdima iza Crnog Mora, a zatim u Karpatima i najzad u Caesarovoj Galiji, na Pirinejima. Teško je smatrati toponimiju Caesara za izmišljotinu. Carni su ostavili traga u toponimiji Austrije, Carinthiji u, u Carantanumu, u vendskoj Carnioli, koja je danas Slovenija, a na britanskim ostrvima taj trag se nalazi u Cornualiji, današnjem Kornvalu. Najstariji hroničar ruski, Nestor, spominje ih, kao Horutane, prvo u Karpatima, zatim na Balkanu.

Za Boristhene, kaže Tacit: Agrikola (njegov tast) povede svoju armiju u zemlju Boresta. Na granici Škotske. Ruski istoričar, profesor Vernadski, pominje ih na Dnjepru. Na Balkanu ih nalazimo kao pleme: Brsjaci. Trag Coritana ostao je u Sloveniji, duž Koritnika, a trag Miatha u Albaniji. Teško je dakle primiti gledište da su antički i srednjovekovni scribi, izmišljali, i varali, antikizari, plagirali, uvek i sve. I to baš iz slavenske i vendske preistorije. Zašto bi izabrali baš ona plemena, koja su, u Ptolomeju, pod imenom Paukinoi, pa ih preselili sa ušća Dunava u Škotsku? Mogli su ostaviti i Ladene Kot, na primer, u Alpima, a uzeti nešto bliže. A ne imena čak iz Skitije.Nije međutim ni malo isključeno to pomeranje stanovništva Evrope. Piggot Profesor nalazi direktne veze između Engleske Bronzanog doba i Mikene u Grčkoj. Zna se da su stanovnici Orknejskih ostrva, pri zidanju crkve Kirkvala, plovili lađom do i natrag Constantinopolja. Ljudi iz provincije Monmoutshire, i u istorijsko doba Engleske, nazivaju se: Ventlanders, Vendlanđani. Vels, Venedotia. Jedna velška provincija se naziva Perveddvlad, što je slavofona konstrukcija. Crnogorske vladike naš čovek zamišlja kao arhiepiskope od najstarijih vremena. Vladar se, međutim, na primer na velškom, naziva: gvledig, - keltskom za rečju vladara.Niko ne sumnja da je trag, koji su u Epiru ostavili Boii, istina. Svi se slažu u tome da su Kelti doseljenici u Galiji. Otkuda? Mi ćemo našem čitaocu pokazati čitav niz sinonima slavenskih u jeziku velškom, irskom, bretonskom, a naročito galskom, škotskom. Da li su to slučajnosti?Vendi su - bili Sloveni, Protosloveni, ili srodni Slovenima - duž celog ovog pomeranja na kartama Evrope, u arheologiji, pored, Slovena. Jedan od poslednjih, engleskih, izdavača Tacita (N. Metingli) zastupa, izričito, mišljenje, da su Vendi na ušću Vistule preci Slovena.Prema našem mišljenju ti tragovi Venda u Engleskoj i Škotskoj zanimaće svakako, treba da zanimaju, našeg arheologa.

Ovo je naravno pisano još u vreme kada nije bilo naznaka DNK analize srpskog naroda.

Galerija slika

Najava

Kelti

Kelti

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar

Komentar