Odg: BRANIČEVO - Istorijski podaci i činjenice
нагло слабљење византије после смрти цара манојла комнина
1180. године имало је за последицу знатне промене у браничевској
области. угари нападају београд и браничево већ 1182. и пустоше
њихову околину. следеће године, у савезу са српским великим
жупаном стефаном немањом, који се ослободио вазалства према
византији, опет нападају београд и браничево и преко ниша допиру
до софије. византијску власт у источној србији нарочито у области
тимока озбиљно је угрозио велики жупан немања 1183. године,
после смрти цара манојла комнина.
заједно са угарима освојио је
софију, а затим је сам зузео више византијских градова. међу њима
су у источној србији, срљиг, кожељ и равно, град који се
изједначује са данашњом ћупријом. српска војска при том је могла
проћи долином црног тимока. није јасно којим је редоследом велики
жупан освајао византијске градове. његов циљ је свакако био
сламање византијских војних упоришта и запоседање територија на
истоку. после немањиног пораза на морави 1190. године источне
области данашње србије поново су прикључене византији.
10
од почетка xiii века, две државе, угарске и бугарске, боре се
да учврсте своју власт у браничевском крају. неколико деценија
трајаће сукоби између њих и браничево ће често мењати господара.
угари су били запосели браничево, али убрзо га 1205. године
преотима бугарски цар калојан. следеће године помиње се у њему
бугарски епископ. десетак година касније, браничево је са кучевом
опет у угарској власти, али око 1230. оно се поново јавља као
бугарско. у повељи којом цар асен ii дозвољава дубровчанима да
слободно тргују по његовој држави помиње се и браничево. али већ
1232. године опет је потчињено угарској.
у ово време, угари су, свакако преко браничева, вршили
нападе на србију. стефан првовенчани у биографији свога оца
немање помиње намеру угарског краља андрије и латинског цара
хенриха фландријског да га нападну и поделе његову земљу.
угарски краљ га је требао напасти “од северних страна“ тј.
браничева.
11
драматичне промене настале су после најезде татара. они су
1242. при повратку са јадрана на црно море, прошли сливом тимока
и спустили се у доње подунавље. бугарска је од тада била принуђена
да плаћа данак татарима. у татарској најезди становништво у
тимочкој области било је десетковано
нагло слабљење византије после смрти цара манојла комнина
1180. године имало је за последицу знатне промене у браничевској
области. угари нападају београд и браничево већ 1182. и пустоше
њихову околину. следеће године, у савезу са српским великим
жупаном стефаном немањом, који се ослободио вазалства према
византији, опет нападају београд и браничево и преко ниша допиру
до софије. византијску власт у источној србији нарочито у области
тимока озбиљно је угрозио велики жупан немања 1183. године,
после смрти цара манојла комнина.
заједно са угарима освојио је
софију, а затим је сам зузео више византијских градова. међу њима
су у источној србији, срљиг, кожељ и равно, град који се
изједначује са данашњом ћупријом. српска војска при том је могла
проћи долином црног тимока. није јасно којим је редоследом велики
жупан освајао византијске градове. његов циљ је свакако био
сламање византијских војних упоришта и запоседање територија на
истоку. после немањиног пораза на морави 1190. године источне
области данашње србије поново су прикључене византији.
10
од почетка xiii века, две државе, угарске и бугарске, боре се
да учврсте своју власт у браничевском крају. неколико деценија
трајаће сукоби између њих и браничево ће често мењати господара.
угари су били запосели браничево, али убрзо га 1205. године
преотима бугарски цар калојан. следеће године помиње се у њему
бугарски епископ. десетак година касније, браничево је са кучевом
опет у угарској власти, али око 1230. оно се поново јавља као
бугарско. у повељи којом цар асен ii дозвољава дубровчанима да
слободно тргују по његовој држави помиње се и браничево. али већ
1232. године опет је потчињено угарској.
у ово време, угари су, свакако преко браничева, вршили
нападе на србију. стефан првовенчани у биографији свога оца
немање помиње намеру угарског краља андрије и латинског цара
хенриха фландријског да га нападну и поделе његову земљу.
угарски краљ га је требао напасти “од северних страна“ тј.
браничева.
11
драматичне промене настале су после најезде татара. они су
1242. при повратку са јадрана на црно море, прошли сливом тимока
и спустили се у доње подунавље. бугарска је од тада била принуђена
да плаћа данак татарима. у татарској најезди становништво у
тимочкој области било је десетковано
Komentar