Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Verovatno se u ljudskom životu mnoge stvari ,u ovom današnjem savremenom životu, mogu preko internet komunikacija preduprediti, ali živa reč i ljudski stisak ruke uživo, nikad ne može nadomestiti ili ičime zameniti.

Primer svemu tome je i skorašnji održan Sabor nas forumaša.

Kako god da smo nazvali, ovo druženje ljudi, ovakvi susreti, tek nakon takvih dešavanja, daleko više spaja ljude, stvara neraskidiva prijateljstva, komunikacije i sve što nosi onaj stari „ofucani“ i zaboravljeni način života nastao mnogo pre nego ovih kompjutera.

Takođe se nakon ovih susretanja „u živo“ i na temama koje sa sobom nose ovakvi susreti, dođe i do raznoraznih drugih ideja. Stvaralačkih, kreativnih ,…… ljudi se jednostavno pokrenu i mnogima bljesne i po neka prelepa ideja.

I, eto, desilo se i jedna takva ideja izgnežđena u mislima jednog od učesnika poslednjeg Drugog Međunarodnog Sabora forumaša „Zakopano blago Stol – 2014“ je storena!
Naš prijatelj, učesnik i član Organizacionog odbora , ove manifestacije ugledni pisac Bratislav Petrović - Braca , ponesen verovatno lepim utiscima družeći se nekoliko dana sa nama – „zlatarima“( kako nas on popularno zove) došao je na ideju da nakon svega ovoga i napiše jednu novu knjigu !

Kako je protekli Sabor, pre svega protekao u smehu, veselju,radosti i neobaveznog druženja, rešio naš Braca da i u ideji za novu knjigu unese samo smeha i komedije na naš račun.
Nema smeha gde se ne upotrebi mnogo ljudskih dogodovština, scena i situacija u kojima se nađemo .Pričali o tome ili ne pričaliili ne, tek Braca, to krene da prenosi na belome papiru i to je krenulo u trenu njegove inspiracije.

Kontaktirajući nas nakon Sabora, na predlog Bratislava Petrovića – Brace, kome je ova ideja prvom pala na pamet, složili smo se da Bracu podržimo u njegovoj , a sada mogu reći i našom zaslugom ideji, jer smo je sami nametnuli kao ideju ovome piscu da napiše njegovo novo- najnovije izdanje.
„Gospava i zlatari“ !

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Pala je naslovna ideja. Ovo će biti urnebeska komedija, gde su akteri popularna Bracina „Gospava“ i sa druge strane smo MI !

A ko smo to „Mi“?

Kada kažemo „Mi“ onda mislimo na sve one , koje Braca popularno nazva „zlatarima“. Ljudima koji se bave traganjem za nekakvim „Zakopanim blagom“ ! Ljudima koji tumaraju, traže, pretražuju, ubeđuju se, međusobno komuniciraju, vrlo često i slažu jedan drugoga,podmeću, sapliću,tiho došaptavaju krijući se da ih neko ne čuje, uobraze mnoge stvari, razmenjuju kojekave „tajne“ planove,opise, skice, mape na koži,……. a sve u cilju doći do nekakvih tajnih magaza u kojima ima svega i svačega. Od ćupčeta do basnosnovnog blaga merenih tovarima i hiljadama oka.

Kako će u svemu proći Bracina Gospava i „zlatari“ ili tragači ili obrnuto, svakako da ćemo videti i pročitati iz sledećeg literalnog dela Bratislava Brace Petrovića, koje je u idejnoj najavi, koje se priprema u Bracinoj glavi, prenosi na papir te očekujemo da i vidimo krajem ove ili početkom sledeće godine.

Braca je zasukao rukave i ne sumnjamo poznavajući ga, da ovu komediju, koja će inače biti napisana na Timočko-Lužničkom narečju, neće napisati a da zaista i ne bude – URNEBESNA KOMEDIJA.

Šta je naš zadatak u svemu ovome i zašto Vam pričam sve ovo ?

Braca će ovom delu udahnuti njegov smisao za stvaralaštvom i sav humor koji će crpeti iz izmišljenih ( a možda i stvarnih) dešavanja nas „zlatara“ sa jedne strane i Gospave sa druge strane. Kod Brace se nikada ne zna da li se to što napiše zaista desilo ili ne? Ostavlja nama da dokučimo te njegove tajne kao čitaoci. Carigradski drum, prokletstvo nepravde i mnoga druga njegova dela nam upravo to zagonetno i govore.

Kako Braca nije imao tu sreću da do sada nađe ni jedan ćup i kako bi sam nesmetano finansirao štampanje i izdavanje svih pa i ovoga dela, naš zadatak bi bio da za lektorisanje , štampanje i izdavanje ove knjige ,sami skupimo sredstva i svi zdušno pripomognemo izdavanje ove knjige !

Ono što takođe treba reći je i sledeće.Pored ovog književnog dela, Braca priprema paralelno i scenski nastup za dečiji uzrast, sa istom tematikom. Opet po inerciji dešavanja sa ovog sabora. Prvi će među jednakima , ovaj scenski tekst dobiti Osnovna škola „Đura Jakšić“ iz Krivelja i OŠ „Duško Radović“ iz Bora.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Knjiga , na najavljenih oko 100 stranica će pored osnovnog tematskog dela , sadržati i sledeće:

- Imena svih učesnika, sponzora i svih onih koji su potpomogli poslednji sabor (1-3 avgusta 2014)

- - prijatelja ovog foruma, kao i imena svih onih koji će svojim donorstvom pomoći u izdavanju ovog književnog dela gde smo svi mi – učesnici ovog i svih drugih foruma slične sadržine, naše dogodovštine, osnovna tema u ovoj kniževnoj komediji.


- Svi učesnici sledećeg Sabora, kao i donori za izdavanje ove knjige će imati po besplatan primerak ovog dela !

Kako smo i do sada to činili u životu, mnoge druge stvari smo donorstvima i donatorstvima pripomogli a da često puta nismo ni znali gde su naša sredstva završavala. Ovoga puta ćemo celu ovu akciju vrlo jasno i transparentno iznositi na stranicama ovog foruma. Od imena pa do visine uplaćenih sredstava. Prikupljena suma će se prezentovati sa svakom n ovom uplatom. Ništa kod nas niti je bilo niti će biti „ispod žita“, kada se ovog foruma tiče.

Za sveukupne troškove izdavanje, štampanje i lektorisanja ove knjige je potrebno prikupiti oko 40.000 dinara, najkasnije do sredine decembra meseca , kako bi se već lektorisanje moglo uplatiti na vreme, izabrati štamparija i sve što nosi izdavanje ovakve literature.

Izdavanje ovog dela bi očekivali početkom naredne godine. Ovo nisu nedostižna sredstva u koliko se svi zdušno uključimo i svako od nas , po želji i mogućnostima, naravno bude uplatio neku skromnu svotu.
Skupiće se svakako, jer lično mislim da smo pokazali i već se sami sebi dokazali da uvek možemo složno sve da napravimo.

Načini uplata donacija za štampanje knjige:

Kako smo i do sada imali veoma savesnog i korektnog blagajnika foruma, nećemo ga naravno menjati

Savestan kao i do sada, dužnost i evidenciju prikupljanja sredstava ostavljamo Mladenović Nebojši - Teči !

- Sve uplate možete kao i za učešće na Saboru, uplaćivati poštom na ime telefonskog broja Mladenović Nebojše – teče iz Niša, na broj 063-8723231 , dok je za donore iz inostranstva jedina mogućnost uplata putem Western Uniona na ime Mladenović Nebojše iz Niša.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Bratislav Petrović- Braca je krenuo u akciju ! Nije šala !


Potekle su prve necenzurisane rečenice nove komedije „Gospava i zlatari“, gde ekskluzivno, samo za članove ovog foruma predstavljamo prve skovane rečenice :


ГОСПАВА И ЗЛАТАРИ


Бела Паланка, 2014.

1.


Нема ју моја Госпава, не јавља се, абер не прачује нити се на Фејбзук оглашује. Чим се уњури ко маче поди кубе, знам да некакав саир спрема. Некакво вој мисли одврта оди мен ко жена воду у прекоп кад наваџује градину. Одавна се знамо, и сви маривети смо си научили, тека да ми одма тој њурење буде сумњиво. Ко и сви љуђи и све жене поди овуј нашу Суву планину је на тија калуп прајена. Ма какве жене поди Суву планину... Ко све жене у Србију. Ма каква Србија, ко све жене на Балкан! Добра, радна, трпељива, срце ко каца у сићевачћи подрум, убав стас, а грлат глас. Оче да чува тајну, а сви ју сазнају. Оче да ћути, а галами ко раштимовано радио. Клне, а у себ благосиља. Оче да не дава, да буде скрчава, а кад има сви че да иму поред њу. Где су двојица, она је трећа. Вреви сас народ и лево и десно. И сас сирома љуђи и сас јаћи. За њу нема лош и добар, сви су добри. Кад нећега оче да уздигне, ко сас ракету га врљу високо, али куга оче да згази, леле си му га маће... Стпкан је! Има си она неку њојну дипломатију. Али успешну. Кво че, сама жена без мужа, удовица без детка. Мож и да мора таква да буде. Сама си орати: „Да несм оваква, појел би ме народ! Овак' се дејаним некако.“
…………………………………………………


Sve ostalo ćemo moći da vidimo na preko 100 stranica, nasmejemo do suza, tek po objavljivanju ovog Bracinog dela. Za sada je i ovo dovoljno kao najava.

Sada MI nastupamo na scenu i od nas samih će zavisiti da li će ova urnebesna komedija , izaći iz štampe te ugledati svetlost dana !

Nama je namenjena, kroz dogodovštine Bracinih junaka, pored već standardne Gospave i monogih likova, možda pronađemo i sami sebe u svemu ovome !

Izvolite, pa se pridružite Vašim uplatama kako bi mi svi zdušno , uskoro uživali već u zimskim danima i kraj tople peći u zimskoj idili koja nam predstoji, u Bracinim vratolomijama i humoru njegove Gospave, gde su akteri i učesnici niko drugi nego MI svi članovi foruma i Gospava sa druge strane !

unapred svima koji će se pridružiti ovoj akciji !

Zakopano blago tim,

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Dade nam Braca da objavimo po neki deo ove komedije , koja ide ovako (još uvek materijal nije cenzurisan i lektorisan do kraja) :

ГОСПАВА И ЗЛАТАРИ-роман на народном говору, Лужничко-тимочком дијалекту, у настајању.
10. септембар 2014. у 00:53
3.

Паркира авто преди кућу оди Мики Макарону у Бели брег. Знам га од скоро. Упознали смо се били веч у једну кавану. Сечам се, причал ми је како је у Ниш продал стан па купил кућу у Бели брег. Најстару кућу коју је наш'л у селово, њу је купил. Ја га т'г питујео:
- Бре Мики, па мог'л си поубаву и гланц нову кућу да купиш за теј паре. Што си
толко стару кућу купил?
- Волим етно стил – вреви ми. – Кућа је из деветнајести век. Убава! Сас
пердетија. Само да дојдеш некада да ју видиш... Још турсћи спахија је у њу живел. Да видиш колћи само комин има...
Излазимо из кола сас Госпаву а ја гледам у кућуну. Сва разлупена. Виде вој се летве кованице. Мислим се у себ, мора да Мики оче да ју реновира, па оборил леп оди каљиште па че ју опшива сас трску и че ју малтерисује. Нема нићи по авлију. Идемо камто веранду кад ете га Мики излази. Видел ни. Исцеливуваше се сас Госпаву ко стари другари. Па они са ортаци на апарат за злато. Поздравимо се. Видим га с'в уросен. Мокре му дреје. Негде се мајал по шуму. Уведе ни у кућу, кад видим и унутра зидови разлупавени. У голему собу, б'ш голема и убава, седи још јед'н човек. И он с'в поћисал од росу. Гумене чижме на нође, ногавице оди вармерице у њи нагњел. Горе, на снагу, шарена маскирна војна ветровка оди војни отпад. Бркови бели на лице. Убав човек. Поздравимо се и сас њега. Он, док се здравимо, рече:
- Теча! Тека ме сви окају. Име ми само матичар знаје – и насмеја се убаво кад
овој рече.
Садомо на столице уз астал. Видим, овија двојица, Макарона и Теча се поглеџују. На астал стоји пластично полокче оди кока колу сас жлту рећију. Две чашће по пола испијене. Макарона виде у кво ја и Госпава зевамо и одма ни покани:
- Може ли по рећија?
- Кво ни питујеш – ока Госпава – само се болан човек питује! Аооооиии...!
Макарона ни сипа рећију, ја се развртам по собуну... Сва олупена! Кованице се
виде. Док овој гледам, сети се да нигде у авлију не видо шодер, песак, креч, трску... Ако оче да овој премалтерисује, добар домачин прво припреми матерјал. Кад се работе овакве работе тој се не улази у авлију оди крш. А куде Макарану авлија ко парк... Како се развртам по собуну, тека видо иза Течу, до зид, спуштена једна голема врзаница сас некакве лескове гранће. Док ја зевам у врзаницуну, Госпава муну рећијуну одједанпут, па окну:
- Мики бре, арно сте сас Тетина поћисли... Не прокапује ли кућава?
Не чу кво вој Макарона рече, зевам у врзаницуну и видим да б'ш прућено убаво исечено и
на исту меру скратено. Како боље се узирам, све боље видим и да је свака гранћа расовеста. Видим да ме Теча гледа какво ја гледам, а брцини му игру ко на мачка кад осети чварци. Че и питујем:
- Макароно – нечу директ да питујем човекавог – какво је бре оној пруће?
Врцнуше се оба камто њег, па се пгледаше, па пај у њег', па у мен, па пај се
погледаше, а на Течу брци примрдаше, ма и усница, ко да че да шлогирује. Тићем први проорати Макарона:
- Аааа... за прићево ли питујеш...? Па... Глеџ колћи ми је комин... За потклаџу! –
ма излага ме Макарона и не трепну. За такве работе се лисковине и сувари спреме, а овој асли сирово. Ма че му га и ја забаџам,кад се заима:
- Бре Мики... Па све у сантим исто. Пратиш европсћи стандард.
- Мора бре Лале... Такво време иде – живну малко, мисли да му је прошла л'жата.
Теча само струже сас бркови и мршти се. Цимну рећијуну, па се бркну за џеп те
извади некве таблете, видим по кутијуну „Ранисан“, узе једну и лапну ју без воду, на суво. Пошто га гледамо, рече:
- Нешто ме р'чка жељуд...
Оћутамо се. Не знам за какво че им лесковоно пруће, али се сети што је разгулил
кућуну. Че га р'чкам:
- Макароно... И че премалтерисујеш кућуву?
- Очу Лале. Гоџа стара, а очу ју напрајим ко што је кућа на онија Мишићи у сред Ниш.
- И да примаш туристи?
- Тека... Из Европску унију.
- Убаво... – усмивкам се и пивкам рећијицуну.
Там'н сам тел да видим колко че ме л'же, кад ете ти ју Госпава:
- Макароно, куде ми је апарат?
- Куји бре апарат? – прави се овија шунтав.
- Па за злато бре! – окну Госпава, а Теча само што не паде оди столицу. Там'н
беше надигал чашкуну, па прну сас рећију те упрска Макарону. Ч'с поглеџује у мен' ч'с поглеџује у Макарону. А Макарона искоколил ко на јутроклек кад је а вечерувал цоцорће. Госпава не мирује, ока:
- Ама Мики... Дај ми апаратан, журим се, човек ме довезал, требе ме и врне. И да
ми кажеш че идеш ли на онија златарсћи фестивал. Требе да доставим на Буду списак кује че све да идемо!
Овија двојица ко унередени. Смрзли се јадни. На Течу и другана страна на брци поче поигрује. Поче си сас језик облизује сува уста ко да га шићер напал. А на Макарону се тресу руће ко на пијаницу кад јутром појде у продавницу по 'леб. Једва изусти:
- Че ти га дадем... Де пол'к.
- Ма дај га одма, Лале је наш човек! Кво сте се устресли ко вепрови преди
штројење?!
Још се нићи не диза оди астал. Да би им прекратил муку, ја поче:
- Макароно, овој ли си тражил чупчето на Турчина по дувари, те си разлупавил кућуву?
Видоше да нема л'жа. Него да си оратимо убаво и истинсћи. Па кво че се л,жемо.
Теча грабну, у све муће, моју чашку, ма сасипа ју ко низ кртљичину... Макарона се диже те отиде и испод кревет извади апарат. Гледам га, не знам како изгледу овија златарсћи апарати, али оној сам имал у војску. Оној кво Макарона у руће држи је миноистраживач. Раскачи жице, белу и плаву оди акумулатор за Фићу и још питује Госпаву:
- Оч ли и акумулатор, ил' си имаш твој?
- Нечу, имам си мој.
Т'г га ја пита:
- Показује ли бре некво апаратав?
- Лале... – поче Макарона. – Где га на зид турим зуји... Све сас Течу раскопамо, и
ништа. А показује... Зуји! Зуји ко луд!
- Па зуји на ексери бре Макароно! Хахаха... – Смејем се.
- Како на ексери? Требе на злато да зуји!
- Па не може на злато, кад је миностраживач – вревим му.
- Како миноистраживач? – поглеџује у Госпаву.
- Па тека... Миноистраживач. Ја сам у војску сас тој работил. У тија сам род бил.
Ене и' на војни отпад колко оч'! Шесто динара коштају... – ма не доврши мисао, кад су у глас сас Госпаву окнули:
- Колко кошта?!
- Задњи пут кад сам бил, шесто динара су коштали...
Мики се само спушти на столицу, налакти се на астал и сас шаће увати главу и
поче да скубе косу. Госпава, узе шишено оди кока колу, нема к'д да сипује у чашу, само вој чу како клокоче рећија низ гушу...
- Јао... Јао... – јауче Макарона – јебаћу први ред на сарану на Коњара из
Мезграју, само да га најдем.
- Макароно! – ока Госпава – Ти си ми га довлекал дом! Убил ви Господ да ви не
убије!
Видо ква је работа, Коњар и наматкал, па и питујем:
- Колко сте га платили?
Прва се огласи Госпава:
- Ја си цело теле дадо... – грабну те и Течину рећију сасипа у гушу.
- Петсто евра... – стиска песнице, а сас зуби скрца Макарона. – Петсто му га маће
набијем...!
Тега Теча, огласи се, а насмејал се од уо, до уо...
- Затој си ја рашље насечем оди леску.... И... Џабе апарат!
Са се топрв сети кво је у врзаницуну, па бре рашље! Тој ишли сас Макарону те
секли и за тој опузли ко поганци у клозет.
- Па што че ви оволко рашље? – питујем и'.
- Па за фестивал! Че идемо сас Микија.
..........................................

Za dalje će popričekamo dok ne skupimo sredstva za štampanje pa ćemo da uživamo u kompletnom izdanju



Sad oplete našega Teču i čačnu Budu, koji je sledeći ? Pitajte se sami !?

Samo se ne brinite, svi ćete da dođete na red hahahahhahahahhaah.........

[Sneshko Moderator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Sneshko]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Дакле, драги пријатељи, Ви не престајете да ме изненађујете. Позитивно, наравно!
Свака част Браци за идеју.
Он би, заправо, требало да буде проглашен за родоначелника новог књижевног правца у Србији који би могли да назовемо, рецимо, "злаћана комендија" или, како већ...
Но, без шале! савим симпатична идеја о писању смешне књиге о нашим истраживачким и трагачким наравима које и заслужују своју посебну књигу, међу нама буди речено.
Још је интересантније што је Браца одлучио да то своје дело напише на Лужничко-Тимочком дијалекту и тако га промовише и чува од нестајања.Све похвале, стварно!
Такође, посебно ме је одушевила идеја да књига (колико видим), буде штампана на ћирилици. То посебно поздрављам и честитам Браци и свима осталима на тој одлуци!
Е, а сад о томе како ја могу да помогнем.
Наравно, ових дана ће стићи и нека моја уплатица, али, имам и један конкретан предлог. Како по природи свог посла и сам пишем књиге и потпуно су ми познате издавачке муке са којима се довијам како знам и умем, ја у овом конкретном "Брацином случају" (поред финансијског), могу помоћи и на још два начина.
Наиме, веома ми је добро познато да припрема књиге за штампу кошта скоро 40% укупне цене њеног штампања. У припрему спадају послови лектуре, коректуре, прелома и каталогизације да би се дошло до завршне фазе са којом се одлази у штампарију, а то је комплетно одрађена припрема у неком од адекватних компјутерских програма за то.
Е, а сад - долазимо и до дела где ја могу да помогнем тако што нудим да ја лично урадим лектуру и коректуру књиге и да је у неком од компјутерских програма предвиђених за то - припремим комплетно за штампу. Не заборавите - то је скоро 40% коштања штампања књиге. Мало ли је?! за остатак цене штампања ваљда ћемо се већ снаћи са нашим донацијама. ваљда нас толико има на овом форуму.
Ето, од мене толико, а Ви размислите да ли Вам мој предлог одговара, па у следећем посту напишите шта мислите о мом предлогу.
До тада, пуно поздрава!
Sneshko

[Teca Posmatrač Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Teca]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

О овом предлогу шта ја мислим да је речено лајком.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Znaš kako Sneško,
Sabor je prošao, svo to druženje, sme i dobro raspoloženje nije molo da ostane bez "posledica"

Braca se je dosetio da na najbolji način ovekoveči na njemu svojstven način i ovo i sva naredna druženja ovgoa karaktera.
Što ono rekli : "Da se ne zaboravi!"

U svakom slučaju i kako od da bilo, bar na smeh ne plaamo još porez. Braca će da nas sve najsmeje i kroz pojedine nikove nas sa foruma (kako ovo tako i još neki drugih), napraviće urnebesnu komediju na ovu našu temu obija i interesovanja. On nam poklanja sa njeove strane to što može da nam pokloni, a na nama je da svako od nas pomogne u segmentu u kome može da pomone i scelu ovu knjiu izuramo samo sopstevnim snagama.

Naravno, Vi pisci najbolje znate šta je muka i šta sve košta.

Pod hitno ćemo Braci preneti Sneško toj predlog, pa ćemo da za ostalo skarabudžimo ostatak. Što se mene tiče, hvala tebi i za ovo, a nije baš malo sa tvoje strane.

Čim kontaktiramo Bracu, odmah ćemo preneti ovde njegovo mišljenje o svemu ovome. Šteta što neko od naših članova nema još i štampariju pa da se kompletiramo hahahahha....

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Eto, čim pre, Braca noćna tica pa sa njime možeš da kontaktiraš i u 5 ujutro. Pisci valjda malko spiju pa zato su svi inače onako pomalo pookrupniji

Braca se oduševio sa Sneškovim predlogom i oberučke je prihvatio ponuđene mu stvari.

Uz izvinjenje što se sprema za promociju u mom rodnom gradu Boru, gde će promovisati njegova književna dela, veoma čvrsto je obećao da će se pojaviti ovde kod nas na forumu i to od 12 septembra.

Ja ga do duše ne pita, ali verovatno je mislio na ovu godinu hahahahahah......

Znači da ja više ne trućim u Bracino ime, za dva dana će Braca biti sa nama i onda ćemo čuti njegovu živu reč i paše dogovor oko cele stvari u vezi Gospave i nas ostalih.

Dok se Braca ne oglasi, mi teramo naše rabote dalje. Od mene a u njegovo ime dovoljno.

[Sneshko Moderator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Sneshko]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Супер!
За почетак мени треба неколико техничких података о књизи:
1. Којег би формата требало да буде књига (димензија), А5 или Б5 рецимо, или неки други формат (може и произвољан)?
2. Да ли ће књига имати 100 страница или листова (што је већ 200 страница)
3. Да ли ће у књига бити или не илустрацијама?
4. Да ли у књизи има као прилог колор страница?
5. Ко је издавач?
6. Ко ће (именом и презименом) бити за издавача?
7. Да ли се за књигу ради каталогизација (ISBN и CIP)?
8. Да ли је наслов књиге коначан или ће бити мењан?
9. Да ли ће у књизи као графички прилог бити штампан нечији лого (Форум Закопано благо, рецимо). Ако хоће да ли се планира у колору или црно-белој техници?
10. Који је назив места у којем се књига издаје (Велики Кривељ, рецимо, или неко друго место?
11. Да ли ће корице књиге бити колор или црно-беле?
12. Да ли се планира и каква илустрација на корицама (могу различите илустрације на предњим и задњим корицама).
13. Одмах може да ми се пошаље биографија аутора и његова слика...
О осталим техничким детаљима - касније, током финализације припреме.
Обавезно треба водити рачуна о следећим техничким детаљима:
- Било какви колорни прилози у књизи ДРАСТИЧНО поскупљују цену штампања;
- Број страница утиче на број табака који се штампају па о томе треба водити рачуна зато што две додатне странице које се не уклапају у формат табака могу да вуку читав нови табак за штампу који остаје 80% неискоришћен а утиче на цену штампања у коначном обрачуну;
- Корице у пуном колору доста утичу на цену штампе. Најбоље је корице урадити у меком, пластифицираном црно-белом повезу. Са добрим црно-белим илустрацијама такве корице могу да буду веома ефектне и да знатно допринесу укупном визуелном утиску књиге. Мало скупља варијанта су двобојне корице.
- Најјефтинија варијанта штампе је црно-бела и ако се уради како треба може, такође, бити веома ефектна. Уосталом, важан је садржај књиге а мање је битан њен изглед (мада је и он доста важан, нарочито за колекционаре и библиофиле).
За све што може да изазове недоумицу - ја сам ту!
Поздрав!
Sneshko

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Sačekaj Sneško. Kad se pojavi Braca , sve ćete se izdogovarati. Danas ili sutra je ovde već!

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Hajde da pustimo i jednu za naše Budu, da ne bude da Braca sedi samo:

ГОСПАВА И ЗЛАТАРИ - народни говор. Роман у настајању.
13. септембар 2014. у 14:11
- Будо, нема овде ништа, да зајебујемо овој! – брише си зној оди чело
Сашко.
- Има бре, копај! – ока Буда, седа на зевњу, вади мокре цигаре и пали једну.
Гледа около себ и чуди се на куп, па се усмину и настави си ко за себ: - Бре, оволко ни комуналци не ископу за недељу д'на, колко смо ми за ноч.
- А бре, куде си наш,л планат? – навали се на лопату Пера. Држаље оди лопату
му грапљаво, неизмаздрено, јер неје стигал, да кад му се нач'с скрши, да га измазни. – Нема овде ништа бре Будо!
- А бре, планат је тачан! Стојче Бугарин нече да л'же. Дал му га јед'н Турчин из
Истанбул, а њему га па дала родбина из Македонију.
- Па што они несу копали?! Пичка им материна... – Пера врљи лопату у рупу и
седе на ископану зевњу до Буду. Бркну се за џеп, извади стаклено шише оди пола ћило, погледа га и разочарано рече:
- Ни рећију више немамо... А и поједомо једењено сво.
- Тежак терен бил... – пљуну у рупуну Буда.
- Овој бре само камен... – зноји се Сашко. – Како ли су га 'ајдуци закопали бре
овде?
Оставише ашови, пијуци и лопате у рупу, излезоше сва тројица из њу и седоше у ладовину поди јасен. Сашко се оди муку насмеја:
- Лани ме теше башта искара оди дом! Телеком плачује убаве паре
по метар да се копа шанац за Оптичћи кабал, а ја нечу да копам... Хахахаха... – од муку се насмеја. – Срамота ме! А куде Буду са џабе работим.
- Што џабе? Кад га најдемо, најбогати у Пирот и околину има будемо! Лелеле...
Певаљку и трубачи има сас дукати да усипем! – смеје се Буда.
- Најгоре ми је било, док сам бил официр, да изводим обуку сас војску – жали се
Пера. – Зло ми је било и када сам и гледал како копају ровови и заклони. А гле са! Пуковник у пензију, а копам ко регрут!
- Ма ко булдожер – муа му га Буда.
- Ништа ли неје остало оди кобасицене? Гладан сам ко курјак! – питује и Сашко.
- Ништа, нач'с све појеомо. Ма кује је бре рачунал да је оволко тежак терен... –
јадује Буда.
- Ни комат леб?
- Ништа...
- Па да га зајебемо и да си идемо дом?
- Де да копнемо још малко, па зајутре че идемо на Фестивалан – саветује и Буда.
У тија ма' ишумољи некво иза њи на ободу шуме и ливаде куде су копали.
Оложише се по траву и стануше да гледу у тија правац. Ете ју једна баба, носи поди мишку скрип'ц печурку, а преко шију и раме носи зелену војничку торбицу оди војни отпад. Оди пол'к и зазира се по траву.
- Бабава да ли је у печурће дошла? – ш'пче и питује и Сашко.
- Сигурно... – ш'пче Буда.
Бабана дојде до голему букву која је б'ш у ливаду, стури торбицину оди раме,
подигну се на врови на прсти и на један чипар на буквуну закачи торбицину. Скрип'цан си пај тури поди мишку, обрну се и улезе пај у шумак.
- Кво остави бабана на букву? – звери се Буда.
- Не знам бре... – ш'пче Пера.
- Да идем да видим? – питује и Буда.
- Иди! – орати му Сашко.
Буда се диже, врцну се лево и десно, па кад се стушти низ ливадуну. Ма ко
диверзант бре. Спретан човек! Дојде до буквуну, подрипи, те довану каиш иди торбуну, откачи ју оди чипар, па чучну. Поче да преврта по њу... Тићем се насмеја, и са све торбуну дотрча до другари. Седе на траву и с'в весел им рече:
- Кад си имамо срећу... Рана бре!
- Како? – први искоколи Сашко.
- Еве...
Буда извади прво пластичну влашу оди кока колу пуну сас ладну воду. Па т'г кесу
сас пола леб-вурњак, по њега извади некво у крпу умотано. Пол'к размота крпуну, кад у њу умотана главица црни лук и три печене попошће а у најлон ћесу грутка тврдо овчо сирење.
- Бабава ни донела топли оброк... – накези се Пера.
Буда поче пај да меша по торбуну. Извади плаву најлон ћесу. Одма и удари
убав мирис. Отвори ћесуну,кад унутра домаћа сланина!
- Аууу... Бабана знала кво ја волим! – радује се Буда. – Нес'м мераклија на
сирење. Гле бре... Па и сол турила! – извади сол уврзан у парче оди најлон ћесу.
- Тој је донела сигурно на овчара рану – тумачи Пера.
- Море дај да ми тој поједемо! – сију очи на Сашка.
- Па оно кво че мо....
Распрострше крпуну, сас бритву насекоше леб и сирење. Буда сас њигов нож
нарецка сланинуну и црни лукац. Почеше да једу.
- Како си испимо рећијицуну...- жваче и јадује Пера.
- Ћути кад има вода! – теши га Сашко.
Узиму сви оди сланинуну, али Буда највише. Па он не једе сирење. Пера и Сашко
ко по малко узиму оди њу, а повиш оди сирење, да има повиш за Буду. Ма наручкаше се сас мерак. Буда запали цигару, леже на грбину и вреви:
- Богами... Нес'м скоро овак убаво јел. А сланинана... Малко пуздрава, али бре
блага! Нема таква у месаре!
- Сирењево зајебало век! – облизује се Пера.
- Како се па баба сети те ни турила б'ш три попошће! Ко да ни је бројила –
смишка се Сашко.
- Ручкамо убаво – диже се Буда. – Ајде да поработимо још малко! Перо, де
провери сас рашље има ли бре некво.
Пера узе рашље оди бакрену жицу, убичи се нади рупуну и поче... Склопише му се.
- Показује да има... Ајде да покопамо још малко.
Копају јадни ко робијаши. Варнице лете кад сас пијук ударе у камен. Тићем се
усправи Сашко:
- Са знам што на робијаши не даву гоџа да једу... Сит се бре не може работи!
- Еј... – орати Буда. – Да га замочамо... Стварно, овак наједен не могу да работим.
У тија ма' дотрчаше две кучети. Овчарска. Чуше се из шумак звонци и клопотари
оди овнови и овце. Пера поче да и сватује:
- Ете га овчарат! Пош'л је да обедује. Нема смисла да ни затица овде, а једење
смо му појели. Ајд' си боље отидемо. Па кад се заврши Фестивалан, че се врнемо да копамо још.
- Идемо! – скоро у исти глас окнуше Буда и Сашко.
- А алатав? – досети се Сашко.
- Че га скутамо овам у грмање – саветује и Буда.
Тека и уработише. Почеше прве овце да улазе из шумак на ливадуну. Керови
налајаше на њи. Овчарат негде ока из шумак по овце:
- Р'јјјјј....! А... у дупе ти га штрокаво забодем...! Р'јјјј...! Овам...!
Кад се овчар појави на ливаду, тројица другара веч замакнуше у шумак. Итају.
Одма иза шумак, има кладенац. Стануше на њега да се поомију малко и подотерају. Напише се воду ис едоше да попуше по цигару.
- Овчарат иде по нас – ослушкује Пера, пензионисани официр. – Че га дочекујемо
ли?
- Што па да га и не дочекамо... – мудрује Буда. – Он ли че па да знаје да смо му
ми поједли једење.
Овцене прве избише куде кладенац и у брлог испод почеше да пију воду. По њи, ете га, и овчар. Дедица један сас шајкачу. Прво што видоше, преко раме закачил торбицуну. Само се погледаше.
- Помаже Бог деца! – поздрави и како требе.
- Бог ти помогал дедо – скоро у глас му одговрише.
- Имате ли бре цигару? – пита и деда док се поздрављаше.
- Има – извади Буда паклу и понуди га.
Седоше пај сви до калденацан и пуше. Деда и лукаво гледа поди веџе па и пита:
- Деца, ма ви ли бре онолку кречану ископасте там на ливадуну?
Погледаше се, па Пера први излага:
- Ма јок... Ми си овака шетамо по планину...
- Бре, чудо зевња и камење ископано... – прича деда и гледа негде у даљину. Па
се као досети и настави: - Ма бре... једноман дооде те чепрку по ливадуву... Траже злато. Са ми нећи и леб појел...
Погледаше се, а Сашко, гузан, извади паклу цигаре, запали једну а једну тури иза уо и дава на деду:
- Деда, еве ти да имаш да пушиш, ми имамо још цигаре – рачунал је да че сас тој
да се искупи.
Т'г тека уработи и Буда:
- Еве ти и моје...
Деда се усмивка, гледа и поди веџе, овцене се напише воду, почеше да иду и да
замацињу веч. Т'г, старина се диже, погледа и лукаво, усмину се и рече:
- Ма... Нећи ми појел леб и с леб... Причал би још сас вас, него сам гладан. Мора
да си идем на појату. Ама ако су га појели, али што ми сланинуну поједоше...!? Ја си сас њу мажем муда да се не опрудим бре овде у планину!
Лелеле... Какво је бљување настало... Кучетијана се само облизују....

[Labtec1 Posmatrač Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori Labtec1]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Ma ima si ovija Braca talenti za pisuvanje!!!
Ma on i na nas obeca da ce ni turi na artiju al ga zajeba pop Martin.
Ama pol'g.... Ce se seti on za 'zakon vegetacije i golemi trem'

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Nema ovoga puta "Vas" ili "Nas". Braca pravi već na veliko urnebesnu komediju koje će se odnositi na sve nas tragače i zaljubljenike u ovaj sport. E sad, što je inspiraciju za pisanje našao posebno prilikom njegovog prisustva Drugom međunarodnom Saboru, je priča za sebe.
U svakom slučaju će se mnogi od nas prepoznati u svim dosetkama i vratolomijama koje bude Braca preneo na papir tj. u ovu knjigu.
Kako god hvala mu, jer ćemo se slatko smejati našim glupostima i događajima, a priznali ili ne svako je od nas bio u bar nekoj od situacija koje će Braca osmisliti na najbolji mogući način.
Zdrav smeh je uvek najbolji lek a Braca je vrhunski kada se tiče pisanja humorističkih sadržaja.

Nama ostaje da do kraja novembra meseca, shodno našoj volji i mogućnostima, pripomognemo samo štampanje ove knjige.
Iskreno se nadam da se nećemo obrukati ( bar članovi ovog foruma) i da ćemo našim donacijama uspeti da prikupimo potrebna minimalna sredstva za štampanje ove knjige.

Zato i ovoga puta još jednom podsećam sve naše članove foruma i svih ostalih foruma, drugara i prijatelja da svojim prilozima pomognu štampanje ove knjige! Sva uputstva oko slanja donatorskih sredstava imate opisane u temi gde se vodi javno obaveštavanje i praćenje donatorskih uplata : http://www.zakopanoblago.com/forum/s...tva-za-knjigu-!

Prve donacije su stigle.

Prvi je donaciju uplatio naš kolega iz Makedonije - Hpahija i on će , pored ove knjige , kao PRVI DONATOR, dobiti i specijalnu nagradu koju će mu i forum "Zakopano blago", pripremiti zajedno sa našim piscem.
Naš član Snesko je prvi inače ponudio njegovu pomoć oko tehničkih stvari štampanja knjige što u mnogome olakšava i smanjuje same troškove koje nisu male.

Ima tu još iznenadjenja za sve donore, ali o tome kada se bude završila ova donatorska akcija.

[futyfuty9 Administrator Pronaći sve poruke Pogledati profil Zatvori futyfuty9]

Odg: Komedija : Gospava i zlatari - akcija prikupljanja sredstava !

Pokupismo od Brace još par neobjavljenih stranica naše zajedničke knjige "Gospava i zlatari".

Piše Braca nama knjigu, e vala kako li će cela da izgleda videćemo je celu uskoro.
Eto još jednog odlomka:

Поче да се и ја спремам за тија златарсћи фестивал. Чу идем да видим како че тој да буде. Окамо се сас Госпаву на мобилан, договарамо... Ама све се договоримо, али сас кво че идемо, не договоримо се. Ја ју питујем:
- Како че идемо там?
- Че ни вози Сашко механичар.
- Куји је тија? – питујем ју.
- Сашко из Просек.
Не знам човека. Ама ако га је она одабрала значи наш је човек. Убрзо га упозна...
Душа да ни знаје...
Ока ме на мобилан да идем куде Шоле ћевапџију, има разлог да части. Крешти на мобилан како продала бика на Раде шпекуланта из Пуковац. Охохо... Мислим се у себ, добро се омрсила сас паричће, са че буде блажњење. Там куде Шоле стара гарда: Пејча из Вету, Стојко шумар, Џапало месар, кад видим и тог Сашка механичара. Где па он се ушемил сас овија, мислим се у себРаде из Пуковац, видим, отиш'л си. Госпава засела у чело уз астал.
- Еве га мој Браце! – ока, још оди пругу кад се појави.
Чим придо и поче се поздрављам сас народ, она ока на Шоле:
- Шоле! Турај још један квадрат цревца на скару!
Видим и' цевче некво вино, црвено ко да су га оди Трансфузију набављали. Позна
га, ако га несам пробувал. То је Шоле набавил оди Жику Газибару из Сићево. Оно бије у мали мозак. Че ни запатаји... Ал' кво да прајим... У друштво се и калуђер жени, че га пијем. Газдарица на Шолета у чур улезла ко да је у Кијев. А Шоле вој командује ко Кличко, па и њег уватило виноно и само ока. Она сирома без гас маску како ли се издејани поред скаруну. Седо сас њи, и поче да цепим цревцана, оно ми тече маз низ браду. Убава и' Џапало донел на Шолета. И добро и поопрал... У неколко воде, нема млого да миришу. Пејча се упиљил у Стојка шумара оче да купује некво браниште нади Ветансћи манастир па да овија дојде да тој исчекића. А Стојко му ока, а набил шапку на тил, ко Курсула официр.
- Де ме мани Пејчо за тој браниште, тој неје твоје, него на Милунку Џаџину што живи у Нови Сад.
- Купил сам га, две ми очи. Не мож' да дооди скоро, скршила кл'к.
- Кад вој зарасте кл'к, нек се довлече т'г че га исчекићам.
Џапало месар, се заоратил сас Сашка механичара оди нек'в дивљач. Сашко му вреви како он тој спрема. Како тура сремуш место лорбер. А убаво он тој работи, јел сам његову кујну. Спрема дивљач сас мерак. Џапало га моли, налегле га работе, да му са' кад никне Сремуш, Сашко небере један кош и да му донесе.
- Браце, синко, бобо Госпава пуна сас евровци. Кад би имала певаљка са' да
малко жокамо! – ока Госпава.
Шоле, не држи га место, седне, пине винцено, па се дигне те ока народ:
- Навали народе! Пљескавице од Џапалово месо! Још пола ћило остало...!
Пејча, ако је пијан, муа му га:
- Кој че ти са једе пљескавице после цревцава на скару...
- Куде ти је Радиша? – питујем Госпаву.
- Неје слазил дан'с сас Ладу ниву. Ја дојдо сас Раде из Пуковац сас камијонче.
- Па сас кво че се врташ за Ракош?
- Сас Веку таксисту.
Пимо, цепимо цревца, пимо... Затр' мо се. Почемо сваћи сас сваћега да вревимо и да окамо. Народ се поче растура оди пијац. Овија сас робу почеше да пакују торбе да си иду дом. Газдарицана на Шоле поче да пакује столице. Стојко шумар си отиде, зваше га на мобилан, че му наиде директор, онија што му беше прачувал Стојко онија поруку на њигов мобилан. Од т'г има голем стра оди директоратога. Џапала ока жена да иде дом, загасла му пушница, да ју накладе. Пејча запел, пошто че си и Вилфан иде дом, да сврнемо у Дом културе куде Цапка да попијемо још по некво.
- Најблаго ми кад седим и пијем у Дом културе куде Цапка келнера. Уведе ред на њинини конобари, са помалко мешају пијел'ци сас воду – диже се Пејча, и отиде некуде. Пијано...
И нас чврсто ватило! Сашко механичар и Госпава се заоратили некво. Мен штури по главу. И чујем на Госпаву звони мобилан:
- Алоооо! Куји је? – ока. – Ти ли си мори Павлијо? А...? Па кво работите у Нишку Бању? Поје Милка жокаљка из Крчимир?
Оратише још некво, али не чујем. Коле ме затрацкује. И ете ти ју Госпава:
Сашко, иди пали Уаза, идемо у Бању! Милка певаљка из Крчимир поје у кавану „Пролеће“. Идемо да потроши бобо Госпава нећи евр', да ју не бије малер!
На пијани љуђи се двапути не орати. Одма се дигомо и појдомо. Пејчу заборавимо некуде. А Сашко вој вреви:
- Џип ми неје туј.
- Па сас кво че идемо? – питује га Госпава.
- Сас таткову Фићу. Дош'л из село. Ене, паркирал ју преди капију.
Уз орату Дојдомо до кућу оди башту на Сашка механичара. Црвена Фића стоји преди капију.
- Чек само да узнем кључеви – промрмља Сашко и утрча у кућу.
Госпава ми некво вреви, стварно се са не могу сетим кво ми је опратила. Сашко се задржа малко там и излезе. Остало ми у сећање да се некако задњини точкови на Фићуну пос'тили.
- Нема нићи дом, кој знаје где се одвлекал татко. Идемо! – ока пијан Сашко.
Улезе у Фићуну, Госпава седе на задње седиште, ја до њег на пред. Муну кључевини, обрну и' да завергла... Ма јок. Ни да чује.
- Мајке му га на башту, никад неје имал к'светан акумулатор. Де излезните да ју
гурнете малко да упали.
Излезомо сас Госпаву. Почемо да гурамо. Она ока:
- Пуштај... ! Пуштај... Пуштај квачило!
Ма иде Фићана сас мерак. Ма подвозна ко онаја аута штоно овија по паркови возе децана. На Госпаву се шамиче свлекло на тил, запела и гура ли гура. И ја гурам. Сашко обрну Фићуну, према Нишаву.
- А дбре че пали ли пустољината? Душа ми испаде! – ока Госпава.
Сашко отворил прозор и ока отуд:
- Само што неје... Гирајте појако. Нема ништа оди акумулатор. Нече ни црвено да упали колко је слаб!
Ми запемо ко сивоње. Гурамо, те се не знаје... Једва је преко ћуприју на Нишаву избутамо. Станумо малко да се одморимо. Срце че ми избије на уста колко лупа. Госпава, скапала. Сашко излезе из Фићуну, пцује си башту. Ока:
- Са чу продадем два метра дрва и че му купим к'светан акумулатор! – па се
досети: - Де да ју погурамо уз брегав, горе према Јелашницу... Озгор кад ју пуштимо, или че упали или клипови мора да избију!
Запемо сас Госпаву... Гурамо брате ко кола пуна сас сено кад упадну у каљиште. Народ бели свет. Чеку љуђи автобуси. Још и навију за нас. Па сви ни знају! Чувени људи смо у околину. Окају, потпрцују... А ми... Уз брег! Гурамо ли гурамо! Душа испаде! Изгурамо ју до драгстор „Брод“. Че ме инфаркт удари. На Госпаву се прзаљу оп'нци. Ја вој га од све муће муам:
- Не шлајфуј него гурај!
Сашко, помогомо му, некако обрну Фићуну. Ух... Л,кну ми. Са че ју пали низ брег. Нема да гурамо. Ом'кну Фићуну на доле.... Ко метак лети. Ја и Госпава трчимо по њег. Очемо да што пре улезнемо у Фићуну и да бегамо оди бруку, да ни се народ не смеје. Бубњи ми у уши, не чујем да ли ју упали. Коле стану сас Фићуну до саму железничку постају на Просек. Народ се, видим, док ми трчимо комто њега, сабра около аутиштено. Сашко излезе из Фићу. Ми придомо, једва дишемо. Он треска врата, нервикра се.
- Не теја да упали! – ока.
Онак нервозан, приде да отвори поклопац на мотор. Сигурно да види неје ли нећи кабал отпадал. Мислим се у себ, како се тој неје сетил по рано. Отвори поклопацан и одма га затвори! Погледа у мен и Госпаву, па у љуђини, па пај у мен и Госпаву, и рече:
- Јао...! Мајке му га...! Башта извадил мотор...!
Тел сам га убијем!
- Па к'в си механичар кад неси видел да Фићата нема мотор? – окам, а појел би
га.
И тека, упозна и Сашка. Договарамо се да поодимо на фестивал, а Госпава му га
муа:
- Нека аутиштето сас које идемо, има бар мотор!
(ГОСПАВА И ЗЛАТАРИ-Братислав Петровић)