Нордијска историографска школа наметнула је Србима да су дошљаци на Балкану.

Прича о доласку Словена на Балкан у VII веку по Јовану Деретићу је демагошка или бајковита.

Срби су постали жртва завере које морамо да се решимо да не би смо потпуно нестали са политичке сцене. У разоткривању ове истине доста су нам помогли наши истакнути историчари: проф. Др. Милан Будимир, Ј. Рајић, К. Николајевић, М.С. Милојевић, П. Срећковоћ, Сима Лукин Лазић, Н. Жупанчић, Ј. Добровски, Јован Брановић. А ту су још и Др.Реља Новаковић, Др.Радивоје Пешић, Др.Олга Луковић – Прановић, Др.Драгољуб Антић, Др. Радомир Ђорђевић, Др.Јован Деретић, Др.Момир Јовић.

Многи историчари покушавали су у нашим библиотекама и архивима наћи књиге античких писаца и историчара,
(Плинија Старијег, Диона Касиуса, Бохартуса, Кит Куртис, Атавиота и др.) али ничег није било.
Сви ови наведени антички писци небројано пута су помињали Србе на античким територијама ( за које наша званична историја тврди да су дошли тек у VII веку ).
Ватикан је учинио све да тај период српске историје оде у заборав а највише због тога што се на њему темељи српско историјско право као и наслеђе.

То право се од Немањића ускраћује Србима.
После Берлинског конгреса одржаног 1878. године по диктату Ватикана, Немачке и Аустрије су прављене мапе по којима је Душаново Царство смањено па је западна граница постављена на Дрини и ако је граница била на Крки.
Приче о сеоби Словена су стигле у Србију тек после Берлинског конгреса. До Берлинског конгреса нешто се и знало о историји Срба пре Немањића, да смо ми Срби антички народ.
До XIX века у Бечу је постојао Илирски уред за Србе.

У књизи античког писца Плинија Старијег сачувани су спискови за регрутацију локалног становништва Илирије у Римску војску из 12 године нове ере. На тим списковима су наведена српска племена Деретићи, Дермасти, Клиндићи, Денде, Грабљани, Рудињани и др. од којих многи и данас имају потомство.
Нјавише што чуди је то што нико није записао и описао ни једну битку Словена и домаћег становништва а немамо никаквог ни археолошког траг.
Нек неко покаже неки историјски споменик Трачана и Илира на коме нису српска имена.
Још једна невероватна ствар је да Словени на Балкану нису населили пусте пределе, на тим просторима су живели Илири, Трачани, остаци Римљана и други. Ту је било некад успостављено римско право. Зар би ти староседеоци све то дали тим варварским хордама (Словенима) која су стигла од иза Карпата.
То староседелачко становништво су била српска племена.
За основ данашње историје Балкана узима се Порфирогенитов запис који највероватније није Порфирогенитов већ су му га накнадно приредили 1611. године када су га по наредби написали неки Ватикански фратри.
Византијски цар Порфирогенит уопште није био историчар. Он је написао само два списа један се односи на дворске церемоније а други на организацију државе.
Овај лажни спис је писан да велича историју Хрвата а да потисне Србе. У овом спису су побркани датуми и ликови што указује да се ради о подвали и фалсификату.
Овај спис се узима као једини извор за нашу историју што је исто веома чудно.
Ово Порфирогенитово дело ''О народима'' је настало највероватније овако : Католички свештеник Мавро Орбини из Дубровника 1601. године је објавио своје дело '' Краљевство Словена '' у коме говори претежно о Србима и даје им историјско место које им припада а успут само помиње Хрвате што је изазвало панику у Ватикану.
Мавро Орбин је одмах био разрешен а његово дело спаљено.
У намери да се побију те истине Ватикан одређује групу фратара који ће написати контра дело '' О народима '' и подмећу га Порфирогениту који је живео 600 година раније. Е на томе се заснива службена историја Балкана. У њему се доминантно спомињу Хрвати а Срби местимично.
После Берлинског конгреса српска власт је добила наређење од великих сила да склони све српске историчаре који су заступали српску историјску школу и да наметну ову Нордијску о сеоби Словена и да једини релевантан извор за нашу античку историју узму Порфорогенитово дело '' О народима ''.
Данас о томе можете доста тога детаљно да сазнате из дела горе наведених аутора који се баве овим проблемом (АНТИЧКЕ ИСТОРИЈЕ СРБА).

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧЈА СРБИЈЕ

• (?) вођа Срба (непознато име), син кнеза Дервана, који је Србе довео на Балкан (VII век)
• Кувер, поглавар словенских племена на Балкану (између 668. и 685.
године)
• Вишеслав, кнез (после 780.године)
• Радослав, кнез (VIII и XIX век)
• Крум, бугарски кнез (802-814)
• Људевит Посавски, хрватски кнез (822. године)
• Просигој, кнез (822-836), син Радославов
• Властимир, кнез (836-863), син Просигојев
• Мутимир, кнез (863-891), син Властимиров
• Прибислав Мутимировић, кнез (891-892), син Мутимиров
• Петар Гојниковић, кнез (892-917), Мутимировог брата Гојника
• Павле Брановић, кнез (917-920), унук Мутимиров, од сина Брана
• Захарија Прибислављевић, велики жупан (920-924), син Прибиславов
• Србија под Бугарском (924–931)
• Симеон, бугарски цар (924-927)
• Петар, бугарски цар (927-931)
• Часлав Клонимировић, кнез (931-960)
• Тихомир, кнез (960–980)
• Љутомир, кнез (980–1003)
• (?) Љутомиров син, кнез (1003–1030)
• Љутовит, кнез (1030–1070)
• Вукан, жупан (1091-1112), велики жупан (1112-1118)
• Грађански рат (1106–1120)
• Урош I, велики жупан (1143-1146), синовац Вуканов
• Урош II Првослав, велики жупан (1146-1155)
• Деса, жупан (1155-1162), велики жупан (1162-1165)
• (?) Урош II, велики жупан (1156–1162)
• (?) Белош, велики жупан (1162.)
• Тихомир, велики жупан (1165-1166)
• Стефан Немања, велики жупан (1166-1195)
• Стефан Немањић (Стефан Првовенчани), велики жупан (1196-1202) и (1204-1217), краљ (1217-1228)
• Вукан Немањић, велики жупан (1202-1204)
• Радослав, краљ (1228-1234)
• Владислав, краљ (1234-1243)
• Урош I, краљ (1243-1276)
• Драгутин, краљ Србије (1276-1282), краљ Срема (1282-1316)
• Владислав II, краљ Срема (1316-1325), син Драгутинов
• Милутин (Урош II), краљ Србије (1282-1321)
• Стефан Дечански (Урош III), краљ Србије (1321-1331)
• Стефан Урош IV Душан, краљ Србије (1331-1346), цар (1346-1355)
• Урош V (нејаки) , цар (1355-1371)
• Симеон Синиша, цар Епира (1359-1372)
• Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365-1371)
• Марко Мрњавчевић, краљ (1371-1395)
• Лазар Хребељановић, кнез (1371-1389)
• Вук Бранковић, господар Косова (1371-1398)
• Јован Урош, цар (1372-1373), син цара Симеона (Синише)
• Стефан Лазаревић, кнез (1389-1402), деспот (1402-1427)
• Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427-1456)
• Лазар Бранковић, деспот Србије (1456-1458)
• Стефан Бранковић, деспот Србије (1458.)
• Стефан Томашевић, краљевић Босне и деспот Србије (1458-1459)
• Србија под Отоманским царством (1459–1804)
• Вук Гргуревић, деспот Србије (1471-1485)
• Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486-1496)
• Јован Бранковић, деспот Србије (1496-1502)
• Иваниш Берислав, деспот Србије (1504-1514)
• Стеван Берислав, деспот Србије (1520-1535)
• Јован Ненад, самозвани српски цар (1526-1527)
• Радич Божић, деспот Србије (1527-1528)
• Павле Бакић, деспот Србије (1537)
• Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537-1540)
• Јован Монастерлија, подвојвода Срба у Аустрији (1691-1706).
• Генерал Одијер, привремени управник Србије (1718-1720)
• Александар од Виртемберга, гувернер Србије (1720-1733)
• Ђорђе Петровић (Карађорђе), вожд (1804-1813)
• Србија под Отоманским царством (1813–1815)
• Милош Обреновић, кнез Србије (1815-1839) и (1858-1860)
• Милан Обреновић, кнез Србије (1839.)
• Михаило Обреновић, кнез Србије (1839-1842)
• Александар Карађорђевић, кнез Србије (1842-1858)
• Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине (1848)
• Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848-1849) • Михаило Обреновић, кнез Србије (1860-1868) намесници (1868-1872):
Миливоје Блазнанац
Јован Ристић
Гавриловић
• Милан Обреновић, кнез Србије (1872-1882), краљ (1882-1889) намесници (1889-1893): Јован Ристић
Коста Протић
Јован Белимарковић
• Александар Обреновић, краљ Србије (1893-1903)
• Петар I Карађорђевић, краљ Србије (1903-1918)
• Милан Aћимовић, председник комесарске управе Србије 1941
• Милан Недић, председник Владе националног спаса Србије (1941-
1944)
• Србија није имала владара (1945–1974)

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧЈА ЦРНЕ ГОРЕ

• Кнез Петар, први познати дукљански владар; IX век
• Кнез Владимир (997 – 1016)
• Кнез Стефан Војислав Војислављевић (1016 – 1043)
• Кнез Михаило Војислављевић (1043 – 1081)
• Михаило крунисан за краља (папа Гргур VII), Краљевина Дукља;
(1077.)
• Краљ Радослав (1081 – 1082)
• Краљ Константин Бодин Војислављевић (1082 – 1101)
• Краљ Доброслав (1101 – 1102)
• Краљ Кочопар (1102.)
• Краљ Владимир (1102 – 1114)
• Краљ Ђорђе, (1114 – 1131)
• Краљ Грубеша (1118 – 1125)
• Краљ Градихна (1131 – 1142)
• Кнез Радослав (1142 – 1166)
• Кнез Михаило (1173 – 1189)
• Дукља у Србији (1189 – 1360)
• Краљ Далмације и Дукље,Вукан Немањић, (1199 − 1208)
• Краљ Ђорђе (1208 − ?)
• Краљ Стефан, (?)
• Династија Балшић у Зети, (1360 – 1421)
• Ђурађ I Балшић, (1360 - ?)
• Балша II Балшић, (? – 1385)
• Ђурађ II Стратимировић Балшић (1385 – 1403)
• Балша III Балшић (1403 – 1421)
• Династија Црнојевић у Зети, (1421 – 1496)
• Стефаница Црнојевић, (1421 – 1465)
• Иван Црнојевић (1465 – 1490)
• Ђурађ Црнојевић (1490 – 1496)
• Стефан Црнојевић (1496 – 1498)
• Санџак-бег Скендер-бег (Синиша Црнојевић),(1514 – 1528)
• Династија Петровић Његош у Црној Гори, (1697 – 1735)
• Владика Данило Шћепчев Петровић, (1697 – 1735)
• Владика Сава Петровић (1735 – 1781)
• Владика Василије Петровић (1750 – 1766)
• Лажни цар Шћепан Мали (1767 – 1773)
• Владика Арсеније Пламенац (1781 - 1784 )
• Владика Петар I Петровић Његош (1784 – 1830)
• Владика Петар II Петровић Његош (1830 – 1851)
• Владика и књаз Данило Петровић (1851 – 1860)
• Данило Петровић проглашен за књаза, Књажевина Црна Гора,(1852.)
• Књаз Никола Петровић (1860 – 1918).

СПИСАК ВЛАДАРА СА ПОДРУЧИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

• Петар I Карађорђевић, краљ Краљевине СХС (1918-1921)
• Александар I Карађорђевић, краљ Краљевине СХС/Југославије,(1921-1934)
• Намесници (1934-1941):
Кнез Павле Карађорђевић Др Р. Станковић
Др И. Перовић
• Петар II Карађорђевић, краљ Југославије (1941-1945)
• Јосип Броз Тито, председник Југославије (1945-1980)