Савине купачице на Сави

Након паузе од једанаест година, Сава Шумановић је у септембру 1939. године приредио у Београду самосталну изложбу, изузетну по много чему. Изложио је 410 слика што је до данас непревазиђен број на једној изложби. Била је то његова шеста самостална изложба. Приредио је у просторијама Новог универзитета, исто као и 1928. године. Уметник се јавности представио с целокупним стваралаштвом из претходних једанаест година. По сопственом избору није припадао групама и удружењима уметника која би му била од помоћи приликом припреме тако великог подухвата. Већину послова урадио је сам. Дан кад је отворена изложба, 3. септембар, остао је у сећању многих јер су тог дана Велика Британија и Француска објавиле рат Немачкој. Истог дана, у част рођендана краља Петра II Карађорђевића (рођеног 6. септембра 1923), у Београду је одржан први Гран при, ауто-трке и трке мотоцикала око Калемегдана.
На отварању изложбе говорио је угледни ликовни критичар Тодор Манојловић. На новинској фотографији, међу присутнима висином се истиче Александар Дероко са супругом.
Поводом изложбе Сава Шумановић је дао неколико интервјуа. У појединим новинама, као што су „Време”, „Политика” и „Нова бразда”, изложба је најављена као изузетан културни догађај. Остале новине такође су објавиле написе и приказе изложбе, а наши најугледнији ликовни критичари и теоретичари уметности – попут Павла Васића и Тодора Манојловића – те јесени и зиме огласили су се у стручним издањима.
У галерији у Шиду чува се документарна грађа, писма, рачуни и други документи који пружају драгоцене а и занимљиве податке о вероватно најзначајнијем догађају у каријери уметника. Особине које су красиле Шумановића, систематичност и посвећеност, приликом приређивања изложбе показале су се као неопходне и добродошле. Припреме је почео на време па је од Косте Страјнића тражио одобрење да се у новом каталогу користи његовим текстом из 1929. године. Конкурисао је за простор, издејствовао задржавање воза на шидској станици, пошто је за утовар двадесет једног сандука слика било потребно време. О свом трошку одштампао је плакате, позивнице, каталог изложбе. Радови на поставци изложбе трајали су десет дана.
У једном од два писма која је Александар Дероко упутио Сави поводом изложбе је и детаљна скица простора у коме је одржана изложба. Уметнику је то сигурно било веома важно јер је намеравао да изложи велики број слика. На основу Дерокових предлога о смањеној куповној моћи могућих купаца, Шумановић је пред изложбу насликао и известан број слика изузетно малог формата да би и они слабијег материјалног стања могли себи да приуште куповину.
Пратећи текст каталога, као и за претходне изложбе, написао је сам уметник. Назвао га је Место предговора и то је до данас један од најважнијих извора података о уметнику. Слике у каталогу сврстао је на основу формата или, како се он изражава, према размери. Показало се да је најчешће сликао у тридесет различитих формата, а највише их је урадио у стандардним форматима (81 х 60 цм). Набрајање почиње од највећих формата, сликама које су привукле највише пажње посетилаца и изазвале највише коментара, „Шидијанкама” (Купачицама).
Одавно је у шидској галерији запажен број написан графитном оловком на полеђини блинд рама. Упоређивањем с бројевима из каталога из 1939. године, установљено је да их је вероватно сам уметник записао. Даљим испитивањем, на основу формата, установљено је да се у Шиду чува 189 слика с те изложбе. То је готово половина од укупно изложених слика и уз документарни материјал и сећања која се чувају у породици чини изузетно вредан материјал.






Ове године обележава се јубилеј, 70 година од последње изложбе коју је уметник имао за живота, и поводом тога галерија у Шиду приредила је изложбу која треба да дочара атмосферу из тог времена. Иначе, на изложби уметник је представио радове у седам дворана Новог универзитета. Галерија у Шиду је у својих пет изложбених делова сместила 189 слика.
Посебно место заузимају оне које имају исте називе и у књизи инвентара галерије и у Савином каталогу. Таквих је, нажалост, само 33. Приликом уписивања слика у књигу инвентара галерије о томе се није водило рачуна.
Нашем педантном уметнику такав пропуст сигурно се не би догодио па је ово згодна прилика да се исправе начињене грешке. Био је веома рационалан и водио евиденцију о свим трошковима. Саставио је списак трошкова за изложбу на основу кога може да се закључи да није имао готово никакву зараду, поготово ако се у обзир узме раздобље од десет година, као и податак да је током изложбе поклонио тридесет слика.
Висока морална начела уметника о којима се није често говорило на овој изложби потпуно су потврђена. Сав приход од продатих улазница наменио је потпорном фонду за школовање сиромашних студената. У свом доброчинству иде чак и корак даље. Поклоне чини пажљиво, водећи рачуна да њима не оптерети оне који их примају, што је ретка врлина.
Последња ставка на списку трошкова је „Мој живот и стан у Београду кроз месец и по”, а на основу потписа на товарном листу из Београда, за повратак слика са изложбе, претпоставља се да је „стан” био у Улици кнегиње Љубице 6.
Изложба је трајала до 22. септембра.
Нису само бројни новински чланци сведоци успеха изложбе и утицаја који је имала на уметника. Слике које се чувају у шидској галерији прави су сведоци успеха. Највећи број њих насликао је управо у години после изложбе и оне су сведоци полета који је уследио након изложбе.

ОЗБИЉНА ШАЛА

Шид 9. децембар 1939.
„…Дакле још једном поштована госпођице Миловановић, ја Вама слику поклањам а Ви шта ће те са новцем који сте наменили за њу, учинити, мене се не тиче, па Ви радите како сте одлучили, или промените намеру, па задржите тај новац за себе, то није моја ствар, само ја не могу да будем донатор ни једном сликару из принципа ’да не помажем конкурента’ велим из шале а у истину нећу да ми буде нико захвалан за таке заслуге...”
Сава Шумановић

Писмо Саве Шумановића упућено госпођици Миловановић