Монтевидео - филм Драгана Бјелогрлића који је и уједно и српски кандидат за Оскара који нам живописно слика Београд између два рата а посебан акценат и светло баца на 1930 и одлазак наше репрезентације Југославије у Уругвај на прво светско првенство у фудбалу те на наше две највеће фудбалске звезде тога времена Благоја Мошу Марјановића и Александра Тирнанића Тиркета
Филм је ОК ....урађен је са пуно љубави и емоција , али су историјски подаци замењени неким чаршијским и кулоарским причама.
1) Нетачно је да је учешће репрезентације Југославије ''висило'' због финансија
2) У филму је приказана утакмица Југославије са Бугарском као последња пред Уругвај па чак се покушава представити као нека ''квалификациона'' а последња утакмица пред пут у Уругвај је био меч БСК и Ујпешт Доже коју је БСК добио са 5:3 а утакмица је одиграна недељу дана пред пут у Уругвај .
Шта је заправо пресудило да Југославија добија ''wилд цард'' за СП ?
Пре свега познанство и пријатељство Михајла Андрејевића Андрејке са Жилом Римеом који су уз Фишера Мора из Мађарске били и идејни творци тог такмичења.
Као што знамо Енглеска је све до 1950 године бојкотовала сва светска првенства у организацији ФИФЕ
Ево шта о томе пише сам Андрејевић ,,......ускоро после преноса савеза у Београд организована је кампања одза организовање првенства света јула 1930 године у Монтевидеу.У Београд је лично дошао инг. Фишер Мор потпредседник ФИФЕ и придобио наш савез да учествује.Детаљни финансијски услови регулисани су депешама са др.Буером уругвајским амбасадором у Амстердаму .Путна рута је била испланирана - возом до Марсеја а одатле бродом Флорида до Монтевидеа.Међутим бојкот Загреба и Сплита је поново потврђен депешама а играчима који отпутују са репрезентацијом и не испоштују бојкот је прећено а тадашни селектор др.Анте Пандаковић је дао оставку на место селектора.Међутим обећања и потврда дата ФИФИ су испуњена .Ангажован је нови селектор Бошко Симоновић који се одлучује да костур репрезентације чине играчи БСКа а да им се у Марсеју прикључе играчи Ивица Бек, Љубиша Стефановић (бивши играчи БСКа)Бане Секулић (играо за Југославију)
Финансијски услови баш и нису били сјајни јер се до Марсеја путовало возом (другом класом ) а онда француском лађом Флорида до Уругваја
Једна од занимљивости тог пута је да је наш голман Јакшић за 18 дана колико је трајао пут добио 16кг али му ни то није сметало да буде најбољи голман и буде уписан у историју по надимку који је зарадио Ел гран Милован
Други занимљив детаљ јесте да се бек репрезентације и Југославије Теофило Спасојевић током дугог пута заљубио у неку белгијанку и желео да с њом настави пут до Буенос Аиреса.
Хрватски спорстки тисак није штедео увреде и подругљиве досетке на рачун тих момака који ће се после два месеца вратити са бронзаном медаљом
Београд, с пролећа 1930. године…Тирке је дечко са Чубуре принуђен да бира између најамног рада у фабрици и фудбала. Изабраће фудбал. Тих година се још увек не живи од фудбала…живи се за фудбал. Само Мошу Марјановића у Београду плаћају по постигнутом голу, али један је Моша…
У исто време на адресу Фудбалског савеза стиже званичан позив нашој репрезентацији за учешће на првом Светском првенству које ће тог лета бити одржано у Уругвају.
Избор инжињера Бошка Симоновића за селектора јавност дочекује с подсмехом, зову га Божа „Дунст” (аматер). Почињу припреме и уигравање тима којем нико не даје никакве шансе.
Филм „Монтевидео, Бог те видео“ говори о историјском успеху наше репрезентације на првом Светском првенству у фудбалу, у Монтевидеу 1930. године.
Радња филма је смештена у Београду, 1930. године и има неколико паралелних токова. У њему се упознајемо са фудбалерима и њиховим судбинама, њиховим љубавима, пријатељствима и бројним искушењима. Ова историјска мелодрама нам пружа јединствен и помало носталгичан поглед на Београд 1930. Оживљава она добра, стара времена подсећајући нас на једну подоста другачију еру о којој смо скоро сањиво слушали од стране наших старих, о ери када су вредности и врлине биле нешто сасвим другачије од онога што су данас.
„Монтевидео, Бог те видео!“ је прича о подвигу младих српских фудбалера који ће у наредним годинама бити истинске звезде, идоли народних маса. Благоје-Моша Марјановић и Александар Тирнанић – Тирке били су више од звезда и још много година касније маркантне фигуре у нашем фудбалу.
Филм је сниман у продукцији куће Интермедиа Нетwорк, режија је поверена Драгану Бјелогрлићу, сценарио је писао Срђан Драгојевић уз асистенцију Ранка Божића, а музику за филм је радио словеначки састав Магнифицо. Сценарио за филм и тв серију је инспирисан књигом „Монтевидео, Бог те видео“ нашег познатог спортског новинара Владимира Станковића.
Улоге: Милош Биковић, Петар Стругар, Виктор Савић, Андрија Кузмановић, Иван Зекић, Александар Радојичић, Ненад Хераковић, Урош Јовчић, Раде Ћосић, Милан Никитовић, Бојан Кривокапић, Александар Филимоновић, Војин Ћетковић, Никола Ђуричко, Небојша Илић, Мима Караџић, Бранимир Брстина, Срђан Тодоровић, Слободан Бода Нинковић, Сергеј Трифуновић, Анита Манчић, Бранка Пујић.