Seoba_Srba.jpg

Данашњи муслимани, с простора бивше Југославије, у већини случајева су српског порекла.То није тешко доказати ако се уважавају историјске чињенице. Примарни историјски извори или извори првог реда турски су пописи.
ТурциОсманлије су веома педантно и тачно вршили пописе, па су њихови дефтери непобитни докази којем народу су припадали и које вере су били пописани уживаоци баштина и њихове спахије-тимарници.
Огромна већина имена тих људи су словенска, у овом случају српска. За озбиљну историјску науку то је доста!Прве податке о етнолошкој популацији Босне и Херцеговине и њеној верској структури, након пада средњовековне босанске државе под турску власт, налазимо у турском попису домаћинстава из 1468/1469 године. По овом попису, регистровано је 37125 хришћанских и само 332 муслиманске куће у региону.Неколико деценија касније, према процени турског историчара Омер Лутфи Баркана, у Босанском санџаку је између 1520 и 1530 године живело 334325 становника, од чега је 38. 7% било муслимана.

По аустроугарском попису 1910. у БиХ је живело 214.000 Срба више од муслимана, и били су у то време доминантна национална, или, како се тада то исказивало, верска заједница (Срба 826.000, а муслимана 612.000).Нигде се није догодило да једна верска заједница постане нација, као код нас.Турци преласком на ислам нису престали бити Турци, Арапи преласком на ислам нису престали бити Арапи.Једино је Бошњак под “капом небеском” преласком на ислам постао нешто друго...

СРБИ су се вековима срчано и храбро борили против Турског царства, али су у појединим периодима људи српског порекла у знатној мери допринели слави Османлија.Готово увек препуштена сама себи, српска држава ни под којим условима није могла успешно да одоли турским налетима.Укупне прилике у хришћанској Европи, разједињеност и сукобљеност царева и држава, различити интереси и расцепи и у самом католичком свету, олакшали су продор муслиманске најезде ка западу.
Да трагедија буде већа интереси две српске државе, Рашке и Босне, били су до те мере укрштени да су међусобно трвење и неслога само допринели победи заједничког непријатеља. У тој борби у којој није имала права на успех, посрнула је и сломила се Србија, Црна Гора, Херцеговина и Босна.

Међу бројним турским државницима српског порекла који су стварали османску историју најчувенији је био Мехмед-паша Соколовић (1506-1579) – једини османлијски велики везир који је владао чак за време три султана,међу којима је и најмоћнији Сулејман Величанствени,чија мајка је била „потурчена Српкиња“ Катарина из Зворника.Украјинка Хурем, кћи православнога попа, родила је идућега султана.Ниједна султанија није била из Османске империје, толико о чистоти лозе: ниједан султан није био чисто османске крви.

Најмање четрнаест великих везира у току историје османске државе било је јужнословенског порекла.Осим њих, слави Османлија су допринеле хиљаде везира, беглербегова, паша, као и десетине хиљада обичних војника хришћанског порекла из Босне или Србије. Од 47 великих везира, њих 42 су били странци, људи друге вере, углавном Словени! Османлије, које нису биле тако бројне, вешто су користиле покорене хришћанске народе међу којима су исламизацијом (насилном или добровољном) налазили помагаче у новим освајањима.

Не заборавимо да се Турско царство ширило на три континента.Турци су чак и у самој Турској били дуго једна мањина, а камоли да су имали довољно људи да населе све те просторе.Мехмед-паша Соколовић је половину своје породице превео у ислам и распоредио њене чланове (укључујући и синове) на важна места у царству (све до гувернера провинција и везирског већа). Другу половину фамилије оставио је у православљу на такође важним местима по српску цркву, веру и нацију. Све то је чинио без хипокризије, отворено и часно колико су то околности дозвољавале.И поред високог положаја, Мехмед паша није заборавио свој завичај и род. Обновио је Пећку патријаршију и српској цркви дао широку аутономију, своје рођаке је постављао за српске патријархе (Макарије Соколовић), а оне који су прешли на ислам за османлијске управнике.Исламизовани православни бегови и паше који су проширили турско царство и чували га од раније и брже пропасти
: Мехмед-бег Градачевић, Мехмед-бег Ђенетић, Бали-бег Малкочевић, Хадум Синан-бег Боровинић, Мустафа-паша Бабић, Мехмед-паша Соколовић, Гази Хасан-паша Предојевић, Хусеин-паша Бољанић, Ахмед-паша Дугалић, Мехмед-паша Атлагић, Мехмед Нуман-паша Ћуприлић, Сулејман-паша Скопљак, …. Чак и турска историографија тврди, да Срби нису били под Турцима 350 година вец́ под потурицама,који су према хришћанима били чак ревноснији од самих Турака.

Становништво у нашим земљама било је у огромној већини српско без обзира да ли је исповедало православну или катиоличку веру. Етничких Турака готово да није било,а оно мало етничких Турака на овим просторима били су (па и они не увек!) највиши и обичном народу (Србима и муслиманској раји) недоступни Турци: везир, кадија.
Покрајине су могли држати само јањичари, који су су говорили српским језиком,да би могли да извршавају од порте дану власт.Такав је био закон султана зарад етаблирања своје лозе и због страха од конкуренције других етничко турских племенских кућа.

Кроз историју је добро познато да су све империјалистичке силе, након што би окупирале неку територију или државу, уводиле свој језик као службени.Тако се,на пример, у Бразилу прича протугалски,у Мексику шпански, у Јужној Африци енглески итд… У Босни,Херцеговини,Србији, Црној Гори није уведен турски језик као службени, јер су Османлије заправо били домаће становништво,које је прешло на ислам.Из тога се добија логичан закључак да су исламизовани Срби 350 година били апсолутни владари ових територија и сва зла нанела Србима. Из тог разлога се српски језик овде задржао као службени језик, па се није морао учити турски језик.
Османлије су у почетку разматрале присилно преобраћење свих хришћана – за шта се 1520. залагао султан Селим И, кога су од тога одговорили његови трезвени доглавници сматрајући идеју непрактичном – али пошто се мали број Турака из Анадолије населио у Босни, царска политика се усредсредила на постепено преобраћање локалног становништва…
Нико као Меша Селимовић није боље одговорио Исламској верској заједници, када га је питала: „Зашто нас, болан, Меша назва отпадницима од вјере“, а он им је лаконски одговорио: „А како да назовем оне који приме вјеру окупатора?! "

Османско царство, које је у петнаестом веку донело ислам на Балкан, било је апсолутно зло.Трагови и ожиљци тог столећима дугог живота у неслободи остали су трајно усечени и на души и на тело српског народа.Та времена су означена као „љута и напрасна“, и када су „живи завидели мртвима“.Више од 10 генерација Срба се родило, живело и умрло у турском ропству, а да никад није доживело ни једна једини дан слободе! Ужасан податак српске историје.

Много је страшних последица српског ропства под Турцима, али најстрашнија је што је Србе поделила на две супротне стране, муслимане и православце, и усмерила их једне против других, створила од Србије религијску гладијаторску арену која је донела огромне жртве и што је најстрашније у тој религијској гладијаторској арени борбе и данас трају.
Босна је у европској науци сматрана за српску етнографски и историјски простор све до Берлинског конгреса, 1878.Тада је једног окупатора ( Турску ) заменио други окупатор ( Аустроугарска ). Аустроугарска окупација произвела је на српском историјском и етнојезичком простору две крупне и данас актуелне геополитичке константе: поред национализовања муслимана, у БиХ се уз подршку аустроугарске политике католици почињу проглашавати Хрватима, те је тако на српском простору и од српског етнојезичког супстрата успостављен историјски пројекат босанског геополитичког троугла, који је и данас актуелан.

Ако знамо да су Срби исламизирани и католичени не мењајући језик и презимена, онда је јасно где нам је корен и да је све то српски род и корен, да је вера само надградња наметнута Србима ради интереса оних који су покрштавање проводили.

Ово су историјске чињенице које нису спорне.У Босни , како истичу босански фрањевци – Иван Франо Јукиц́ и Томо Ковачевиц́ , живели су само Срби – православне , католичке и мухамеданске вере. Да Хрвата тада још нема у Босни, сведочи и хрватски историчар Вјекослав Клаиц́, као и политичар Антун Радиц́. И као што Хрвата у 19. веку нема у Босни, нема их ни у Далмацији,али о томе другом приликом.
Бошњаци (исламизовани Срби) најсретнијим периодом своје историје сматрају окупаторску Османску империју. Исту ону империју која је напуштањем Босне и Херцеговине оставила 97% неписменог становништва. Због пар мостова, џамија и купатила, Бошњаци не могу прежалити феудално уредјење земље.Путеве по Босни и Херцеговини су правили исламизовани Срби/Бошњаци,да апсурд буде потпун, коришћени су за одвоз и транспорт материјалних добара из Босне у Турску.
И не само робе и новца скупљеног од харача, него и људи за попуну војске и свега другога. Џамије су дизали сами себи и у своје име да би имали гдје клањати, правили су их опет Бошњаци и то од бошњачких пара. Паше, чија имена носе те џамије, нису ни орале ни копале, него скупљале харач од Бошњака и остале раје која је опет била бошњачка иако друге вере.
Турци су Босну поделили на босански и херцеговаћки и санџаћки пашалук и од тада се никада више није саставила, али муслимани то не виде. Само чујете – све што је турско добро је.Лудилу никад краја!Све до заседања Авноја 1943. године, босански муслимани су се изјашњавали или као Срби или као Хрвати, а тек је тада основана вештачка „муслиманска“ (касније „бошњачка“) нација.Подсетимо се да је неколико хиљада муслимана било у четничком одреду Драже Михајловића и себе сматрали Србима.
У Нишу је формиран читав муслимански одред који се борио и гинуо уз химну “Боже правде“! Турци су велика заблуда Бошњака,који ако желе бити слични осталим европским народима, морају се суочит сами са собом и једном за сва времена, за век векова, расчистити са заблудама и исламистичком напашћу која их је дохватила и гуши их као најопакија болест….

bursa.jpg

ФОТО:Бурса, четврти град по броју становника у Турској, чувен је по људима који су дошли на ово подручје из балканских земаља. Кажу да је чак 60 одсто становништва овог тромилионског града пореклом са Балкана....
Ко је кога ”јахао” у Османској царевини, Турци Србе или Срби Турке? На обалама Босфора живи чак три милиона људи пореклом са ових простора, које смо вековима пежоративно називали “потурицама”.У Истанбулу три, у читавој Турској,према подацима из којих стоји турска администрација, девет милиона, који су свесни својих српских корена.
Некима од њих су преци још пре 300, па и 400 година населили те просторе, али они и дан-данас говоре српски и свако од њих зна које је презиме породица носила и која је крсна слава куће била.
У XVI веку било је толико ових потурчењака да се српски језик сматрао за други на султановом двору (након турског).
Од 1371. године па до устанака у Шумадији у почетку XIX, па и кроз цео XIX в, Турци су стално одводили наш свет у робље,који су касније постали Турци.

Израчунајте колико је наше деце,а и одраслих, са Балкана одведено у Турску током најмање 2 века. Израчунајте колико је један дечак јаничар, у одраслој доби, могао да посеје своје сјеме у различите женске особе (није морао да има своју жену или свој харем)…. и колико је његових потомака могло да надаље шири српски ДНК.
Зарад страха шта би у промењеним околностима, на рушевинама поражене турске империје и поново успостављене српске државе, из освете могли да им учине рођаци и комшије, који су издржали притисак и остали изван исламског верског и цивилизацијског круга – муслимани Санџака/Рашке области/ масовно су кренули према Турској.У првој половини 1912. године, преко луке Бар, скоро 60 хиљада санџачких муслимана отишло је у Турску… ....хттп://www.независне.цом/новости/бих/Селимовиц-Изетбеговици-и-Цериц-су-српског-порекла-284084.хтмл

https://www.youtube.com/watch?v=QFuQxWz2r44
https://www.youtube.com/watch?v=3dXbOcpNeeQ
Извор: https://zlj13051967.wordpress.com