У књизи Краљевство Словена од Мавра Орбинија, Бугарска се спомиње око 100 пута, Босна 75 пута, Далмација 27 пута, Расиа 32 пута, Хрватска 3 пута, Македонија 3 пута, али Сервиа (Србија) само једанпут!? Приликом проналаска „старог бугарског царства“, непажљивим и површним писцима историје поткрала се грешка. Они су пронашли многе бугарске краљеве, али не и владајућу династију с њеном генеалогијом као код Срба, па се код Орбинија увек изнова појављују српски краљеви у „бугарском царству“ у Трнову, Скопљу…[1] Српски краљ Милутин је чак и сахрањен у цркви Св. Марије у Сердики (Софија).
Територија данашње Бугарске је увек припадала српским земљама, касније Отоманском царству и тек од Св. Стефанског мира и Бечког конгреса имамо државу Бугарску. Али непажљиви састављачи историје су направили још већу грешку но што је „Бугарска“, коју није запазила чак ни римска цензура! То је објављивање најлепшег и најсадржајнијег грба, коме у историји нема равног нити ће га бити, а који све говори. Орбини га назива: грб краља Стефана Немање и империје Расије.
Грб „краља Немање“ је најсадржајнији и свеодајући сведок фалсификовања наше историје. Са задовољством ћемо представити и интерпретирати грб са 11 посебних симбола, који представљају 11 српских краљевстава и кнежевина, као младе и лажне ознаке за народе који нису постојали у време Стефана Немање. Његов грб је из 12 века и то је Немања „који је у Нишу примио Барбаросу“ (владајућа наука). Орбини га описује тек крајем 16 века, али је то вероватно учињено још касније, јер делови грба садрже и млађе симболе и називе. Десет од појединачних једанаест грбова Орбини приписује другим народима. Грбови су означени словима од „А“ до „Л“ (в. сл.).

Грб Немањића 0.jpg
сл. 1 „Грб краља Немање“

Грб А је “краљевина Бугарска“ са лавом као државним симболом. Бугарска је била српска краљевина, а лав је такође стари српски симбол, који су касније преузели многи млади народи (од 1917 г. је чак и симбол финске државе). По српском предању, лава је створио св. Илија Громоновник који окреће Сварогов точак.
Грб Б је “кнежевина „Славонија“, која се некада звала Дарданија, а увек била српска кнежевина са мање значајним српским симболима.
Грб Ц је српска „краљевина“ Босна са веома старим и изузетно важним симболима најстаријих Срба. Има их више. Задржаћемо се на три најстарија: прво, на симболу Сунца српског народа, који су користили Веничани господари свих морских обала, данас погрешно названих „Феничани или Викинзи“. Њихова уметност, у Малој азији и Блиском Истоку је врло често украшена овим симболом Сунца.

Грб Немањића 1.jpg
сл. 2 Ово није осмокрака звезда већ осмозрачни симбол Сунца старих Срба, веничанска (не феничанска) уметност (Тир, мозаик,
фрагмент).

Седмозрачни симбол Сунца налази се у грбу Сарда, најстаријег културног центра старих Срба, код династије Балшићи са Хелма (Балкана) и овде на грбу српске „краљевине“ Босне. Осмозрачни симбол Сунца је најчешћи у Иберијској Србији, Панији, данас Шпанији, на многим монетама, златним плочама старих Срба, сем тога на три штита са сликом симбола Сунца и лава. Дванаестокраки симбол је за ранг жене, а осмокраки за мушкарца. Четрнаестозрачни симбол Сунца је у Бетлехему на месту Исусовог рођења, погрешно назван Звезда Бетлехема који је у ствари симбол цара Балте. Шеснаестозрачни симбол Сунца је грб српске династије Балшића који потичу од цара Балте. Налази се у грбу Балшића у Прованси, кнежевини која се зове енглески Lords of Baux, француски Seigeurs des Baux, немачки Herren Balschic. Данас се ово важно туристичко место зове Les Baux de Provence, по Балшићима који воде своје порекло од три краља, односно цара Балте, погрешно Балтазар и симбол су српске тврђаве „Господа Балшићи“.
Испод симбола Сунца на грбу Босне се налази још један симбол, други симбол Срба, најстарија српска круна! То је круна Баала, Бела и Нина Белова, првог освајача света и градитеља Бабилона. Хајнсон је назива „Асурова круна“. Ову најстарију круну човечанства наше владајућа наука назива „полумесец“! Ако ову „рогату круну“ треба да схватимо као део Месеца онда само као месечев срп, јер полумесец изгледа сасвим друкчије. Овај „полумесец“ је српска круна која је симбол ислама!

Грб Немањића 2.jpg
сл. 3 Застава и грб Балшића су у тесној вези са „Звездом од Бетлехема“. Цар Балта је први донео Марији поклоне. Да ли је хришћанска наука због тога обележила с његовим симболом (али четрнаестозрачним) место Христовог рођења? Ми данас знамо, да је „Звезда од Бетлехема“ бајка, али цар Балта и Балшићи су наша стварна историја.

Данашњи симбол ислама (српска круна са симболом Сунца) наша владајућа наука зове грбом измишљене Илирије. У другој верзији она постоји пре доласка ислама, трећа верзија је симбол „Јужних Словена“, а наша коректура: симбол Јужних Срба. Уосталом, минарети најстаријих светих места ислама били су украшени овом „круном с роговима“, четири пута стилизованом и једанпут управо класичном! Опису овог грба треба да додамо, како су ствараоци наше историје после 1600 г. овај симбол уклопили у грб Босне, да би показали, како је Босна била исламска. У 12 веку, Босна је била у саставу Србије, а у Србији нисмо имали ислам!

Грб Немањића 3.jpg

Грб Немањића 4.jpg

Грб Немањића 5.png

сл. 4 Стари симбол Срба, седмозрачни Сарда, сада са најстаријом круном, Ниновом круном. „круна у облику рогова“ (Г.Хајнсон) претставља нам Орбини у грбу цара Немање из 12. века као грб „Ц“ (лево). Он нам претставља ова два српска симбола као грб Босне, а Босна за њега није српска краљевина, него „словенска“. Исти грб, само са осмозрачним симболом сунца називају неки, грб српске Илирије, што је такође тачно (десно). Шеснаестозрачни симбол сунца у грбу Балшића из Провансе (у средини).

Трећи симбол Срба на овом грбу је „модерна“ краљевска круна с љиљанима, симбол династије Немањића, црвени љиљан симбол генса Меровинга, Анжуја и многих других династија. Као симбол божанске власти налази се на српским мраморима.

Грб Д је „краљевина“ Македонија, која је увек била српска провинција. Никада није имала самосталну државу, ни краљеве. Орбини не описује Македонце ни као део словенских народа. Чиме је украшен овај грб измишљене Македоније? Истим лавом као код измишљених Бугара!

Грб Е је краљевина „Далмација: плави штит с три лавље главе са „модерним“ крунама златне боје! Само што никад нисмо имали краљевину Далмацију! Мала провинција која је име добила по тврђави „Далма“ је увек припадала Србији. Три лавље главе с крунама су симболи за три српске краљевине према нашој хронологији после 500 г. Једно време се Србија пружала од Јадранског мора до Црног мора и северно до Пољске. Ко је владао овим Србима? Свевлад, кога владајућа наука и Орбини називају краљем Далмације. После Свевладове смрти 490 године, настале су три Србије, под владавином његова три сина: Брусила, краља Дакосрбије, Остролиа краља Јадранске Србије и Тотиле краља Јужне Италије“ (Ј. Деретић). Овај грб симболизује ове управо ове три Србије, а не Далмацију!

Треба још додати, да у оно време није познат Деретићев појам „Италија“. Ми ту територију називамо Апенинска Србија којом је пре Тотиле владао Тејо! Дакију су такође измислили приликом стварања римске историје и потиче од „Тракије“ (Рашке) српског краљевства! Још исцрпније, пре 11 в. имали смо Србију на Хелму (не Балкан, који је измишљен почетком 19 века) и Апенинску Србију, при чему су се неке српске краљевине протезале с обе стране Јадрана. Ми смо још у стара времена, за Тејино време, имали српску Империју која је обухватала половину Апенинског полуострва са седиштем на Шарпланини, данас у Србији.

После Теје и Тотиле и за време које је Орбини описао, у јужној половини Апенинске Србије владали су Балшићи, који су кнежевине имали и на Хелму. Орбини их назива Зета, Далмација, Примордија…Трагови српске културе и владавине у Апенинској Србији су се одржали све до данас. Орбини пише како је Урош „Краљ Расије (не краљ Сервие!), у Барију 1319 године цркви Св. Николе поклонио свечани олтар са натписом који нам одаје још један историјски фалсификат, где се јављају имена непостојећих регија у оно време.

Грб Ф је Сервија (Сербија) “украшен с четири оцила“, јер за Орбинија је Сербија била мала кнежевина!

Грб Г је кућа Немањића! Дакле, Немањићи нису Срби! Њихови грбови су нас обрадовали с два најважнија симбола Срба, једним старијим и једним млађим. Као стари препознајемо дивног двоглавог орла са круном на обема главама. У старини је орао сматран за сведока стварања света и гласника бога Сербона. Овај освајач света и доносилац културе, у српској митологији је симбол за висину, слободу и далековидост. Као млађи симбол испод орловог крила видимо два љиљана, којима су украшавани или даривани старосрпски богови. Ова украсна биљка прати нас кроз целу историју, прво у старини, касније код најстаријих европских династија Немањића и Балшића, а још касније код француских Анжуја, шпанских Бурбона и Обреновића…

Грб Х је српска кнежевина „Котроманића“ с истим лавом као код „Бугара и Македонаца.

Грб И је “краљевина Кроација“. Народ Хрвата није постојао, већ само име регије у српској држави (Далимилова Хроника). Њихова данашња територија је увек припадала некој српској краљевини, никада Угарској или Босни!

Грб К је Расија“, мала српска кнежевина. Народ се звао Раси, Рашани, како су се Срби називали једним од својих чешћих имена (в. Николић, Античка Србија)

Грб Л је „Примордија“, Орбини је изопачио ово име, мислећи на Приморје, Поморје.

Ово је опис најсадржајнијег и најлепшег грба у историји, из којег можемо да сазнамо, да је у 12 веку почев од Венеције до Константинопоља и од Алпа до Црног мора постојала је држава само једног народа: Срба! Отуда, Краљевство Словена калуђера Орбинија је школски пример за настајање наше данашње слике (лажне) историје“ (Уве Топер). Орбини је добио задатак да стари народ Срба преименује у „Славе“, а ове да подели на племена оснивањем нових краљевина и кнежевина, како би их повезао с регионалним именима: Далмација, Босна, Расија, Бугарска, Кроација. На тај начин, Орбини је прикрио стари народ Срба претворивши га у безначајно племе и виртуелан народ „Словена“.

„Краљевини Далмацији“ посвећује Орбини 35 страна, Расији 31 страну, кнежевини Ужице 4, кнежевини Зети 14, краљевини Босни 35, кнежевини Кроацији 3, српском краљу Вукашину само 6 страница, али „краљевини“ Бугарској 75 страна! На крају књиге у индексу ствар постаје још гора!

Извор:Наш Гласник