О КРСНОЈ СЛАВИ

Прикупио и прибележио: Прота Милан Д. Смиљанић

Српски народ прославља поједине свеце као своје: славе крсна имена. Прослављање појединих светаца (или догађаја из Христовог и Богородичиног живота) потиче из давнина, из доба када су наши преци примили хришћанство. Слава је дан молитве, дан посебног и моралног надахнућа слављеника. Она је подстрек за дела побожности и милосрђа.
Наша српска слава је од великог значаја за појединце и читав народ. Светац је пример каква треба да буде наша вера и наш живот. Он делује као упаљена светлост у дому слављеника и разгони мрак ума и душе. При светлости свечевог живота човек може да види и упути свој живот путевима Божјим. Свеци које славимо су наши путеводитељи. За њима иду сви људи добре воље. Са њиховим путем се долази у царство Христово.
Битна обележја славе су молитва, свећа, славски колач и жито. У цркви и са свештеником, у дому са домаћином и гостима, приноси се молитва за: домаће своје, госте, пријатеље и непријатеље, добре и грешне, болне и невољне, за цркву и отаџбину и спасење свих. Још се тога дана молимо и за своје преминуле претке који су нам славу у аманет оставили да је чувамо и млађима оставимо.
Славски колач који освећује свештеник приноси се у част и славу свога свеца на дар Христу и са њим слављеник потврђује своје заједничарство са Христом и исповеда Његову непобедивост.
Слава није јело и пиће већ свећа и колач, каже наш народ. Зато славу треба славити побожно, скромно и трезвено, у мудром и људском разговору, тако да слава буде и пријатна и богоугодна. Сувишност у спремању и узимању јела и пића су и шкодљиве и Богу мрске. Наш народ сматра великим грехом и несрећом за домаћина и госте, ако се неко, не дај Боже, опије на дан славе. Увек треба држати на уму речи Светог писма: Све што чините, ако и једете и пијете, све нека буде у славу Божју.


ПЕСМА СРПСКОЈ СЛАВИ

Када Србин славу слави,
Он уз колач свећу стави,
Па скрушено он уздане;
И све свети светим чином.
Колач му је слика Оца,
Сваког добра даваоца;
Свећа му је слика Сина,
Слика Духа — слика вина,
Пред Тројицу Србин стане,
Па скрушено он уздане;
— Царе вечни, благослови
Сви су твоји дари ови.
Народ сложи и умножи;
Нек сви људи буду Божији,
Нек сви славе име Твоје,
Твога сина нек се боје.
Ко хлеб нек су срцем благи,
Као свећа душом прави,
Као вино нек су јаки;
Благи, прави, јаки — здрави.
Чисти колач — вера чиста;
Свећа — нада, што нам блиста;
А љубав је љубав красна—
Истина је и ту јасна.
Шта Ти дајем ја нејаки?
Све је ово Твоја слика,
Бледа слика Твога лика,
Нека светац мој Те моли,
Зато њему палим свећу.
Он до Тебе ближе стоји,
Дај нам, Боже добру срећу!
Сва је моја богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и мени не одмози. Амин.


Молитва Господња

Оче наш који си на небесима, нека је свето име Твоје, нека дође царство Твоје, нека буде воља Твоја, и на земљи као што је и на небу. Хлеб наш потребни дај нам данас; и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим; и не наведи нас у искушење но избави нас од зла.


Молитва пресветој Богородици

Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом; благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе Твоје јер си родила Спаситеља душа наших.


ЗДРАВИЦЕ: КОЛАЧУ И ДОМАЋИНУ

Да Бог да, гдје се крсни колач ломио ове године, ту и догодине. У дому се ломио, а на њиви родио, да Бог да и милост Божја: које су га руке градиле, оне се красиле и распознавале међу другима као Даница звезда међу звјездама. Да Бог да и милост Божја: колико у колачу има зрнаца, онолико у нашега господара и домаћина по времну мушких глава, и синоваца, браће и братића, среће и живота, здравља и весеља, а у кући и даље Бог нам дао изобиље.


МОЛИТВА У ДОМУ

Црква је дом Божји, где се верни окупљају на заједничку молитву. Но, Богу се ваља молити свуда: у дому, на путу, на почетку и на завршетку посла, сам или у заједници.
Нарочито се Богу ваља молити уочи и на дан празника, а посебно о својој слави.
Домаћин са домаћима и гостима о својој слави стане испред иконе, окренут лицем истоку, упали свећу, пошто је претходно окадио и тихо се моли. Прекрсти се дубоко, поклони и говори: Слава Оцу и Сину и Светоме духу данас и увек — амин.
Молитва Господња
Оче наш који си на небесима, нека је свето име Твоје, нека дође царство Твоје, нека буде воља Твоја, и на земљи као што је и на небу. Хлеб наш потребни дај нам данас; и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим; и не наведи нас у искушење но избави нас од зла.
Молитва пресветој Богородици
Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом; благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе Твоје јер си родила Спаситеља душа наших.



ЗДРАВИЦЕ УЗ ЧАШУ


1. ЧАША

Помози Боже и весели Боже. Прва чаша почетница, почетка ради славе ваше, која да вам буде на радост и милост. Срећни почеци, дуговеки и у Бога пријатни. Све што почињали срећно завршавали. Нека нам је срећна данашња слава и здрави сте браћо.


2. ЧАША

Хвала доме, а помози Боже. Писмо првом почетницом, а овом другом чашом за љубав дугу. Дао Бог љубав за дуго и много, да се слажемо и помажемо као срећна браћа. Нека је срећна данашња слава ако Бог да.


3. ЧАША

Ову трећу чашу да испијемо у име Свете Тројице (присутни устају и крсте се). Боже, Света Тројице, жива Богородице, помозите овом дому и домаћину. Где год се Света Тројица помињала ту и помагала. Нека помогне Бог и Света Тројица овом домаћину и сваком брату на његовом занату. Хвала на здравици и здрави будите.


4. ЧАША

Писмо првом почетницом, другом за љубав дугу, трећом у име Свете Тројице (опет се крсте) а овом четвртом чашом добродошлицом. Ви мени добро дошли (каже домаћин), добро сте ме нашли, добро нам и Бог дао. Увек нам добро долазили гости и пријатељи и у добру нас налазили. Дај Боже да и ми вама добро долазимо о вашим славама и весељима и увек вас добро налазимо. Здрави будите и добро нам дошли.


5. ЧАША

Петом чашом да напијемо за домаћиново здравље за његове главе, десне и лијеве руке. За здравље његових синова и синоваца (набрајајући целу породицу) за целога његовог рода и грозда, његове куће и среће, тора и обора, новаца и оваца. За његових добрих комшија, а злих му Бог и не дао. Све што му не знали набројати, знао Бог благословити родом и плодом и сваком срећом а највише здрављем. Славио, крштавао и венчавао и вазда овакве стимавао (чашћавао). Нека ти је срећна данашња слава, ти славу славио свећом и литурђијом а она тебе животом и здрављем и кад ти се данас за здравље пило, пило ти се много љета и година, да Бог да.


6. ЧАША

Шеста здравица обично се испија у здравље домаћице ако је слава, (младенаца, ако је свадба, или новокрштенога уколико је крштење). Она је у свему слична са претходним здравицама.


7. ЧАША

Седму здравицу домаћин испија за здравље својих гостију и сваком госту каже по неку лепу реч и захвалност што га је посетом почастио. Она гласи:
Писмо колико могасмо а напијасмо како знадосмо. Ову чашу да напијем за свију мојих гостију здравље: за њихове главе, куће и среће, чељад мушку и женску и цео њихов род и грозд. Здрави будите и сви редом. Да Бог да да се и у вашим кућама слави, пије и напија у добром здрављу и сваком напретку више љета и дуго година. Здрав си брате долибаша, за твоје здравље... (овај одговара: Од Бога ти лепо здравље) и тако редом.


За време док се вино пије у славу обично се пева:

Ко подиже славу Божју на данашњи дан
Помогла му слава Божја и данашњи дан
И анђели, арханђели и сам Господ Бог
Алилуј, алилуј, Господе помилуј
Ко вино пије за славе Божје
Слава му Божја вазда помагала
Слава и сила Бога Господа.