Сећање на Саву Мркаља

Иако многи србски филолози изузетно цене Саву Мркаља и његов допринос реформи наше азбуке, у школама се он једва и помиње. Да би се исправила та неправда у панчевачком Историјском архиву отворена је изложба о Мркаљевом животу и стваралаштву.

„Треба нагласити да је он реформисао азбуку пре Вука Караџића, да је предложио принцип ”пиши као што говориш„, избацио непотребна слова, а Вук је само графички осмислио поједина слова. Ми увек кажемо ”шта би било да није било Вука„, али треба питати и ”шта би било да није било Саве Мркаља„, јер се на његово дело Вук угледао”, објашњава Милица Грбић, ауторка изложбе.

Сава Мркаљ је био изузетно образован, полиглота, доктор филозофије, математичар. Аутори изложбе рекли би и „генијални филолог”, али је имао ту несрећу да се замери тадашњим црквеним властима и митрополиту Стратимировићу, због чега је годинама прогањан.

„Сава Мркаљ је био и песник, и то предромантичар. Милорад Павић сматрао га је веома значајним и претечом романтичара, који су почели са Бранком Радичевићом. Он је први користио риму и напустио је класични стил. Његове песме су биле заборављене, док их средином 20. века није открио Владан Недић”, каже Катарина Мартиновић, коаутор изложбе.

Србско културно друштво „Сава Мркаљ” постојало је некад на територији данашње Хрватске, а удружење Крајишника сачувало је књиге о њему, на основу којих је и настала ова изложба.

„Прво смо изложбу о Сави Мркаљу поставили у Панчеву, а онда ћемо ићи у Босну, Хрватску, чак у Париз и Беч, па ћемо видети какве ће одјеке имати”, каже Миле Боснић, председник удружења Крајишника Србије.

Изложба под називом „два века дуга” има мисију да укаже на значај Саве Мркаља у србској историји, да се не би у будућности опет причало о заборављеном песнику и научнику.