Стеван Мокрањац
Стеван Мокрањац је рођен 1856.год. у Неготину. Он је најзначајнија личност српске музичке историје. Његова улога у развоју српске музике с правом се пореди и изједначава са местом које Вук Караџић има у српској књижевности. Он је синтетизовао сва претходна искуства српских композитора на изградњи националног стила и својим делима - посебно руковетима и духовном музиком - поставио сигурне темеље за његов даљи развој.

Био је врсни познавалац фолклора и учинио је много за његово проучавање, али што је значајније, он је својим наследницима указао на пут спајања изражајног и садржајног богатства традиционалног народног музицирања с европским уметничким искуством. Како су прилике у музичком животу тадашње Србије налагале да централна област стваралаштва српских композитора буде хорска, Мокрањац се прилагодио тим могућностима, и у њиховим оквирима постигао изузетне стваралачке домете. Поред тога значајан је као диригент, организатор и педагог. Београдско певачко друштво је захваљујући његовој делатности (организаторској, педагошкој) достигло високи артиститички ниво и за то добило признања у многим крајевима у којима је гостовало (Црној Гори, Аустро - Угарској, Турској, Бугарској, Русији, Немачкој). Мокрањац је радио као наставник певања у Првој београдској гимназији а потом и у Богословији. Био је члан првог гудачког квартета у Србији. Са Цветком Манојловићем и Станиславом Биничким основао је 1899.год. Српску музичку школу у Београду (данас музичку школу "МОКРАЊАЦ") - прву сталну стручну школу у Србији. Сам је био њен наставник, веома заслужан за постављање темеља савремене музичке педагогије.