Миша Анастасијевић
Пореч, 1803. или 1804 - Букурешт, 26, 27. I / 6, 7. II 1885.

Насловна страна каталога изложбе "Трагом докумената Архива Србије",
Доњи Милановац,
мај 1995. године Миша Анастасијевић рођен је 1803-1804. године у Поречу, округ крајински, од сиромашних родитеља Анастаса и Руже, која је убрзо умрла.
Био је веома добар ученик, па је врло млад постављен за учитеља. Имао је 12-13 ђака од којих су неку били и снажнији и старији од њега.

Трговину је започео продајом сапуна; потом, око 1825. године, трговао је јеленским роговима. Исте године оженио се Христином, сестром Симе Урошевића који је био секретар у канцеларији кнеза Милоша. Женидбом је добио и извесну материјалну помоћ и убрзо је развио посао тргујући лађом. Обогатио се трговином сољу. Био је и ортак кнеза Милоша, који га је 1833. поставио за "капетана дунавског", те му је и остало име капетан Миша.

Када су се становници Пореча преселили у (Доњи) Милановац, и он је 1842. године прешао, па је тамо са породицом живео до преселења у Београд. Године 1844. купио је у Румунији први спахилук, а доцније их је имао укупно дванаест. Своје огромно богатство стекао је неуморном енергијом и необичним трговачким даром.


Пројекат пресељења Пореча

Године 1858. био је председник Светоандрејске скупштине.
Осим српског, говорио је румунски и турски.

Године 1863. поклонио је "свом отечеству" данашњу зграду Ректората Универзитета у Београду, због чега је и названа Капетан-Мишино здање.
О давању прилога Мише Анастасијевића за изградњу Лицеја Био је велики добротвор просветних и културних институција ондашње Србије. Новине српске су у некрологу поводом његове смрти између 26. и 27. јануара / 6 и 7. фебруара 1885. известиле: "Вију се црне заставе на Великој школи, на Народном позоришту и Београдској читаоници".
Архивска грађа о Миши Анастасијевићу налази се у следећим фондовима и збиркама:

Књажеска канцеларија;
Министарство иностраних дела;
Министарство финансија;
Државни савет;
Лични фонд Илије Гарашанина;
Збирка поклона и откупа;
Збирка Мите Петровића