Доситеј Обрадовић

Доситеј Обрадовић је рођен око 1739. године уЧаковцу.Остао је без родитеља, школовали су га рођаци. Млади Димитрије био је врло марљив ђак и ревностан читалац црквене литературе. Дечак се толико занео овом литературом да је почео помишљати да се посвети аскетском животу. Да би га одвојили од таквих књига и вратили стварности, родбина га даједа изучи занат. Дечак је толико био занет мислима о аскетском животу да је напустио занат, побегао у манастир Хопово, закалуђерио се и добио монашко име Доситеј. У манастиру је његов верски занос одударао од начина живота манастирских људи и деловао као анахронизам. Игуман манастира Теодор Милутиновић одвраћао је дечака од верског заноса и упућивао га на другачију литературу и науку. Доситеј се полако трезнио, почео је да чита литературу историјског карактера са рационалистичко-просветитељским идејама, теолошку литературу полемичког карактера, Езопове басне, Законик цара Душана. У њему се сада јавља жеља за путовањем да би што више видео, прочитао, чуо и научио.

Радознао дух и жедан наукеи знања, Доситеј се отиснуо у свет 1761.године: његова путовања трајала сучетрдесет година - живео је и радио, учио и студирао, преводио и писао у многимземљама и градовима: Далмацији, Крфу, Грчкој, Угарској, Турској, Немачкој,Румунији, Француској, Русији, Енглеској, Италији. По више година провео је наКрфу, у Смирни, Бечу,Братислави, Халеу, Лајпцигу, Паризу, Лондону, Трсту. Трстје био последње одредиште његовог странствовања- одатле је дошао у устаничку Србијуи ту умро 1811.године.

Доситеј је учио целог свогживота: он није само путовао и учио на путовању, него је учио језик, слушаопредавања, упознавао се са новим политичким, социјалним, филозофским ипедагошким идејама. У Халеу, у Немачкој, скида калуђерску одећу и облачисветовну, на универзитету слуша филозофију и естетику. Овде прихватапросветитељску крилатицу "просветом ка слободи". То га опредељује дасвоја знања практично примени у просвећивању народа. Почиње да пише књиге упросветитељском духу и заокупљен је мишљу о издавању књига на српском језику.

Сва Доситејева путовања нису била баш угодна. Путовања и живот су изискивала материјална средства. Самих је обезбеђивао радећи као физички радник, учитељ , лектор, коректор,беседник, предавач у војној академији. Постао је полиглота: научио је класичне језике грчки и латински, новогрчки, немачки, енглески, француски, руски,албански, румунски, талијански.

У устаничку Србију, уБеоград, дошао је у позним годинама, слабог здравља. Дошао је да поради напросвети. Отворио је велику школу у Београду, а касније и богословију. Био јеминистар просвете, дипломата, члан Правитељствујушчег совјета. Смрт га јеснашла 1811. године када је увелико радио на оснивању штампарије у Београду.
Доситеј је врло плодан писац,писао је имајући на уму свој народ, његову просвету: све што је писао намениоје српском народу:

Писмо Харалампију, 1783.
Живот и прикљученија, 1783.; 1788.
Совјети здравог разума,1784.
Басне, 1788.
Песма о избављењу Србије,1789.
Собраније, 1793.
Етика, 1803.
Песма на инсурекцијуСербијанов, 1804.