ПЕСМЕ И ОБИЧАЈИ УСКРШЊИ.

Ускрс зову наши људи свију вера и Ускрсом и Великданом или Велик-деном. Васкрсом, Вајскрсом, Васкресом и Воскресењем. Пре но што дође Вајскрс или Васкрс бива Велика или жалостна недеља. Заиста је велика и жалостна; јер све то ћути, све је карли, оборило главу, изнурено од дуга поста и молитве тако, да изгледа као полумртво. Велика среда и Велики петак то су дани чудновати кад по која бака, а често и млада, којој је ко скоро умръо, хоће да закука за Ристом сином божијим ког мучише Чивути и Калвини. Народ наш меша Калвине и Чивуте, а често и Грке и Латине у један народ и свима приписује: да су Риста Бога мучили и уморили. Овакву напевку или запевку или кукање или нарицање као што га још зову напомену ћемо на свом месту.
Сад да пређемо на мало веселију ствар. На велики петак шарају се јаја. По нека шараљица прогласи се у целој околини, због своје те вештине, те с тога добије особито уважење и поштовање, па често и посестрима, као што је моја сестра Мара у Црној Бари у Мачви. Она уме да боји не само црвено и шарено, жуто, него и плаво са разним шарама црвеним, жутим, рујним па и зеленим белим са чега је добила десетинама сестара или посестрима и т. д. Обичаји о Ускрсу описани су прилично у књизи г. Милићевића и пок. Вука, с тога их се нећемо ни додирати. На Велик-ден Вељи-дан и Велик-дан и т. д. ваља свако да окуси прво од нафоре па после тек да се омрси јајетом. Туцају се најпре врховима, после шодами на последку и поребарцима од јајета. Које млађи он мора да легне доле т. ј. држи јаје да онај други бије, иначе ако су туцачи равни, дуго се око тога погађају.
Јаја се веле боје с тога: што је св. Богородица, а негде и Богоровица варала Чивуте дајући јим бојадисана јаја и тако прекривала Исуса Риста Бога нашега и т. д. Она су да видите и лековита, од млогих болести, а може се с њима и да врача зато се боје само кад падну у руке оним лицама која то, буди Бог с нама часни или чесни крсти и сви свети божији угодници а с њима нечастиви или нечестиви, кратке јим силе, знаду и умеду. Нас се више тичу песме Ускршње или Велик-деновске и т. д. него које какве враголије; па ево око њих
и хоћемо да се задржимо:


Кад излазе из цркве на Вајскрс певају.


Море Дунаво море!
Море бели Вардаре!
Море бели Вардаре!
Во србска та земља.
Во србска та земља
Стара старославна,
Старославна земља
Царославна престара!
Да би се море Вардаре!
Да би се разделио море,
Разделио ни бели Дунаве!
Во далека земља Инђија.
Во дунавска страна та србска,
Стара та србска царославна,
На тринајест раздела
На дванајест утоки.
Из дванајес утоки,
Да излезе племена:
Прво племе ни србско
Прво ми племе Мије.
Друго ми племе Брсјаци
Треће ми племе Пољани,
Четврто племе Босњаци,
Пето ми Славонци,
Шесто ми Хрвати,
Седмо ми Моравци
Осмо ми племе убаво,
Убаво племе Серберци.
Девето Македонци,
Десето Загорчани,
Једанајесто Мачвани,
Дванајесто Бачвани.
Сите племени србски
Међу њима арбанашки,
Арбанашки стари србски.
Тринајести ти раздели
Тринајест србски племени;
Драгови, Куча, Тимоча,
Попелићи, Панићи, Селићи,
Лекићи, Брегићи, Станићи,
Струмићи, Марићи, Медићи,
И највеће племе и роде
Највеће племе Славићи
Славићи деца Србинска.


Свети Петар у рај пошо
Алилуја, Алилуја,
Алилуја, Алилуја!
Господи помилуј,
Господи помилуј!
По њим за њим стара мајка.
Еад је свети опазио
Старој мајци говорио;
„Врат се натраг стара мајко!
Неси раја заслужила.
Туђе прела туђе ткала
Од тога си одвајала;
Те си децу заранила.
Не си раја заслужила."
Белела се бела црква
Бела црква свети Стефан.
Свети Стефан, свети Дечан
И са њоме свет Владимир
И Милутин у Софија
У Софија стари Срба.
Стара Срба и Србица.
На њојзи су троја врата:
На свакима по анђелак,
Иза овог света мајка
И Ристово Васкршење.
Васкршење Ускршење,
Опазила стару мајку
Светог Петра кључарника
Од тог раја небескога.
Викнуше ни стару мајку
У рај божији утурише
Светог Петра непиташе.

После сваке врстице препевају се по двапут обе оне горње врстице. Оваква је иста и за оца св. Петра.
Трећег дана Ускрса или Велик-дана, пошто се већ момчад наигра кола и напева песама, у Старој Србији и у осталим крајевима играју последњу игру овако: све два и два стану један иза другог у коло. Чим овако стану почну певати и играти с десна на лево идући, или за током сунца. Они који су острагу уједанпут попну се на рамена оним напред и стану обема ногама на оба рамена, те тада коло лакше почне играти. Има вештака који се и по тројица а и 4 .успењу један на другог, и певају сви у глас, а особито горњи.


Бела вила бела вила,
Град градила:
Троја врата троја врата
Саградила.
Једна врата, једна врата
Од куд сунце.
Једна врата, једна врата
Од истока.
Друга врата, друга врата
Од сјевера
Друга врата, друга врата
Там од сунца
Трећа врата, трећа врата
Од запада.
Трећа врата, трећа врата
Од захода, .
Што су врата од куд сунце?
Ту ми стоји Воскресење.
Што су врата од сјевера?
Ту ми стоји погребење.
Што су врата од запада ?
Ту ми стоји бела вила.
Бела вила сузе рони.
Сузе рони сина жени:
Са немилом белом вилом,
Са туђинком из јабане.
Сузе рони бисер прави.
Бисер прави и алмазе
Оно драго бел' камење.
Скочи коло да скочимо!
Наше коло Воскршење
Да видимо ко неможе
Који падне тај ће умрет.

После овог разлазе се кућама својим.

Од великог четвртка па до Спасова-дне неору у Ст. Србији и у другим крајевима, ни у један четвртак, да небије летину град и туча. Од Ускрса до Спасова-дне кажу „Ристос Васкрс или Вајскрс," а и „Ускрс" и одговори се:„ Ваистину а негде и Воистину Васкресе, Вајскрс, Васкрс, Ускрс и т. д. Тако исто и кад пију, тако наздрављају и одпоздрављају. На Ускрс по планинама једу пастрму, а код кућа, но врло редко, пеку јаганце. Обично кољу овнове и т. д. На Ускрс и Ђурђев-дан спрежу кукуреком болесне коње и волове да оздраве. На 40 Мученика ваља попити 40 чаша вина, ако не по три пут четрдесет и т. д.