календар
"УРОШ" – ТРАЈНО РЕШЕЊЕ КАЛЕНДАРА
Филиповић Жељко



Била два брата близанца. За рођендан, родитељи једном купили најсавременију играчку, све нешто са дугмићима, разнобојним сијалицама и звучним ефектима. И када су очекивали да се дете обрадује, оно се распекмезило: "Шта ће ми то! Шта да радим кад се поквари?" Тако расуђује песимиста. Оном другом под јастук ставили измет од понија, а дете клинуло од среће: "Одлично! Чим је ту то, ни пони не може бити далеко! Где је мој коњић?" Тако расуђује оптимиста.
Вршећи своје војничке послове, године 1986. обрео сам се међу граничарима. На једној ђаковичкој караули срео сам свог будућег љубимца, заштитног пса Апола. Његов водич ми је тада рекао да је Аполо "стар две године". У команди на зиду сам видео шему са прегледом товарних коња и службених паса по караулама на којој је писало да је Аполо рођен 1982. године, дакле у тренутку нашег сусрета он је већ био стар четири године. Како је који младић одслуживао свој војни рок, тако је приликом предаје дужности свом наследнику преносио оно што су и њему рекли – да Аполо има две године. Године су пролазиле, младићи су се смењивали, а мој Аполо је једнако "имао две године". И дошло је време замора. Аполо је све теже подносио одлазак у патролу. Пред крај живота граничари су га готово као бебу носили са задатка, али се мој другар "није давао", једнако је био у "најбољим годинама". Године 1994. као пензионер срео сам једног мајора ветеринарског лекара који ми је рекао да се управо вратио из Ђаковице где је вакцинисао граничарске псе. Наравно, обрадовао сам се помисливши на Апола, али сам се одмах и ујео за језик. Одговор је гласио: "Јуче сам му извршио еутаназију". Нека мој велики пријатељ почива у миру. За све његове водиче он ће вечно имати две године!
У музеју водич прича посетиоцима: "Овај костур мамута стар је седам милиона и три године". Када су га посетиоци зачуђено упитали како може са таквом тачношћу да зна старост тог костура, водич им је објаснио: "Ја сам се овде запослио пре три године, и тада су ми рекли да је овај костур стар седам милиона година". Ни Аполови водичи ни музејски водич нису проверавали податке које су чули приликом пријема дужности, али за разлику од Аполових водича, музејски водич је бар уредно бројао године своје службе.
Ове причице сам испричао зато што ће се оне као лајтмотив провлачити кроз целу причу о "УРОШЕВОМ" рођењу. Још давно, пре много векова, неко је за календар рекао да је то "проблем који нема решења". И као што су Аполови водичи механички преносили оно што су чули од својих претходника, тако су и астрономи, историчари, свештенство, а са њима и цео свет механички преносили оно што су чули од својих претходника – да је календар "проблем који нема решења".


Календар "УРОШ" је дело једног аматера!

Ми аматери смо свет за себе, и разликујемо се од људи који нису аматери. Ми имамо своје критеријуме, чврсте и строге. Нама чинови и титуле сами за себе не значе ништа, ми признајемо само резултат. Ми не маримо за признања, и навикли смо на ниподаштавања и подсмехе. Ми литературу нисмо читали да бисмо видели шта су други знали, него шта други – нису знали. Нас на делатност није покретала грамзивост, него радозналост; не похлепа, него лепота и задовољство; не жеља за зарадом, него жеља за резултатом и тачношћу. Наш циљ је да надмашимо оне који нису аматери, који кришом пребројавају новац, а изразе "аматер" и "аматерски" употребљавају у подругљивом значењу.


Зашто нови календар?

Зато што су досадашње календаре израђивали они који нису били аматери, па су им и резултати били баш такви – неаматерски! 7000 година човечанство решава проблем календара – без успеха. Ми аматери смо помислили: "Биће да у решавању проблема календара неаматери нису применили прави поступак", и одлучили смо да узмемо ствар у своје руке. 7000 година неаматери су ишли стазом, на стази дукат, и нико да се сагне и подигне дукат. А онда је наишао један аматер, и рекао: "Људи, забога, погледајте – дукат!" То је био сав "научни рад" који је требало применити да би се после 7000 година коначно дошло до трајног решења календара!
Календар је први научни рад који је практично примењен у човековом свакодневном животу. Па ипак, у свим другим областима свога живота човек је постигао онолико колико му је то било могуће, осим у календару. Човек се израдом аутомобила бави тек један век; применом електротехнике тек један век; летовима у васиону тек пола века итд, али је у тим областима постигао оно што му је било могуће. Једино у календару, свом најстаријем научном делу, није ни изблиза постигао оно што му је било могуће. Да би човек произвео аутомобил, било је неопходно да претходно дође до више открића – течних горива, принципа мотора са унутрашњим сагоревањем, каучука, технолошких поступака у обради метала и др. Да би човек могао да гледа телевизију, било је такође неопходно да дође до више открића – радио-веза, оптичких и електронских решења, претварања светлосних ефеката у електронске вредности и др. Да би човек дошао до коначног и трајног решења календара, ту му није било потребно никакво претходно "откриће", јер све што је у свемиру било на располагању мени на крају ХХ века када је "УРОШ" рођен, било је на располагању и астрономима целог света од постанка људске врсте. Нажалост, људи су, попут Аполових водича, наслеђени став да је календар "проблем који нема решења" примали здраво за готово и користили га као изговор за одустајање од трагања за коначним решењем и чак за његово занемаривање. Требало је да међу Аполовим водичима коначно неко почне да броји године! Да неко коначно на стази примети дукат. Да неко коначно постави право питање!
Ја сам календар "УРОШ" израдио тек када сам потпуно одбацио сву дотадашњу календарску логику, сав дотадашњи начин размишљања о календару; тек када сам поступак израде календара окренуо наглавце! Ја сама календар
"УРОШ" израдио тако што сам по свим елементима календара тражио одговоре на потпуно друкчија питања него сви дотадашњи творци календара. Календар "УРОШ" уопште и није људско дело, он је творевина свемира, васионе, космоса, природе, стварности! Ја сам после седам година аматерског и темељног бављења календараром дошао до три открића, на основу којих сам израдио календар "УРОШ", који представља календар новог доба , за разлику од свих досадашњих календара старог доба који су представљали одговор на питање: "Колико одступају досадашњи календари, и шта на њима треба променити?" , док је "УРОШ" једноставно – очитан из свемира, не марећи за туђа одступања! Прелазимо на приказ ова три открића. Прелазимо на приказ "УРОШЕВОГ" рођења. Прелазимо у ново доба календара.


ПРВО ОТКРИЋЕ: КАКО СЕ ПРАВИ ИДЕАЛНО ТАЧАН КАЛЕНДАР

Календар је систем за мерење времена, систем за бројање дана, месеци и година у складу са појавама у васиони! Један дан у календару одражава један Земљин обрт око своје осе, средњи Сунчев дан, обрт од 360+360/365,242199074 угловних степени, што износи 360 степени 59` 8`` 19``` 49````. Једна година у календару одражава један Земљин опход око Сунца, тропску годину, четири годишња доба, 365,242199074 обрта, средња Сунчева дана. Да бисмо најприступачније објаснили шта је потребно да би календар могао да буде идеално тачан, послужићемо се следећим поступком: За тренутак ћемо напустити реални свет и преселити се у свет маште, свет замишљених и претпостављених вредности, у свет бајке. Када будемо видели како је у бајци све лако и згодно, лако ћемо схватити шта би требало тражити да би календар био идеално тачан. Па хајдемо у бајку.
Када би Земљин опход око Сунца, тропска година, трајао округло 365 обрта, средњих Сунчевих дана, календар би могао да буде идеално тачан: календарска година би имала 365 дана, и календар би се слагао са свемиром. Како би се навршио један Земљин опход око Сунца, тако би се навршило и 365 Земљиних обрта око своје осе. У тренутку навршавања једног опхода навршио би се и 365-ти обрт. Овде би сваке године постојала редовна самерљивост, и календар који би то опонашао и имао 365 дана у години био би идеално тачан сваке године. Када би Земљин опход трајао округло 366 дана, опет би календар могао да буде идеално тачан јер би и овде постојала редовна самерљивост сваке године: календарска година би имала округло 366 дана, и крај наше године у календару временски би се поклапао са крајем Земљиног опхода око Сунца сваке године. Па и када би Земљин опход трајао 365,5 дана, (тропска година са једним децималом), опет би календар могао да буде идеално тачан, али не више сваке године, него у циклусу од две године, од којих би једна била проста са 365, а друга преступна са 366 дана, што би у двогодишњем циклусу било укупно 731 дан. Како би се навршила два Земљина опхода око Сунца, тако би се навршиле и две године у нашем календару. Овде би постојала одложена самерљивост, и календар би могао да буде идеално тачан сваке друге године. Када би Земљин опход око Сунца трајао 365,25 дана, како то очекује и јулијански календар, (тропска година са два децимала), опет би календар могао да буде идеално тачан: календарски циклус би износио 4 године, од којих би три биле просте са 365, а једна преступна са 366 дана, што би износило укупно 1461 дан. Како би се навршила 4 Земљина опхода око Сунца, тако би се навршио и 1461 обрт око Земљине осе, и календар би био тачан сваке четврте године. Ако би тропска година трајала 365,125 дана, (тропска година са три децимала), циклус календара би износио 8 година, 7 простих и једна преступна, укупно 2921 дан. Како би се навршило 8 Земљиних опхода око Сунца, тако би се навршио и 2921 обрт, па би и овде постојала одложена самерљивост, и календар са 2921 даном у 8 година био би идеално тачан сваких 8 година. Тропска година од 365,2225 обрта (4 децимала) тражила би циклус календара од 400 година, 311 простих и 89 преступних, укупно 146089 дана. Како би Земља навршила 400 опхода око Сунца, тако би се навршило и 146089 обрта, па би и овде постојала одложена самерљивост, и календар са 146089 дана у 400 година био би идеално тачан сваких 400 година. Код трајања тропске године од 365,12345 обрта (пет децимала), циклус календара би износио 20000 година, 17531 проста и 2469 преступних, укупно 7302469 дана. И овде би постојала одложена самерљивост, и календар са 7302469 дана у 20000 година био би идеално тачан сваких 20000 година. Итд.
Шта је то што је заједничко свим овим случајевима? Које је то својство које се једнако провлачи кроз све ове примере? Цео број виших јединица календара завршава истовремено са целим бројем нижих јединица календара; цео број тропских година завршава истовремено са целим бројем средњих Сунчевих дана; цео број опхода завршава истовремено са целим бројем обрта; цео број година календарског циклуса завршава истовремено са целим бројем дана тог циклуса. Овде бисмо имали обострану целобројност опхода и обрта у васиони и обострану целобројност виших и нижих јединица календара у исто време! Дакле, за време боравка у бајци дошли смо до драгоценог сазнања, до открића: шта то треба тражити, чему тежити, чему стремити приликом израде идеално тачног календара. То је обострана целобројност виших и нижих јединица календара, обострана целобројност тропских година и средњих Сунчевих дана, обострана целобројност година и дана календарског циклуса.
Ово до сада није било познато! Излазимо из куће и полазимо у продавницу. Не знамо да ли ћемо у продавници наћи оно што нас интересује, али тачно знамо шта ћемо тражити, за разлику од случајева када смо ишли да разгледамо излоге, па ако нам се нешто случајно допадало, то смо и куповали. Сада тачно знамо шта тражимо!
Досадашњи творци календара за ово нису знали. Они су пред собом имали јулијански календар за који су знали да није тачан, и на спознаји одступања тог календара нудили су своје поправке и реформе. Необориви доказ да нису знали шта треба тражити су вредности које су нудили. Какве су то „вредности“, видећемо кад се будемо упознали са „УРОШЕМ“.



ДРУГО ОТКРИЋЕ:
НАЈПОВОЉНИЈИ АСТРОНОМСКИ ЦИКЛУС –
ОСНОВА ЗА НАЈТАЧНИЈИ МОГУЋИ КАЛЕНДАРСКИ ЦИКЛУС

Из бајке се враћамо у стварност. Сада када коначно знамо шта треба да тражимо, крећемо у истраживање да видимо има ли обостране целобројности нижих и виших јединица календара, има ли и у стварности оно што је постојало у бајци. Седамо у васионски брод звани Земља и крећемо на пут у васиону по Земљиној орбити око Сунца. Гледамо кроз прозор, бројимо Земљине опходе и обрте и бележимо их. После сваког опхода Земље око Сунца бележимо број Земљиних обрта око њене поларне осе и израчунавамо за колико целобројна календарска година одступа у секундама годишње од ритма Земљиног опхођења око Сунца:
1 = 365,242199074 = -20926 18 = 6574,359583333 = -31068
2 = 730,484398148 = -41852 19 = 6939,601782407 = +34406
3 = 1095,726597222 = +23622 20 = 7304,843981481 = +13480
4 = 1460,968796296 = + 2696 21 = 7670,086180555 = - 7446
5 = 1826,210995370 = -18230 22 = 8035,328379629 = -28372
6 = 2191,453194444 = -39156 23 = 8400,570578703 = +37102
7 = 2556,695393518 = +26318 24 = 8765,812777777 = +16176
8 = 2921,937592592 = + 5392 25 = 9131,054976851 = - 4750
9 = 3287,179791666 = -15534 26 = 9496,297175925 = -25676
10= 3652,421990740 = -36460 27 = 9861,539374999 = +39798
11= 4017,664189814 = +29014 28 = 10226,781574073 = +18872
12= 4382,906388888 = + 8088 29 = 10592,023773148 = - 2054
13= 4748,148587962 = -12838 30 = 10957,265972222 = -22980
14= 5113,390787037 = -33764 31 = 11322,508171296 = +42494
15= 5478,632986111 = +31710 32 = 11687,750370370 = +21568
16= 5843,875185185 = +10784 33 = 12052,992569444 = + 642
17= 6209,117384259 = -10142
Овде смо се уморили и прекинули путовање. Вратили смо се на Земљу и сакупљене податке смо распоредили по столу. Сада можемо на миру да анализирамо затечену стварност. Шта нам пада у очи? Одступања календара су у неким циклусима мања, а у неким већа. Некада су одступања у секундама петоцифрена, некада четвороцифрена, некада троцифрена. Да смо продужили „вожњу“, видели бисмо да могу да буду и двоцифрена, па чак и једноцифрена. Како да утврдимо када ће одступања бити мања, а када већа? Рангирајмо одступања од мањих ка већим, па ћемо видети у чему је решење проблема:
број опхода одступање целобројност обрта одступања од
циклуса у секундама у астр. Циклусу целог броја обрта

33 +642 0,9925 0,008
29 -2054 0,0237 0,023
4 +2696 0,9687 0,032
25 -4750 0,0549 0,054
8 +5392 0,9375 0,063
21 -7446 0,0861 0,086
12 +8088 0,9063 0,094
17 -10142 0,1173 0,117
16 +10784 0,8751 0,125


Приликом формирања ове табеле држали смо се критеријума што мањег одступања у секундама (друга колона с лева). Шта видимо из овога? Када је одступање мање, а када веће? Што је неки астрономски циклус опхода ближи целом броју обрта, одступање је мање, а уколико је удаљенији од целог броја, одступање је веће. Нажалост, ма колико дуго наша „вожња“ трајала, никада не бисмо постигли обострану целобројност опхода и обрта. У стварности нема бајке! Једноставно, васиона то не допушта, и то је разлог немогућности израде идеално тачног календара – непостојање обостране целобројности нижих и виших јединица календара. Дакле, преостаје нам следећи циљ – најтачнији могући календар. Календар такве тачности чије одступање неће бити веће него што је то неизбежно, односно такав број опхода чији ће број обрта бити најприближнији целом броју! Значи, ако је астрономски циклус ближи целом броју обрта, он ће бити повољнија основа за календарски циклус. Што је астрономски циклус повољнији, то ће календарски циклус заснован на њему бити тачнији. Најтачнији могући календарски циклус се израђује на најповољнијем астрономском циклусу (НАЦ)!


ТРЕЋЕ ОТКРИЋЕ:
ИНТЕРКАЛАЦИОНО ПРАВИЛО „ИСПОД ПОЛА ДАНА“

Утврђивањем најтачнијег могућег календарског циклуса путем израчунавања најповољнијег астрономског циклуса решили смо само део проблема код израде најтачнијег могућег календара. Преостаје нам да обавимо најтежи и најважнији део посла код израде календара – утврђивање интеркалационог правила о редоследу простих и преступних година. Код утврђивања НАЦ видели смо да одлуку о томе доноси свемир, а не човек, и да човек само треба да научи да чита свемир и из њега препише најбољи могући календар. И код утврђивања интеркалационог правила свемир одлучује, а човек одабира. Ни интеркалационо правило не може бити људско дело!
Тачна вредност тропске године није целобројна (365,242199074), а година у календару из практичних разлога мора да буде само целобројна. Дакле, нема нам друге него да комбинујемо просте и преступне године. Када просте, а када преступне? Једноставно, питаћемо најбољег мајстора за израду календара – васиону, природу, стварност! Пратићемо опхођење Земље око Сунца циклус по циклус, и за сваки појединачни Земљин опход око Сунца пробаћемо обе могућности, да година буде проста, или преступна, па ћемо видети шта нам васиона каже, када проста, а када преступна. У наредној табели приказаћемо следеће рубрике: Бројеви у првој левој колони показују редни број Земљиног опхода око Сунца, односно редни број године у календару. У другој колони имамо две потколоне. Прва показује одступање у секундама ако би календарска година била проста, а друга ако би била преступна. Десна колона показује шта нам васиона препоручује – просту или преступну годину.

Број Могућа одступања Одабрана
опхода 365 366 година

1 -20926 +65474 проста
2 -41852 +44548 проста
3 -62778 +23622 преступна
4 +2696 +89096 проста
5 -18230 +68170 проста
6 -39156 +47244 проста
7 -60082 +26318 преступна
8 + 5392 +91792 проста
9 -15534 +70866 проста
10 -36460 +49940 проста
11 -57386 +29014 преступна
12 + 8088 +94488 проста
13 -12838 +73562 проста
14 -33764 +52636 проста
15 -54690 +31710 преступна
16 +10784 +97184 проста
Од два понуђена одступања – журења или кашњења – увек бирамо мање, изражено у секундама. Тиме смо обезбедили нешто што до сада није било остварено ни у једном календару на свету – да одступање календара од васионе никад не достигне ни пола дана, увек само испод 43200 секунди. Редослед преступних година је 3, 7, 11, 15, 19, 23... Из овога се види да одлуку о томе да ли ће година бити проста или преступна доноси васиона, а на нама је само да научимо да је читамо, и да из ње препишемо и најбољи могући календарски циклус, и најбоље могуће интеркалационо правило. „УРОШ“ садржи и једно и друго! Ми аматери смо овде били само поштари који су људима на Земљи донели писмо из васионе.
Дакле, календар „УРОШ“ као календар новог доба и коначно и трајно решење календара заснива се на следећим начелима:

- обострана целобројност,
- најповољнији астрономски циклус,
- никад ни пола дана.
И да коначно прикажемо „УРОША“ са свим његовим појединостима:
- календарски циклус 245808 дана у 673 године (510 простих и 163 преступне),
- средња календарска година 365,2421991084 дана,
- системска грешка +0,00297 секунди годишње,
- периодична грешка први пут у историји календара потпуно одстрањена!
Зашто баш 245808 дана у 673 године? Једноставно, зато што је тако одлучила васиона! „УРОШ“и није људско дело, него дело васионе, природе, стварности. Ево доказа: Тропска година траје 365,242199074 дана, а 673 Земљина опхода око Сунца трају 245707,99997684 Земљиних обрта око своје осе, што је број који сам до сада пронашао као најприближнији целом броју обрта, а њему најближи цео број је 245808 дана. Ето шта је одлучило да „УРОШЕВ“ циклус има 245808 дана у 673 године! „УРОШ“ не садржи никакве људске грешке, јер не садржи ни било какве људске одлуке. Све је већ одлучено у васиони, природи, а ја сам само очитао стање из васионе и „са неба“ преписао најтачнији могући календар!
Ни интеркалационо правило не може бити људска одлука, јер је и оно већ одређено у васиони, и у случају „УРОША“ преступне године имају следећи редослед:
3,
7, 11, 15, 19, 23, 27, 31, 36,
40, 44, 48, 52, 56, 60, 64, 69,
73, 77, 81, 85, 89, 93, 98,
102, 106, 110, 114, 118, 122, 126, 131,
135, 139, 143, 147, 151, 155, 159, 164,
168, 172, 176, 180, 184, 188, 192, 197,
201, 205, 209, 213, 217, 221, 226,
230, 234, 238, 242, 246, 250, 254, 259,
263, 267, 271, 275, 279, 283, 287, 292,
296, 300, 304, 308, 312, 316, 320, 325,
329, 333, 337, 341, 345, 349, 354,
358, 362, 366, 370, 374, 378, 382, 387,
391, 395, 399, 403, 407, 411, 415, 420,
424, 428, 432, 436, 440, 444, 448, 453,
457, 461, 465, 469, 473, 477, 482,
486, 490, 494, 498, 502, 506, 510, 515,
519, 523, 527, 531, 535, 539, 543, 548,
552, 556, 560, 564, 568, 572, 576, 581,
585, 589, 593, 597, 601, 605, 610,
614, 618, 622, 626, 630, 634, 638, 643,
647, 651, 655, 659, 663, 667, 671.
После овога, на интеркалационом правилу било ког соларног календара неће бити могуће било шта „поправљати“.
До сада је понуђено више стотина „реформи“ календара, једна боља од друге, али ни једна од њих није „завршила посао“ и оставља простора за даља реформисања. За разлику од свих њих, „УРОШ“ је коначно и трајно решење календара; календар највеће могуће тачности коју теорија допушта; календар такве тачности чије одступање није веће него што је то неизбежно; календар први до идеала; календар после кога више ништа неће моћи да се „поправља“. „УРОШ“ је ослободилац човечанства од свих будућих проблема са календаром, и представља реформу која више неће моћи бити „реформисана“!