Кнез Лазар


Кнез Лазар дарује болницу хиландарску 1380. године

Повеља којом дарује болницу хиландарску 1380. године писана је на пергаменту (51 x 20,8 цм). Потпис је изведен црним мастилом и сачуван је печат. Налази се у Хиландару.
Духовном светлошћу озаривши се, будуће мисли су предвидели божаствени пророци. Зато Давид велегласно говораше: Доћи ће сва племена и поклониће се пред тобом, Господе, гледајући испуњење тога, црква од ових племена оденувши се као царском хаљином крвљу Владике, која је из ребра истекла, радује се у красоти и чувањем заповеди у нади се учвршћује ради примања будућег живота, чије славе и части зажелех наследник бити ја у Христа Бога правоверни и самодржавни господар Срба и Подунавља Стефан кнез Лазар.
Дође моме Господству најчаснији међу монасима кир Герасим и опомену моје Господство за болницу у обитељи пресвете Богородице Хиландарске у Светој Гори Атона, о светим и часним монасима који тамо у болести леже, како би од мене примили утеху и покој. И пошто ми ово подсећање беше благопријатно, те се љубављу према светим и божаственим црквама разгорех, по свету свечаног оца игумана и све браће замисао кир Герасима испуних овако: да се даје у болницу сваке године сто унча од манастира Хиландара трошка за потребу оних који ту у болестима страдају. Ради тога дадох од Господства мојега обитељи пресвете Богородице Хиландарске село Јелашницу, Ђурђа Ненишића, с међама и са засеоцима и са свим правима тог села, а заселак му је Толановина, и заселак му Ђурђевик, на коме су живели Кртеше, и заселак му Ресник и село Јелшаница, Градислава Тепчије, и са црквом и с међама и са засеоцима и правима тог села, а заселак му Грабац, и заселак му Гриби, и заселак му Шикоже, и заселак му Ошљак и заселак му Звиздали и заселак му Слатина.
Све ово приложи моје Господство обитељи пресвете Богородице Хиландарске на подстицај кир Герасима и у договору са оцем игуманом кир Неофитом и свом братијом Лавре Хиландарске, да се даје болници хиландарској по сто унча без прекида сваке године.
Овај мој мали дар, који дадох и писменом одговарајућим овде горе уписах; да има Хиландар и држи довека као своју праву баштину, коју нико не може одузети, за просветљење храма пресвете Богородице Хиландарске и за негу светих и часних монаха који ту у болести живе, а мени на спомен вечни, како би због молитава њихових примио опроштај мојих многих сагрешења.
Пошто сам и ја видео да земаљско богатство ништа није користило господарима који су били пре нас, јер се од њих узело и другима предало, а надају се да приме само од онога што су Богу предали. За овима сам и ја следио и принесох овај мали дар као она удова две лепте.
Ако се неко дрзне да узме нешто од овога што сам горе забележио, нека га уништи господ Бог и пречиста Богомати и нека га уништи сила часног и животворног крста и нека га снађе гнев и проклетство од свих светих који су одувек угодни Богу и нека буде саучесник са Јудом и Аријем и нека буде отуђен од спасавајућег тела и крви и нека му је тужитељица мати божја овде и у будућем веку.
Године 6888, индикта 2.
У Христа Бога благоверни Стефан кнез Лазар.


Повеља кнеза Лазара за манастир Горњак из 1380. године

Повеља кнеза Лазара за манастир Горњак из 1380. године није сачувана, али је неколико пута штампана. Изд. МС 193-195.
Богоспознајна је и сведарна свака царска реч господа Исуса Христа који од небића створи биће и људску природу изнад свих твари удостоји. Није јој даровао само да влада над свим тварима на земљи рођених, већ јој и од свога бића придодаде, то јест разумне ствари из кала начини и самосвојну људску природу створи. Онима што га топло и саосећајно воле, обећао је очинство свога бића онима што га жељно ишту, синовство његово слободно је даровао, а онима што подражавају добровољно његова страдања, која је изабрао за наше спасење, већима од свега створио је славно васкрсење своје на радост, ради чега је одредио као посредницу пречисту Владичицу нашу Богородицу, заступницу нашу и заштитницу и поуздан заклон и помоћ, од које се и ја надам милост да добијем на страшном и нелицемерном суду господа нашег Исуса Христа, пред којим анђели с арханђелима стоје.
Тога ради и ја правоверни кнез Лазар, самодржац све Српске земље, потрудих се да овај мали дар принесем Владичици мојој, пресветој Богородици, и сазидах цркву на месту које се зове ЖДРЕЛО БРАНИЧЕВСКО и приложих и уредих сваким потребама, колико је довољно дому пречисте Богородице: село Бистрица са свим међама и правима, како излази од Црте низ поље извор Меслековце, а на састанку Бистрице Орловица, а посред луга ка горама Винов црвени, а на реци Извору село Новаци, село Бистрице, село Станица са свим међама, село Коварне и с њим Хлахоли у Венчаници, село Вошаповац на Млави и Дунаву, Костолац и Бискупље с Трстеником и свим међама и правима, Вир више Пореча и Гребен. У Звижду село Волуја и село Крушевица. У Омољу село Осанице и Долње Адујево с Кисељевом, Градни пут, Бланенкијев лаз, Прокоп. Врбовник, Слатина, Головрк, Јамник, Мачкове падине, Дуб, село на Млави, обоји Маролевци са свим међама и правима, Зглчић и Смалковци, Млава и пред Млавом луг, Накринчица на Јазвини, Орехов Кључ, село Осаница са свим међама од Кошарне с Халдујем под делом и забрђем, а такође делом на Устије од тога тока идући у Млаву.
Ово је мој мали дар дому пречисте Владичице наше Богородице и молим свакога кога бог изволи да влада после мене, да овај мој мали прилог не повреди него чак да га и потврди. Ако се неко дрзне да га разори или да отме нешто од онога што је писано, нека га разори Господ Бог и његова пречиста Богомати и нека је прикључен Јуди и Арију и тима који рекоше "крв његова на нас и на чеда наша" и нека му је тужитељица мати божја на страшном суду. Месеца августа 1-га.
У Христа Бога благоверни кнез Лазар.
Лето 1380.


Кнез Лазар потврђује дар свога зета, челника Мусе, манастиру св. Пантелејмона у Светој Гори 1380/81.

Кнез Лазар потврђује дар челника Мусе манастиру св. Пантелејмона у Светој Гори 1380/81. Повеља је писана брзописом у 27 редова. Печат је сачуван. Оригинал се налази у манастиру св. Пантелејмона у Светој Гори. Изд. Зак. спом. 516.
По неизреченом милосрђу и човекољубљу Владике мојега, слаткога ми Христа, и по неизреченом и свемилостивом његовом призренију на господство ми, као што је и на прве свете и православне цареве, такође и на господство ми излија благодат пресветог својега Духа, и постави ме за господина Земљи Српској и Подунављу.
(...)
Ја, у Христа Бога благоверни и самодржавни господин Стефан кнез Лазар, пошто дође к мени вазљубљени ми брат, челник Муса, са синовима својим Степаном и Лазаром, и молише ме како да приложе од својег поседа цркви светом великомученику Христову Пантелејмону, и ја не презрех мољења њихова, већ напротив испуних како би приложили што им је воља. И с мојим пристанком приложише великомученику Христову Пантелејмону у Светој Гори Атона, који се зове Руси, село Уљаре, то јест Горњи Закут и заселак му Трнава, и цркву светог Николе, са заселком, а заселак је с оне стране Лаба, Горњи Луковак, с међама и правима, и с воденицама и с бродима и с пољем што су имали од првих господара до сада.
То потврдих, написах та села како би Руски манастир имао од њих до века на спомен Господства ми и на спомен брата ми челника Мусе и сестре ми Драгиње и њихових синова.
(...)
Године 6889 (= 1380/81), индикт 4.
У Христа Бога благоверни Стефан кнез Лазар, Србљен и Подунављу


Раваничка повеља кнеза Лазара из 1381. године
(одломак)
Раваничка повеља кнеза Лазара из 1381. године није сачувана у оригиналу. Међутим, веома је добро сачуван Врднички препис из седамнаестог века. Текст ове повеље је врло лепо исписан тамном бојом а почетна слова су зелена. У потпису су велика слова исписана зеленом бојом, а оквир је црвен. У горњем централном делу повеље насликан је Исус Христос, а поред њега су и два анђела. Од Исусове слике оплази преплет лозе јарких боја. На повељи се налази сребрни печат са позлатом на коме је лик кнеза Лазара са једне стране, а са друге Исус Христос на престолу. Повеља је изложена у Музеју Српске православне цркве у Београду. Изд. МС 196-200.
Ти, која од несуштих у битије приводиш све видљиво и невидљиво, пребезначална Тројице, којој се у јединству клањамо, и у Оцу и Сину и Светоме Духу славимо!
Суштаство бесчислено, светлост непостижна, сила неодржима, пучина благости, која закон дајући Мојсију повеле створити скинију и у њој молбе и мољења ка пријатности његовој приносити, бринући се за свет рече врховном апостолу Петру: "Ти јеси Петар, и на овом камену сазидаћу цркву моју, и врата адова неће јој одолети!"
Потом и царство вечно обећа онима који се о цркви старају, рекав: "Оне који ме славе прославићу!"
Верујући, дакле, у ово, они који живе у православљу многу усрдност за подизање цркве показаше.
Стога и ја, у Христа Бога благоверни кнез Лазар, ревнујем пре мене бившим благочастивим царевима, на престо којих Бог ме узнесе и чином царства краси и славом - од многих његових даровања која су на мени, мало њему усхтедох принети, колико је могуће.
Благовољењем Оца и поспешењем Сина и савршењем Светога Духа подигох од основања манастир у славу Светога Вазнесења и као ктитор његов по моћи украсих.
И за житељство у њему, за исхрану братији изволих, као што апостоли установише и правила светих отаца утврдише, приложих за потребе све изобилно, дохотке и села, винограде насадих и друге купих.
(...)
У Христа Бога благоверни господин свим Србљима кнез Лазар, ктитор светога овога места Раванице.
У лето 6889.