ТУЦИН-ДАН, БАДЊИ-ДАН И БОЖИЋ.

На туцин дан пре сунца покупе се све столице, клупе и остале справе за седење, па оставе на таван или у какву стају. Тај дан убија се печеница и то крупицом соли. Крв од печенице, кад се закоље, вате се на ту крупицу и даје стоки и марви да буде здрава и плодна. У место ватраља направи се дрвени жарач и подстицач који служи у место овог, машица и осталих ствари. Тек кад на Божић дође полаженик онда се све то изнесе. Он први седне на столицу и он први узме ватраљ, скинути с тавана или донешени из зграде или стаје какве.
У свима срб. крајевима на туцин дан чувају се да нико ннкога неудари да не би био те године чировит, а колико чирови нашем народу досађују као и шуга, греба, и још друге накожне болести, свако зна. У свима крајевима србским на туцин дан, а увече бадњег дана, ишла је од пре момчад као и данас што у млогим местима чини и певала Коледа или његове песме. Најмање 7 момака добрих, — а увек мора бити лијо, а не тако, — иду од куће до куће и под сваким прозором и пред вратима певају коледске песме. Један је од њих као Колед и овај увек има самур калпак на глави, други је његов војвода, трећи врећар или онај што носи накупљене ствари. Те су ствари сланина, кобасице, суво месо, а често по која ђаволаста цура баци и лешњика и ораха, на што се коледарп страшно љуте и такве ствари бацају натраг. Ово чине обично оне које су заљубљене у ког коледара или које јих неволу. Свакојако је то непријатна ствар дати јим посних јестива.
Кад се скупљају Колеђани.



Ми дојдосмо Коледо,
Коледо!
Нашем цару Коледо,
Коледо!
Нашем цару Коледо,
Коледо!
Младом богу Коледо,
Коледо!

Младом цару Коледо,
Коледо!
Том Божићу Коледо,
Коледо!
Сварожићу Коледо,
Коледо;
Сварожићу Божићу
Коледо!





БАДЊИ -ДАН

У вече Бадњег дана целу ноћ скоро иду колендари колеђани или коледари те певају и сабирају поклоне, као што смо казали. Кад буде пред зору они све то поделе, но краљу или цару Коледу даду највише. На бадњи-дан пре сунца иде се у шуму и тражи се бадњак. Бадњак мора бити од грмовог дубовог, растовог или драшковог дрвета и то младице. Бадњак се означи медом где ће да се сече. Кад дођу к њему. Оно рекну: „добро јутро Бадњаче, наш мили батоле, да си нам жив и здрав, младичу." Други као одговоре у место бадњака: „сеците нас ту и ту с те и те стране. Ту је наша старост и самрт." Бадњак треба да падне на источну страну. А ако на ту страну не падне онда није то бадњак, него онако просто дрво. Њега закрсте па иду другом бадњаку. Реко смо другом јер сваки домаћин узме по три дрвета за бадњак и та му нико несме дирнути за жива Бога. Бадњака упрте и донесу кући па преслони уз стреју. Онај који донесе бадњак мора, бити чист честит и отресенији од осталих укућана. Скоро свуда мажу бадњак медом. Тај се дан натиче печеница на ражан, и пече. Онај који је окреће несме ранити марву, и стоку за цео месец дана.. Весеље неможе се описати кад се пече печеница, пушке се мећу песме певају и т.д. Кад се печеница натиче на ражањ, осим пуцања, пева се ова песма:

У Божића три ножића
Ој божо ле
Ој божо мој 1.
Један сијече пијецивицу
Други сијече гибаницу
Трећи ријеже чијесницу


Кад онај унесе бадњак у кућу рекне: "Добро вам вече и честит Божић." Домачица са зачеља одговори му: "А ти жив и здрав био" Чим ово рекне, поспе се на њега и бадњак разно семење а нарочито пшеница и т.д. Бадњак метну на ватру, но тако да дебели крај кад прегори велики угарак остави. Мажу бадњак медом и лижу га за знак љубави, а дају тога меда и стоци да би ова волела свој пород. Ко први угледа, кад бадњак прегори, добије од домаћина на поклон овцу сујагњу или што друго. Домаћица меси разне колаче, на којима је гуска, ћурка, плуг и т.д. За мушку децу тако зване кијаке, а за женску плетенице.
Једном рјечју за све и сва меси се и свему и свачему намењује по један колач, којим се хоће то да означи чему и коме се намењује. Уносе сламу и посипају по кући, деца увате се за онога који посипа па пијучу, а овај квоче као квочка. Овај често баци и ораха и љешњика у сламу које деца скупе као пилићи рану и непрестано пијучу. Иверје од бадњака има значај и оно се чува. Неко меће у семење, неко у разна доба године подпаљује ватре, неки бацају у станове, оборе и торове марви и стоки и т.д. За сво време док уносе, љубе се и којешта раде око бадњака, певају песме Божићне тако зване, Бадњег-дана а и Туцин-дана или Коледске.



Божић! Божић бата
Ој Божо, ој Божоле!
Ој Сварожићу мој Божићу
Младо момче убово!1.
На све троја врата.
Носи киту злата,
Да позлати врата
Двоја врата и троја
И сву кућу до краја.
Божић, Божић бата
На сва троја врата
Носи товар жита
Да засије њиве,
Да уроде родом
Више коњске — људске — главе
Божић, Божић бата
На све троја врата
Носи киту здравца

Да бидемо здрави
Да бидемо здрави
Вавек и весели.
Божић, Божић бата
На све троја врата
Носи киту мира
Да биднемо мирни.
Да биднемо мирни
Дуго и љубљени.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи киту борка
Да бидемо рабри.
Да бидемо рабри
Вавек побеђачи.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи двоја рала
Кола тог богатства.
Да биднемо гости
Вавек мили драги.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи троја рала
Кола тог богаства.
Да частимо госте
Вавек драге миле.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи киту рода
Да биднемо родни.
Да биднемо родни
Вавек и користни.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи киту биља
Да нам стока сити,
Да нам бидне стасна
Товна и користна.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи кравај меда
Да ослади челе.
Да нам бидну ројне
И матице гојне.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи небо ведро
Да нам бидне ведро.
Лепо ведро небо
И даждљиво требно.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи киту драшка.
Да биднемо храбри
Вавек побеђачи.
Божић, Божић бата
На све троја врата.
Носи Божо свашта
Доброг и лијепог.
Да нам бидне свашта
Добро и лијепо.
Да се јагње јањци
Женски ти јаганци
Да се роде деца
Мушка нам и здрава и т.д.

БОЖИЋ
Домаћица на Божић рано умеси чесницу са водом медљаном, у коју меће стару пару. Ко ову нађе у свом комаду држи се да је његова срећа те годиие. Комади се при ломлењу намењују и на кућу и остало, па један и за мртве у Старој Србији, који се носи на гробље и оставља. У јутро рано долази полаженик ког посипају житом и т.д:
Од Божића па до малог, мир божају се сви људи Србови т.ј. где год се сретну љубе се и рекну: „мир божији Ристос се роди." "Мир ти божији Вајистину роди" и т.д.-у Старој Србији и Маћедонији кад се иде на воду за чесницу на Божић, понесе се жита, којим се поспе та вода и рекне јој се. „Ристос се роди водице! Ево ти знака Ристова, па га однеси нашим умрлим том и том по именце и кажи јим за Ристово рођење." - У старој Србији, Албанијама, Маћедонији и у осталим крајевима србским. Млого се на Божић којешта чини што се ваља као: полаженик креше у ватру и говори: „колико варница толико женских јагањаца, толико овог оног, годинида." и т.д. Посипају га житом с тавана и огрћу што могу већом и дебљом поњавом. Дају тада први пут столицу да он седне. Непуштају никога у кућу док недође полаженик и зато ће лећи крв, ако оног неће за полаженика који би имао посла у кући, па ма то и цар био. Дају полаженику колач као котур везан на повесмо лепо кудеље или ћетена.
За ручком узму пре ломљења чесницу и домаћин се њом заклања па пита укућане: „видите л' ме?" ови као бајаги невиде га па одговарају. „Невидимо рале рејна не" домаћин одговори: да Бог да и ове године невидили ме иза великих класова." Он још говори и пита, ови одговарају, а он јим говори: да га и ове године невиде иза великих и обилних плодова, товних волова, коња, оваца и т.д. Волови се не смеду ватати у плуг или у јарам ма зашто док непрође мали Божић. А ако домаћин зна да ће имати ту потребу, онда јих само устука у јарам и потера два три корака. Ово чине око Дибре у Старој Србији Маћедонији и другим крајевима.
Млого још има којекаквих ствари које ћемо потпуније описати у особеној књизи. Трпеза се недиже док и мали Божић не прође, а у варошима за три дана. Зато сво време нечисти се слама ни кућа. Глава од печенице мора остати за мали Божић. Маст је од печенице лековита од увобоље и млогих болести. Ко год дође једе пије и части се бадава па и највећи душмани и злотвори. За сво време пева се непрестано. Песме су тако зване божићне као што се оне пређашње зову Коледске или Туцин-дана и Коледске божићне или Бадњег дана. Управо је Божић или рођење Христово страдање продужење само од празника некадашњег Божића Сварожића и старог Коледа.